Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti, je osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog, advokata Dragana Todorovića se osnovano ukazuje na povredu krivičnog zakona odredbu člana 439. tačka 2) ZKP u vezi sa odredbom člana 229. stav 1. KZ i člana 61. Zakona o porezu na dohodak građana RS, uz obrazloženje da je okrivljeni AA oglašen krivim da je utajio „porez na kapital“ iako pozitivno pravo RS ne poznaje takav porez što je suprotno načelu zakonitosti koje podrazumeva da „nema krivičnog dela niti kazne ukoliko isti nisu propisani zakonom“.

Odredbom člana 225. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/16), koji je najpovoljniji po okrivljenog, je propisano: „ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 500.000,00 dinara kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom“, dok su stavom 2. i 3. propisani teži oblici krivičnog dela, u zavisnosti od visine iznosa poreza čije se plaćanje izbegava.

Krivično delo utaja poreza može postojati samo u odnosu na one prihode koji podležu oporezivanju, a koji su to prihodi propisuje se posebnim zakonima i drugim propisima u oblasti poreza.

Odredbom člana 61. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana Republike Srbije propisan je „porez na prihode od kapitala“, te da se predmetom oporezivanja tj. prihodom od kapitala smatraju: 1) kamata po osnovu zajma, štednih i drugih depozita (oročenih ili po viđenju) i po osnovu dužničkih i sličnih hartija od vrednosti; 2) dividenda i učešće u dividendi; 3) prinos od investicione jedinice otvorenog investicionog fonda i 4) uzimanje iz imovine i korišćenje usluga privrednog društva od strane vlasnika društva za njihove privatne potrebe i ličnu potrošnju.

Dakle, predmetno krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ, u vezi sa porezom na prihode od kapitala iz člana 61. Zakona o porezu na dohodak građana RS, može biti izvršeno nekom od alternativno postavljenih radnji izvršenja (kako to propisuje član 229. stav 1. KZ) vezano isključivo za prihod od kapitala koji je određen i definisan u tačkama od 1. do 4. člana 61. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana Republike Srbije.

Iz spisa predmeta - izreke prvostepene presude, proizlazi da je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ, jer nije prijavio dve vrste zakonito stečenih prihoda i to: „porez na kapital u iznosu od 484.595,15 dinara“ te „porez na dobit u iznosu od 436.140,00 dinara“.

Nadalje, iz spisa predmeta-drugostepene presude proizlazi da je taj sud zauzeo stav da izbegavanje okrivljenog da plati „porez na kapital“ za šta je i oglašen krivim prvostepenom presudom, predstavlja u stvari „porez na prihod od kapitala“, na način kako to propisuje Zakon o porezu na dohodak građana RS, iako je takav stav suprotan odredbi člana 61. stav 1. navedenog zakona.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je, u redovnom krivičnom postupku, pogrešno primenjen zakon - odredba člana 229. stav 1. KZ u vezi sa odredbom člana 61. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana RS, kada je „porez na kapital“ kao vrsta poreza koji ne poznaje pozitivno zakonodavstvo Republike Srbije, pa ni Zakon o porezu na dohodak građana RS, tretiran i ocenjen od strane drugostepenog suda kao „porez na prihod od kapitala“ na koji način je učinjena povreda odredbe člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Vrhovni kasacioni sud takođe nalazi da je okrivljeni AA, oglašen krivim i osuđen „jer je u svojstvu direktora - odgovornog lica DOO „BB“ iz ...“ izvršio krivično delo poreska utaja, nasuprot odredbi člana 62. Zakona o porezu na dohodak građana Republike Srbije na koju upućuje drugostepeni sud i koja propisuje: „Obveznik poreza na prihode od kapitala je fizičko lice koje ostvaruje te prihode“.

U ponovljenom postupku prvostepeni sud će, imajući u vidu napred iznete primedbe biti u mogućnosti da donese zakonitu i pravilnu odluku.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                         Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić