Istom presudom, na osnovu člana 264. stav 1. ZKP obavezan je okrivljeni da isplati na ime troškova krivičnog postupka iznos od 38.850,00 dinara na račun VJT u Subotici, a na račun Višeg suda u Subotici paušalni iznos od 10.000,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 266/20 od 10.06.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Nenada Bešlina i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Nenada Bešlina, advokat Miodrag Batinić iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog povrede zakona iz člana 74. tačka 1) i 2) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao i zbog povrede članova 16. stav 1. i 5., 84. i 440. ZKP, te bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 486. stav 2. ZKP usvoji zahtev i donese odluku u smislu navoda podnetog zahteva, nalazeći da su povrede na koje se ukazuje zahtevom od značaja za pravilnu i ujednačenu primenu prava.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Bešlina, je neosnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se neosnovano ukazuje na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP isticanjem da okrivljeni prilikom pretresa stana i drugih prostorija, nije imao branioca, iako je, prema navodima zahteva, očigledno da je već tada zadržan.

Odredbom člana 74. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP je propisano da okrivljeni mora imati branioca: „ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna - od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka“ i „ako je zadržan ali mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren - od lišenja slobode, pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere“.

Iz spisa predmeta proizlazi da je protiv okrivljenog Nenada Bešlina vođen krivični postupak zbog krivičnog dela neovlaćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je propisana kazna zatvora od 3 do 12 godina i za koje je propisana obavezna odbrana, u smislu člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP. Nadalje, iz spisa predmeta – zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija MUP RS, PU Subotica proizilazi da je isto obavljeno dana 16.01.2019. godine i da je prilikom pretresa okrivljeni poučen da ima pravo da uzme branioca koji može prisustvovati pretresanju, što je okrivljeni odbio, kao i da je isto završeno dana 16.01.2019. godine u 18,20 časova.

Iz spisa predmeta dalje proizilazi da je okrivljenom Nenadu Bešlinu, od strane javnog tužioca, na osnovu člana 76. stav 1. u vezi člana 74. tačka 2) ZKP rešenjem Ktr 72/19 od 16.01.2019. godine, postavljen za branioca po službenoj dužnosti advokat Aleksandar Despotović, obzirom da je, istoga dana, od strane MUP RS, PU Subotica, odmah nakon obavljenog pretresa stana i drugih prostorija, doneto rešenje o zadržavanju tada osumnjičenog Nenada Bešlina, u smislu odredbe člana 294. ZKP, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. ZKP, za koje je prema članu 74. tačka 2) ZKP propisana obavezna odbrana.

Dakle, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je okrivljenom Nenadu Bešlinu u predmetnom krivičnom postupku, u kome mu je na teret stavljeno izvršenje krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je propisana obavezna odbrana u smislu člana 74. tačka 2) ZKP, postavljen branilac po službenoj dužnosti, odmah nakon lišenja slobode odnosno prilikom donošenja rešenja o zadržavanju MUP RS, PU Subotica, Ku 78/19 od 16.01.2019. godine, pa je time postupljeno u skladu sa članom 74. tačka 3. ZKP.

Pored navedenog, iz spisa predmeta takođe proizilazi, da je okrivljeni Nenad Bešlin prvi put saslušan pred Višim javnim tužiocem u Subotici na zapisniku Kt 10/19 od 18.01.2019. godine, i to u prisustvu izabranog branioca advokata Miodraga Batinića, kojom prilikom je poučen o svojim pravima iz člana 69. stav 1. i člana 68. stav 1. ZKP.

Shodno iznetom, obzirom da okrivljeni nije saslušan pred ovlašćenim službenim licima koja su vršila pretres stana i drugih prostorija, već prvi put pred javnim tužiocem, kada je imao izabranog branioca, Vrhovni kasacioni sud, je navode zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ističe povreda zakona iz člana 74. tačka 2) i 3) ZKP, ocenio neosnovanim.

Pored navedenog, branilac okrivljenog, iako istu ne numeriše, ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da iskazi ovlašćenih službenih lica koji su ispitani kao svedoci, vezano za okolnost i činjenice koje su zapazili prilikom obavljanja službene radnje, ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku i da isti u smislu člana 84. ZKP predstavljaju nezakonite dokaze.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, kako je ove navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog, isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge za svoj zaključak da su se u konkretnom slučaju policijski službenici AA i BB izjašnjavali o okolnostima o kojima imaju neposredna saznanja prilikom pretresanja stana i drugih prostorija okrivljenog Nenada Bešlina, a ne o svojim operativnim saznanjima, te da se ne radi o nezakonitim dokazima u smislu člana 84. ZKP niti dokazima pribavljenim suprotno članu 16. stav 1. ZKP (strana 3. stav 3. drugostepene presude), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog osporava izvedene dokaze i činjenična utvrđenja suda i iznosi svoju ocenu izvedenih dokaza koja je drugačija od one koju su dali nižestepeni sudovi u obrazloženju pobijanih presuda (član 440. ZKP), kao i povredu člana 16. stav 5. ZKP.

Kako povreda članova 16. stav 5. i 440. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje istih nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                           Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić