Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Miloša Veselinovića, advokat Graovac Miroslav, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje pred potpuno izmenjenim većem, ili iste preinači i okrivljenog Miloša Veselinovića oslobodi od optužbe ili mu izrekne znatno blažu kaznu, te da se odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, kao i da branilac, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, bude obavešten o sednici pred Vrhovnim kasacionim sudom.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 439. tačka 1) i 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. KZ, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Miloša Veselinovića u podnetom zahtevu navodi da je u optužnom aktu Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi Kto-529/18 od 25.12.2018. godine navedeno: „ugovorio za sebe nesrazmernu imovinsku korist koja prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, iskorištavajući teško imovinsko stanje oštećenog i to zatvaranje preduzeća, vraćanje duga AA...“, dok Osnovni sud u Staroj Pazovi u izreci presude K-328/19 od 24.02.2021. godine navodi: „ugovorio za sebe nesrazmernu imovinsku korist koja prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, iskorištavajući teško imovinsko stanje oštećenog zbog finansijskih problema radnje njegove supruge i vraćanja dugova AA“. U vezi sa iznetim, branilac okrivljenog ukazuje na odredbe člana 409. i člana 420. ZKP, te smatra da je na opisani način, učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, iako branilac numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, u suštini, iznetim navodima, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice - okrivljenog Miloša Veselinovića i na isto krivično delo.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni identitet optužbe i presude, ali ni subjektivni idenitet optužbe i presude, a ovo imajući u vidu, da su bitna obeležja bića krivičnog dela identična i u dispozitivu optužnog akta javnog tužioca i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnom predlogu javnog tužioca, a izmenom navoda, na koje se branilac poziva („zbog finansijskih problema radnje njegove supruge“), sud je samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu u pogledu teškog imovinskog stanja, koja izmena nije izvršena na štetu okrivljenog, jer okrivljeni nije oglašen krivim za veću kriminalnu aktivnost i volju („kriminalnu količinu“), niti je izmenjena na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela. Dakle, kako je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, to su u konkretnom slučaju, neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti iako ne numeriše ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da izreka presude ne sadrži odlučne činjenice iz kojih bi sud dao pravnu kvalifikaciju o obliku vinosti u pogledu teže posledice, odnosno da je okrivljeni Miloš Veselinović, postupao sa direktnim umišljajem u odnosu na težu posledicu, a pri tome za postojanje kvalifikovanog oblika krivičnog dela zelenaštvo, između ostalog, je nužno da je kod učinioca u odnosu na kvalifikatornu okolnost postojao umišljaj.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 217. stav 1. KZ propisano je da ko za davanje novca ili drugih potrošnih stvari na zajam nekom licu primi ili ugovori za sebe ili drugog nesrazmernu imovinsku korist, iskorišćavajući teško imovinsko stanje, teške prilike, nuždu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasuđivanje oštećenog kazniće se zatvorom do 3 godine i novčanom kaznom, dok je stavom 3. istog člana propisano da ako je delom iz stava 1. pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara ili je izvršeno od strane grupe, učinilac će se kazniti zatvorom od 1 do 8 godina i novčanom kaznom.

Izrekom pobijane pravnosnažne presude okrivljeni je oglašen krivim što je početkom avgusta 2009. godine u Novoj Pazovi, kada je bio sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela, njegove zabranjenosti čije izvršenje je hteo, za davanje novca na zajam oštećenom BB ugovorio za sebe nesrazmernu imovinsku korist iskorišćavajući teško imovinsko stanje oštećenog zbog finansijskih problema radnje njegove supruge i vraćanja dugova AA i drugim licima i to na taj način što je za davanje zajma oštećenom u iznosu od 35.000 evra, dinarska protivvrednost, ugovorio kamatu od 7% na mesečnom nivou i zahtevao od oštećenog zaključenje ugovora o prodaji nepokretnosti, koja je vlasništvo oca oštećenog VV, kao sredstvo obezbeđenja vraćanja zajma, pa je 10.08.2009. godine zaključio i overio ugovor o prodaji nepokretnosti, u svojstvu kupca, sa VV, u svojstvu prodavca, u kojem ugovoru se kao vrednost nekretnine navodi iznos od 110.000 evra, a njihova tržišna vrednost je 90.000 evra, pa je oštećeni na ime kamate i penala optuženom isplatio ukupno 16.200 evra, nakon čega se, na osnovu navedenog ugovora uknjižio kao vlasnik predmetne nepokretnosti, na koji način je pribavio imovinsku korist u iznosu od 6.641.578,72 dinara.

Shodno iznetom, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u radnjama okrivljenog Miloša Veselinovića se stiču sva zakonska obeležja i to kako subjektivna tako i objektivna, krivičnog dela zelenaštvo iz člana 217. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnim presudama, te su suprotni navodi zahteva ocenjeni kao neosnovani, s obzirom da je u izreci pobijane prvostepene presude, opisan umišljaj i u odnosu na kvalifikatornu okolnost.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP navodima da se kao otežavajuća okonost ne može uzeti u obzir navodno visok iznos pribavljene imovinske koristi, obzirom da ova okolnost utiče na težu kvalifikaciju osnovnog oblika krivičnog dela iz člana 217. KZ.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da je sud odlukom o kazni učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. tačka 3) KZ, jer je kao otežavajuću okolnost cenio visinu pribavljene imovinske koristi.

Naime, odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Sledom iznetog, obzirom da je za postojanje krivičnog dela iz člana 217. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, kao kvalifikatorna okolnost predviđena pribavljena imovinska korist koja prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, a kako je okrivljeni pribavio, u konkretnom slučaju, višestruko veću imovinsku korist (6.641.578,72 dinara), to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim presudama prilikom odmeravanja kazne okrivljenom, sud pravilno primenio odredbu člana 54. KZ.

Stoga, Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. tačka 3) KZ.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Naime, u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog navodi da je za postojanje ovog krivičnog dela potreban umišljaj koji obuhvata svest da je ugovorena nesrazmerna imovinska korist iskorišćavanjem posebnog stanja ili situacije u kojoj se nalazio oštećeni, a da u konkretnom slučaju iz dokaza u spisima predmeta nesporno proizilazi da je okrivljeni Miloš Veselinović prvi put video oštećenog u prostorijama agencije „GG“ na ..., a što je potvrdio i oštećeni u svom iskazu, da u trenutku zaključenja predmetnog pravnog posla okrivljeni Miloš Veselinović nije imao nikakva saznanja o imovinskim prilikama i materijalnom stanju oštećenog, a još manje imao svest da zaključenjem predmetnog pravnog posla iskorišćava posebno stanje ili situaciju u kojoj se nalazi oštećeni. U vezi sa iznetim iznosi sopstvenu ocenu iskaza oštećenog, vezano za imovino stanje istog. Takođe se navodi da sud stoji na stanovištu da je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji je okrivljeni Miloš Veselinović zaključio sa VV simulovani pravni posao, te se postavlja pitanje da ukoliko sudovi u konkretnom slučaju smatraju da je zaključen ugovor zelenaški ugovor, zbog čega sudovi ne stoje na stanovištu da je predmetni ugovor ništav pravni postao koji ne proizvodi pravno dejstvo. Na opisani način branilac iznosi svoju verziju događaja i svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih pobijanim pravnosnažnim presudama, vezano za postojanje umišljaja okrivljenog, imovinske prilike oštećenog, te vrsti i pravnom dejstvu pravnih poslova, koji su postojali između okrivljenog i oštećenog, na koji način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, navodima da sud nije mogao kao otežavajuću okolnost da uzme raniju osuđivanost okrivljenog, obzirom da je u pogledu ranije osuđivanosti okrivljenog nastupila zakonska rehabilitacija po sili zakona.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda krivičnog zakona iz člana 440. ZKP, kao i povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, nisu zakonom dozvoljeni razlozi, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud u napred navedenom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Veselinovića, advokata Graovac Miroslava odbacio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                       Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić