Rešenjem Osnovnog suda u Loznici K.br.176/20 od 26.05.2020.godine, koje je ispravljeno rešenjem od 03.06.2020.godine, odbijena je privatna tužba privatnog tužioca BB, podneta protiv okrivljenog AA zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 170. stav 1. KZ. Istim rešenjem, obavezan je privatni tužilac BB da na ime troškova krivičnog postupka okrivljenom AA plati iznos od 9.000,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Šapcu Kž2 br.159/20 od 27.08.2020.godine, delimično je usvojena žalba punomoćnika privatnog tužioca, BB, advokata Milisava Vasića, pa je ukinuto rešenje Osnovnog suda u Loznici K.br.176/20 od 26.05.2020.godine i to samo u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, dok je žalba punomoćnika privatnog tužioca, BB, advokata Milisava Vasića u preostalom delu odbijena kao neosnovana, a rešenje Osnovnog suda u Loznici K.br.176/20 od 26.05.2020.godine u neukinutom delu potvrđeno.

Rešenjem Osnovnog suda u Loznici K.br.176/20 od 15.10.2020.godine, utvrđena je visina troškova krivičnog postupka koji se imaju nadoknaditi privatnom tužiocu BB u ukupnom iznosu od 16.500,00 dinara, te je obavezan okrivljeni AA da navedeni iznos isplati privatnom tužiocu u roku od trideset dana po pravnosnažnosti rešenja.

Rešenjem Osnovnog suda u Loznici Kv.br.193/23 od 23.06.2023.godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Predraga Đurića, izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Loznici K.br.176/20 od 15.10.2020.godine.

Protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Loznici K.br.176/20 od 15.10.2020.godine i Kv.br.193/23 od 23.06.2023.godine, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA–advokat Predrag Đurić, zbog povrede zakona iz člana 264. stav 1., 265. stav 3., 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijana rešenja i okrivljenog oslobodi od dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka i dosudi okrivljenom troškove krivičnog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara za sastav žalbe i 54.000,00 dinara za sastav zahteva za zaštitu zakonitosti ili da ukine navedena rešenja i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje. Iako formalno ne označava, iz samog zahteva proizilazi da branilac suštinski ukazuje i na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ukazuje da je rešenjem Osnovnog suda u Loznici K.br.176/20 od 26.05.2020.godine prema okrivljenom odbijena privatna tužba, ali da je i pored takve odluke rešenjem Osnovnog suda u Loznici K.br.176/20 od 15.10.2020.godine okrivljeni obavezan da privatnom tužiocu isplati troškove krivičnog postupka, a što je u suprotnosti sa odredbama člana 264. i 265.ZKP, iz razloga što okrivljeni AA u ovom postupku nije oglašen krivim, već oslobođen, zbog čega troškovi postupka treba da padnu na teret privatnog tužioca ili da svaka strana snosi svoje troškove. Na ovaj način, branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP, određeno je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je stavom 2. tačka 7) istog člana propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu veštaku, nagradu stručnom savetniku, nagradu i nužne izdatke branioca, nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika.

Prema odredbi člana 265. stav 1. ZKP, kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije, ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno u presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ZKP, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca padaju na teret budžetskih sredstava. Stavom 3. istog člana je propisano da je privatni tužilac dužan da naknadi troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika, nužne izdatke okrivljenog, nužne izdatke i nagradu njegovog branioca i punomoćnika(član 103. stav 3.), kao i nagradu veštaka i stručnog savetnika, ako je postupak obustavljen ili je optužba odbijena ili je okrivljeni oslobođen od optužbe, osim ako je postupak obustavljen, odnosno ako je optužba odbijena zbog smrti okrivljenog ili zbog toga što je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja usled odugovlačenja postupka koje se ne može pripisati u krivicu privatnog tužioca ako je postupak obustavljen usled odustanka od tužbe, okrivljeni i privatni tužilac se mogu poravnati u pogledu njihovih međusobnih troškova.

Odredbom člana 499. stav 1. ZKP je propisano da se skraćeni postupak pokreće na osnovu optužnog predloga javnog tužioca ili na osnovu privatne tužbe kada postoji opravdana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo.

Prvostepeni sud je obavezao okrivljenog da privatnom tužiocu BB nadoknadi troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 16.500,00 dinara, dok je drugostepeni sud, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, odbio žalbu branioca navodeći da je prvostepeno rešenje u svemu pravilno i zakonito. Sudovi se u oba pobijana rešenja pozivaju na rešenje Višeg suda u Šapcu Kž2 br.159/20 od 27.08.2020.godine u kom je navedeno da je prema odredbi člana 7. stav 4. ZKP krivični postupak po privatnoj tužbi pokrenut određivanjem glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku a kako se u konkretnom slučaju radi o ročištu radi upoznavanja sa mogućnošću upućivanja na postupak medijacije, to u konkretnom slučaju nije ni pokrenut krivični postupak jer ročište za glavni pretres nije određeno, pa se nije ni moglo odlučivati o troškovima krivičnog postupka, u takvoj situaciji je potpuno kontradiktorna odluka nižestepenih sudova da se obaveže okrivljeni na plaćanje troškova krivičnog postupka.

Po oceni Vrhovnog suda, zakonski je neutemeljen stav nižestepenih sudova da krivični postupak nije pokrenut u ovom predmetu, imajući u vidu navedenu odredbu člana 499. stav 1. ZKP, o pokretanju skraćenog krivičnog postupka. U konkretnom slučaju, privatna tužba je dostavljena sudu i zakazano je ročište za medijaciju, od kog trenutka su objektivno mogli nastati troškovi krivičnog postupka u smislu člana 261. ZKP. U situaciji kada je doneto rešenje o odbijanju privatne tužbe, nema mesta primeni odredbe člana 264. stav 1. KZ, koja se odnosi na osuđujuću presudu, već je trebalo primeniti odredbu člana 265. stav 3. ZKP, kojom je propisano da je privatni tužilac dužan da naknadi troškove krivičnog postupka ako je postupak obustavljen ili je optužba odbijena ili je okrivljeni oslobođen od optužbe.

Kako je, pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, to je Vrhovni sud usvojio kao osnovan zahtev i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pobijana pravnosnažna rešenja Osnovnog suda u Loznici K.br.176/20 od 15.10.2020.godine i Kv.br.193/23 od 23.06.2023.godine, te spise predmeta vratio Osnovnom sudu u Loznici na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne i argumentovane razloge.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić