Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Marko Tešić, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 265. stav 1. ZKP i člana 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači prvostepenu i drugostepenu odluku tako što će okrivljenom AA dosuditi troškove na ime nužnih izdataka njegovog branioca za prevoz sopstvenim vozilom na relaciji Beograd-Obrenovac-Beograd i to za 10 dolazaka u sud u iznosu od još 40.000,00 dinara, kao i troškove na ime nagrade braniocu za pristup i odbranu okrivljenog na održanom glavnom pretresu dana 15.03.2016. godine u iznosu od još 9.000,00 dinara ili da ukine prvostepenu i drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim rešenjima Osnovnog suda u Obrenovcu učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 265. stav 1. ZKP i člana 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Obrenovcu K.br.1163/13 od 17.03.2017. godine okrivljeni AA na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ, te je određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda. Nakon toga, okrivljeni je preko branioca - advokata Marka Tešića dana 29.11.2017. godine podneo zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka u kojem je opredelio troškove koji se odnose na nagradu i nužne izdatke branioca, a, između ostalog, opredelio je i troškove na ime nužnih izdataka branioca za prevoz sopstvenim vozilom na relaciji Beograd-Obrenovac-Beograd u visini od 30% od cene najkvalitetnijeg benzina po pređenom kilometru i to za 10 dolazaka u sud (dana 12.12.2013; 10.02.2015; 08.04.2015; 17.04.2017; 16.09.2015; 15.03.2016; 07.06.2016; 25.10.2016; 20.02.2017. i 14.03.2017. godine) u ukupnom iznosu od 40.000,00 dinara, a sve u skladu sa važećom Advokatskom tarifom.

Odlučujući o podnetom zahtevu za naknadu troškova postupka Osnovni sud u Obrenovcu je pobijanim prvostepenim rešenjem (koje je doneto nakon ukidanja prethodnih rešenja o troškovima krivičnog postupka Osnovnog suda u Obrenovcu od strane Vrhovnog kasacionog suda po ranijem zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog) isti delimično usvojio i okrivljenom dosudio troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 139.250,00 dinara, pri čemu je u obrazloženju prvostepenog rešenja detaljno navedeno za koje procesne radnje na ime odbrane okrivljenog braniocu pripada nagrada i u kojim iznosima u skladu sa važećom Advokatskom tarifom prema visini zaprećene kazne za krivično delo za koje je vođen postupak protiv okrivljenog, a detaljno je navedeno i koji troškovi nisu dosuđeni okrivljenom i iz kojih razloga. Između ostalog, navedeno je da okrivljenom nisu dosuđeni troškovi na ime nužnih izdataka njegovog branioca za prevoz sopstvenim vozilom na relaciji Beograd- Obrenovac-Beograd i to za 10 dolazaka u sud, iz razloga što branilac uz troškovnik nije dostavio ni jedan dokaz i to pre svega račun sa pumpe da je na glavne pretrese dolazio sopstvenim vozilom.

Drugostepeno veće Osnovnog suda u Obrenovcu je, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, odbilo žalbu kao neosnovanu, nalazeći da je prvostepeno rešenje pravilno, te detaljno obrazlažući pri tome koji troškovi nisu dosuđeni okrivljenom i iz kojih razloga. U obrazloženju drugostepenog rešenja, pored ostalog, navedeno je i to da okrivljenom prvostepenim rešenjem pravilno nisu dosuđeni troškovi krivičnog postupka na ime nužnih izdataka njegovog branioca za prevoz sopstvenim vozilom na relaciji Beograd-Obrenovac-Beograd i to za 10 dolazaka u sud , obzirom da branilac okrivljenog ni uz podneti zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka, a ni uz izjavljenu žalbu, sudu nije dostavio dokaze u vidu računa kojima bi dokazao i opravdao konkretne učinjene izdatke za prevoz sopstvenim vozilom koje je imao zbog pristupa u Osnovni sud u Obrenovcu, a koji dokazi su Pravilnikom o naknadi troškova u sudskim postupcima predviđeni kao preduslov radi ostvarivanja prava na naknadu ovih troškova.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom stava 2. tačka 7) istog člana, između ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 2. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/2012 od 24.12.2012. godine) (u daljem tekstu: Advokatska tarifa) propisano je da su stranka ili nadležni organ, dužni da advokatu plate i nagradu i naknadu troškova, dok je članom 8. iste Tarife propisano da advokatu pripada naknada za stvarne troškove koji su bili potrebni za obavljanje poverenih mu poslova. Odredbom člana 9. iste Tarife, između ostalog, propisano je da za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije, advokatu pripada naknada za prevoz i to za prevoz sopstvenim vozilom u visini od 30% od cene najkvalitetnijeg benzina po pređenom kilometru.

Odredbom člana 23. stav 1. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima („Službeni glasnik RS“ broj 9/2016 od 05.02.2016. godine, broj 62/2016 od 13.07.2016. godine) propisano je da naknada za nužne izdatke koji pripadaju braniocu, punomoćnicima oštećenih kao tužilaca, postavljenim punomoćnicima posebno osetljivih svedoka u krivičnom postupku, punomoćnicima stranaka u parničnom postupku, punomoćnicima oštećenih u krivičnom postupku i punomoćnicima u parničnom postupku, koji nisu advokati, i naknada za nužne izdatke koja pripadaju zakonskom zastupniku u krivičnom i parničnom postupku, obuhvata naknadu putnih troškova, troškova za ishranu i prenoćište i naknadu izgubljene zarade po odredbama ovog Pravilnika (čl. 6-13.). Odredbom stava 2. istog člana je propisano da se braniocu, punomoćniku koji je advokat i pravobraniocu troškovi i nagrada određuju po Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Odredbom člana 32. istog Pravilnika propisano je da se radi ostvarivanja prava na naknadu troškova i za nagradu, uz zahtev podnose i dokazi kojima se pravdaju učinjeni izdaci, odnosno iznos nagrade obračunate po odredbama ovog Pravilnika (računi, karte za prevoz, troškovnici i dr.).

Imajući u vidu napred navedeno, te citirane odredbe ZKP, Advokatske tarife i Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima Osnovnog suda u Obrenovcu na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer su navedenim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređene odredbe člana 261. stav 1. i stav 2. tačka 7) i člana 265. stav 1. ZKP u vezi člana 9. Advokatske tarife i članova 23. stav 2. i 32. Pravilinika o naknadi troškova u sudskim postupcima. Ovo sa razloga jer okrivljeni, suprotno zaključcima datim u obrazloženjima pobijanih rešenja, ima pravo na naknadu troškova postupka koje je imao na ime nužnih izdataka njegovog branioca u predmetnom krivičnom postupku za obavljanje poverenih mu poslova izvan sedišta advokatske kancelarije i to izdatke za prevoz sopstvenim vozilom na relaciji Beograd-Obrenovac-Beograd radi pristupa na glavne pretrese pred Osnovnim sudom u Obrenovcu, opredeljene zahtevom za naknadu troškova postupka, a koji nužni izdaci, s obzirom na to da je okrivljeni pravnosnažno oslobođen od optužbe, treba da padnu na teret budžetskih sredstava suda, a ne da ove troškove snosi sam okrivljeni.

Naime, po nalaženju ovoga suda, a kako se to osnovano ističe u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, nižestepeni sudovi u pobijanim rešenjima nisu mogli da okrivljenom ne priznaju pravo na naknadu troškova prevoza koje je imao njegov branilac na ime pristupa na glavne pretrese pred Osnovnim sudom u Obrenovcu i druge radnje zastupanja okrivljenog pred tim sudom, sa obrazloženjem da branilac okrivljenog sudu nije dostavio nijedan dokaz da je za prevoz radi dolaska na glavne pretrese pred Osnovnim sudom u Obrenovcu koristio sopstveno vozilo, odnosno dokaz o plaćenim izdacima u vidu računa sa benzinske pumpe, s obzirom na to da je nesporno da je sedište kancelarije branioca okrivljenog - advokata Marka Tešića u Beogradu i da je branilac u predmetnom postupku u označene dane pristupao na glavne pretrese pred Osnovnim sudom u Obrenovcu i radi uvida u spise predmeta, pri čemu je u zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka istaknuto da je branilac na glavni pretres u označenim danima dolazio sopstvenim vozilom.

Imajući u vidu da okrivljenom u ovom postupku pripadaju troškovi na ime nužnih izdataka koje je imao njegov branilac, uključujući tu i izdatke za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije, odnosno naknada za prevoz sopstvenim vozilom, te imajući u vidu da je shodno odredbi člana 23. stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima propisano da se braniocu troškovi određuju po Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, a da je odredbom člana 9. Advokatske tarife predviđeno da advokatu pripada naknada za prevoz sopstvenim vozilom u visini od 30% od cene najkvalitetnijeg benzina po pređenom kilometru, dakle da se visina naknade tačno može odrediti na osnovu citirane odredbe člana 9. Advokatske tarife, pri čemu nije propisana obaveza da se prilikom podnošenja zahteva za naknadu ovih troškova kao dokazi dostave dokaz o ceni goriva i računi na ime podnosioca zahteva, već je odredbom člana 32. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, na koju se pozivaju pobijana rešenja, predviđeno da je jedan od dokaza kojima se pravdaju učinjeni izdaci radi ostvarivanja prava na naknadu troškova i troškovnik, to dakle nižestepeni sudovi nisu mogli da odbiju zahtev za naknadu ovih troškova, iz razloga što isti nisu posebno dokazani.

Kako je, dakle, pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Tešića, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan zahtev i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pobijana pravnosnažna rešenja Osnovnog suda u Obrenovcu, te spise predmeta vratio tom sudu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi. U ponovnom postupku sud će imati u vidu primedbe iz ove presude, te će postupiti po istima i s tim u vezi utvrditi visinu nužnih izdataka branioca okrivljenog u ovom krivičnom postupku, a u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, imajući pri tome u vidu i navode branioca okrivljenog vezano za troškove na ime nagrade braniocu za pristup i odbranu okrivljenog na glavnom pretresu dana 15.03.2016. godine na koje je takođe ukazano u izjavljenoj žalbi na prvostepeno rešenje i u zahtevu za zaštitu zakonitosti, pa će, po oceni osnovanosti istih, biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne i argumentovane razloge.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, ukazujući da je sud pogrešno utvrdio da glavni pretres od dana 15.03.2016. godine, na koji je pristupio branilac okrivljenog, nije održan i da je usled toga pogrešno okrivljenom dosudio samo polovinu iznosa na ime nagrade braniocu kao da se radi o neodržanom glavnom pretresu, po nalaženju ovoga suda, osporavaju se činjenični zaključci suda u pogledu toga da li je navedeni glavni pretres održan i u vezi sa tim i iznos nagrade braniocu, a što predstavlja činjenično, a ne pravno pitanje, te nije dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                                   Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić