Na osnovu člana 89a KZ, okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti zabrane približavanja oštećenom BB na udaljenosti od 100 metara i zabrana pristupa u prostoru oko mesta stanovanja i rada oštećenog na udaljenosti od 100 metara, te zabrana dalje komunikacije sa oštećenim, koja će trajati godinu dana od dana pravnosnažnosti presude.

Na osnovu člana 264. stav 4. ZKP, okrivljeni je oslobođen obaveze plaćanja paušala. Istovremeno, okrivljeni je obavezan da OJT u Vršcu naknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 52.436,00 dinara, u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 br.27/22 od 04.04.2022. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA – advokata Ilije Đurđevića, presuda Osnovnog suda u Vršcu 4K br.202/21 od 10.12.2021. godine preinačena je tako što je okrivljeni AA na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ.

Istom presudom, određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, a oštećeni BB je upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz broj 664/22 od 09.09.2022. godine samo protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Pančevu Kž1 br.27/22 od 04.04.2022. godine, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP u vezi člana 65. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i utvrdi da je pobijanom presudom učinjena povreda zakona u korist okrivljenog AA.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA – advokatu Iliji Đurđeviću, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ističe da je pobijanom presudom okrivljeni AA na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, te da se u obrazloženju presude navodi da nije dokazano da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo, već da se u njegovim radnjama stiču bitni elementi krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ za koje se krivično gonjenje preduzima po privatnoj tužbi u smislu člana 177. stav 1. KZ, a iz kog razloga sud nije mogao okrivljenog da osudi na ovo krivično delo.

Na ovaj način, prema stavu Republičkog javnog tužioca, pobijanom presudom učinjena je povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP u vezi člana 65. stav 3. ZKP, jer je drugostepeni sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca. Ovo stoga, što je oštećeni tokom postupka imao svojstvo potencijalnog ovlašćenog tužioca (za slučaj odustanka javnog tužioca od krivičnog gonjenja odnosno ako se tokom postupka utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi), pa kako je krivični postupak protiv okrivljenog sproveden po optužnom aktu javnog tužioca za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti (iz člana 138. stav 1. KZ), a drugostepeni sud je nakon održanog pretresa, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, ocenio da se u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja tog krivičnog dela već krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ, to je krivičnu prijavu oštećenog BB, koja je bila podneta u roku predviđenom za podnošenje privatne tužbe, morao smatrati blagovremenom privatnom tužbom i okrivljenog oglasiti krivim za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, te je donošenjem presude kojom je okrivljenog oslobodio od optužbe za krivično delo iz člana 138. stav 1. KZ, učinio povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) u vezi člana 65. stav 3. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca neosnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa.

To znači da bi drugostepeni sud mogao učiniti ovu procesnu povredu ukoliko bi meritorno odlučio o žalbi protiv presude donete bez optužbe ili na osnovu optužbe neovlašćenog tužioca, što u konkretnoj situaciji nije slučaj, jer je drugostepeni sud preinačio presudu prvostepenog suda kojom je okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ po optužbi Osnovnog javnog tužioca u Vršcu Kt br.497/19 od 05.11.2019. godine, a koji je ovlašćen za krivično gonjenje izvršioca ovog krivičnog dela, te je na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP okrivljenog oslobodio od optužbe za navedeno krivično delo.

Dakle, drugostepeni sud, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude, u smislu člana 451. ZKP, odnosno u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi, čak i da je našao da su se u radnjama okrivljenog stekla obeležja nekog drugog krivičnog dela za čije gonjenje je nadležan drugi ovlašćeni tužilac, ne bi mogao preinačiti prvostepenu presudu i okrivljenog oglasiti krivim za to drugo krivično delo jer nije imao žalbu izjavljenu u tom pravcu, budući da se žalba odnosila samo na to da nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje je od strane ovlašćenog tužioca optužen, sa predlogom da se oslobodi od optužbe.

U suštini, navodima zahteva za zaštitu zakonitosti Republički javni tužilac polemiše sa razlozima suda iznetim na strani 6 stav 2 drugostepene presude i isti se osporavaju, pri čemu se zahtevom ne ističe procesna povreda koja se odnosi na nedostatke u sastavu pismeno izrađene presude, a zbog čega Vrhovni kasacioni sud, krećući se u granicama podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti (član 489. stav 1. ZKP), nije mogao odlučivati o eventualnom postojanju neke druge povrede zakona.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca odbijen je kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca odbijen je kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić