-čime bi izvršio krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi Posl.br. 4K.1286/10 od 15.06.2015. godine okrivljeni R.M. oglašen je krivim za krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika (KZ) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1-jedne godine i 6-šest meseci i kao sporedna kazna okrivljenom izrečena je novčana kazna u iznosu od 100.000,00 (stohiljada) dinara koju je dužan da plati tom sudu u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, s tim da će sud, ako okrivljeni ne plati novčanu kaznu u navedenom roku, istu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti 1 dan zatvora. Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka sudu u iznosu od 205.920,00 dinara i paušalnih troškova u iznosu od 2.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti te presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Viši sud u Sremskoj Mitrovici, presudom Posl.br. 1Kž1-193/15 od 03.11.2015. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okr. R.M., adv. M.R. i presudu Osnovnog suda u Rumi Posl.br. 4K 1286/10 od 15.06.2015. godine, potvrdio.

Branilac okr. R.M., adv. M.R., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, pozivajući se u uvodu zahteva na odredbu člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi sa stavom 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači presudu Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1Kž1-193/15 od 03.11.2015. godine na način da zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja odbije optužbu prema okr. R.M. zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ po optužnom predlogu OJT Ruma br. Kt 849/07 od 06.08.2008. godine izmenjenom na glavnom pretresu od 29.05.2015. godine, za koje delo je oglašen krivim i osuđen po presudi Osnovnog suda u Rumi K 1286/10 od 15.06.2015. godine, jer je tom presudom očigledno povređen krivični zakon na štetu okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. R.M. je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, ističe da su pobijanom drugostepenom presudom, time što je donesena u vreme kada je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za predmetno krivično delo, povređene odredbe čl. 103. tačka 5) i 104. stav 6. KZ u vezi sa članom 5. stav 2. KZ.

Prvostepenom presudom okr. R.M. oglašen je krivim za krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, koje je, prema činjeničnom opisu dela u izreci presude, saglasnom opisu u optužnom aktu Opštinskog, sada Osnovnog javnog tužioca u Rumi Kt 849/07 od 06.08.2008. godine izmenjenom na glavnom pretresu od 29.05.2015. godine, izvršio u periodu od 17.08. do 10.10.2005. godine, kao odgovorno lice v.d. direktor zemljoradničke zadruge, radnjama davanja lažnih podataka o zakonito stečenim prihodima preduzeća u nameri delimičnog izbegavanja plaćanja poreza na dodatu vrednost, koji je izbegao da plati u iznosu od 3.649.012,70 dinara.

Odredbom člana 5. stav 1. KZ propisano je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja dela, a stavom 2. istog člana propisano je da će se, ako je posle izvršenja dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniti zakon koji je najblaži za učinioca.

U vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela bio je na snazi Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ br. 80/02 ... 85/05), kojim su radnje izvršenja koje su okrivljenom stavljene na teret bile predviđene kao krivično delo izbegavanje plaćanja poreza u članu 172. stav 3. tog Zakona i za to delo je bila propisana kazna zatvora od jedne do deset godina i novčana kazna.

Stupanjem na snagu Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 85/05), dana 01.01.2006. godine, prestale su da važe odredbe člana 172. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (član 431. stav 2. Krivičnog zakonika), a za krivično delo poreska utaja, predviđeno u članu 229. stav 2. Krivičnog zakonika, koje po zakonskom opisu radnje izvršenja odgovara navedenom poreskom krivičnom delu koje je prestalo da postoji, propisana je kazna zatvora od jedne do pet godina i novčana kazna.

Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 72/09 od 03.09.2009. godine), koje su stupile na snagu 11.09.2009. godine, za krivično delo iz člana 229. stav 2. KZ, propisana je kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina i novčana kazna.

Iz navedenog proizilazi da je Krivični zakonik, koji je donet i potom izmenjen nakon izvršenja predmetnog krivičnog dela, a pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, blaži od zakona koji je važio u vreme izvršenja dela, s tim da je za okrivljenog najblaži Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“ br. 85/05) koji je primenjivan od 01.01.2006. godine do 11.09.2009. godine, jer je istim propisana manja kazna zatvora za krivično delo u pitanju (do pet godina) od kazne propisane kasnijom izmenom tog zakona, pa se, shodno odredbi člana 5. stav 2. KZ o obaveznoj primeni najblažeg zakona, na okrivljenog i njegovo delo ima primeniti taj zakon u pogledu nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja.

Prema odredbi člana 103. tačka 5) KZ krivično gonjenje ne može se preduzeti kada protekne 5 godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri godine, a prema odredbi člana 104. stav 6. KZ, zastarelost krivičnog gonjenja za to delo nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe i činjenicu da je krivično delo iz člana 229. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, za koje je okr. R.M. optužen i oglašen krivim prvostepenom presudom, izvršeno radnjama okrivljenog preduzetim u periodu od 17.08. do 10.10.2005. godine, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za to delo nastupila je 10.10.2015. godine.

Kako je drugostepena presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici donesena 03.11.2015. godine, dakle u vreme kada je već nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za predmetno krivično delo, koja okolnost isključuje svaku dalju procesnu radnju u pravcu krivičnog gonjenja okrivljenog, to je po pravilnoj primeni krivičnog zakona (član 422. tačka 3) ZKP), optužba prema okr. R.M. za to krivično delo u žalbenom postupku morala biti odbijena i u tom smislu prvostepena presuda preinačena. To drugostepeni sud nije učinio, već je prvostepenu presudu potvrdio, što predstavlja povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi sa čl. 103. tačka 5) i 104. stav 6. KZ, na štetu okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude, tako što je, otklanjajući učinjenu povredu zakona, primenom člana 422. tačka 3) ZKP, prema okr. R.M. odbio optužbu za krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, dok je o troškovima krivičnog postupka odlučio u smislu odredbe člana 265. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                  Janko Lazarević,s.r.