Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Dalibor Katančević, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Stanković, advokata Dalibora Katančevića je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP uz obrazloženje da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitim dokazima. Kao nezakonit dokaz branilac najpre označava zapisnike o ispitivanju svedoka-oštećenih AA, BB i VV, ukazujući da su u istražnom postupku navedeni svedoci-oštećeni dali iskaz, a da o danu i času ispitivanja okrivljeni i njihovi branioci nisu bili obavešteni, niti su navedeni svedoci kasnije ispitani, već je navedene iskaze sud pročitao na glavnom pretresu. Osim toga, branilac u podnetom zahtevu ukazuje da je ista povreda zakona učinjena na taj način što se pobijane presude zasnivaju na zapisnicima o prepoznavanju sa fotografije, koje je prvostepeni sud cenio i prihvatio kao valjan dokaz iako način na koji je ova dokazna radnja sprovedena je protivan zakonom propisanim uslovima.

Ovakve navode iznete u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud je ocenio neosnovanim.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da su svedoci AA, BB i VV ispitani 11.07.2016. godine u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, a da je okrivljeni Saša Stanković u tom momentu bio nedostupan organima gonjenja i prema istom je rešenjem Višeg suda u Beogradu K.br.417/16, Kv.br.2598/16 od 16.08.2016. godine određen pritvor i raspisana poternica, dok mu je 08.09.2016. godine postavljen branilac po službenoj dužnosti. Shodno tome, organ postupka u vreme ispitivanja svedoka nije imao koga da obavesti o preduzimanju ove dokazne radnje, te nije učinio povredu odredbe člana 300. ZKP, kako to branilac neosnovano navodi, a potom, kako su u svemu bili ispunjeni uslovi iz člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, sud je pravilno pročitao iskaze ovih svedoka i navedene zapisnike izveo i cenio u dokaznom postupku.

Kao drugi nezakonit dokaz na kome se zasnivaju pravnosnažne presude, branilac označava zapisnike o prepoznavanju i ukazuje da su ista izvršena suprotno odredbi člana 90. ZKP, jer su svedoci AA, BB i VV prepoznavanje vršili sa pet fotografija, a da pre nego što su pristupili prepoznavanju nisu opisali lica koja prepoznaju.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Ovo stoga što iz spisa proizilazi da je prilikom preduzimanja ove dokazne radnje dana 10.07.2016. godine od strane ovlašćenih službenih lica Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije PU za Grad Beograd, PS Savski venac, sačinjena službena beleška koja sadrži opis lica i ista predstavlja sastavni deo zapisnika o prepoznavanju, a sam zapisnik je u svemu sačinjen shodno odredbi člana 90. i 100. ZKP, te kako su ovi navodi već bili isticani u podnetoj žalbi na prvostepenu presudu i kako je o njima drugostepeni sud dao dovoljne i jasne razloge na strani 3. pasus 3. i strani 4 pasus 1. obrazloženja presude, to Vrhovni sud date razloge prihvata kao jasne i dovoljne i u smislu člana 491. stav 2 ZKP na iste upućuje.

Osim toga, branilac neosnovano u podnetom zahtevu navodi da je pobijanim presudama povređen zakon i na taj način što radnji prepoznavanja nisu prisustvovali branioci.

Naime, odredbama Zakonika o krivičnom postupku nije propisana obavezna odbrana prilikom preduzimanja dokazne radnje prepoznavanja, niti je odredbama člana 300. ZKP, kojima je regulisano prisustvo dokaznim radnjama, propisana obaveza obaveštavanja branioca o ovoj radnji, dok je članom 100. stav 3. ZKP propisano da se u predistražnom postupku i istrazi prepoznavanje lica obavlja u prisustvu javnog tužioca. S obzirom da iz zapisnika o prepoznavanju koji su sačinjeni 10.07.2016. godine proizilazi da su isti sastavljeni u prisustvu javnog tužioca i prevodioca za urdu jezik i potpisani bez primedbi, a pre postavljanja branioca po službenoj dužnosti, u vreme kada je okrivljeni bio nedostupan državnim organima, to su isti u svemu sačinjeni shodno članu 90. stav 3 ZKP, te su suprotni navodi branioca ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva branilac navodi da prepoznavanju nije prisustvovao ovlašćen prevodilac jer su se svedoci različito izjašnjavali o maternjem jeziku, a prevodilac je ovlašćen za druge jezike, kojim navodima branilac suštinski osporava stručnost prevodioca i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Osim toga branilac u podnetom zahtevu navodi da je sud učinio i povredu zakona time što je odbio predlog odbrane da se u svojstvu svedoka ispitaju ranije osuđena lica, te da i ukoliko se shodno članu 481. stav 2. ZKP obavezno čitaju odbrane osuđenih lica, presuda se ne može isključivo ili u odlučujućoj meri zasnivati na tom dokazu, kojim navodima suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 481. stav 2. ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja istaknute povrede branilac navodi da je okrivljenom prilikom osude izrečena prestroga kazna zatvora, da nije dat osobit značaj olakšavajućim okolnostima kao što je činjenica da okrivljeni izdržava višečlanu porodicu, a na koji način suštinski ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, člana 441. stav 1. ZKP i člana 481. stav 2. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, kako branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ne obrazlaže u čemu se sastoji navedena povreda, to je Vrhovni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci presude u smislu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković