Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 br.441/15 od 23.12.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog A.B. – advokata M.N., a presuda Osnovnog suda u Ubu K br.718/13 od 08.10.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog A.B. – advokat M.N., zbog povrede zakona „koja je predviđena propisom sadržanim u odredbi člana 485. stav 2. ZKP“, ne navodeći konkretno o kojoj povredi se radi, s tim što iz obrazloženja proizizlazi da se pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac je u zahtevu kao razlog podnošenja samo formalno označio da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona „u smislu člana 485. stav 2. ZKP ... jer u konkretnom slučaju ne postoje svi bitni elementi krivičnog dela u pitanju“, što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, odnosno njegovom braniocu. Međutim, u obrazloženju zahteva navodi da u toku postupka nije bilo nijednog dokaza da je okrivljeni kod sebe imao oružje obzirom da kod okrivljenog bilo kakvo oružje nije pronađeno, niti je bilo dokaza da je u pitanju ozbiljna pretnja jer iz iskaza oštećenog proizilazi da je znao da nije u pitanju pravo oružje, te da je okrivljeni pištolj – igračku upotrebio u cilju zaštite, a ne u cilju ugrožavanja sigurnosti oštećenog, usled čega kod okrivljenog nije bilo straha zbog postupka okrivljenog.

Iz iznetih navoda proizilazi da se nižestepene presude suštinski pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, a zbog povrede zakona.

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                       Nevenka Važić,s.r.