Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA - advokat Novica Zdravković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 1) i tačka 2) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži podneti zahtev, te da preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno suđenje i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA - advokat Novica Zdravković u podnetom zahtevu ističe da je presudom Osnovnog suda u Dimitrovgradu K 74/20 od 14.08.2020. godine, optužba prekoračena iz razloga jer je sud iza reči „...neovlašćeno posedovao...“ dodao reči „biljni„ i iza reči „... za koju zna da je namenjena za proizvodnju opojnih droga..“ dodao reči „biljke kanabis“, pa se nadovezao na preostali deo optuženja „...koja supstanca se nalazi na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci..“. Postupajući na navedeni način sud je stavio akcenat na biljku kanabis, čiji nadzemni delovi i ekstrahovana smola se nalaze na navedenom spisku, a ne i semenke biljke kanabis, koje su pronađene kod okrivljenog kritičnom prilikom i koje ne predstavljaju supstancu proglašenu za opojnu drogu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je pravnosnažnom presudom prekoračena optužba time što je sud u izreci pravnosnažne presude dodao u odnosu na optužni akt reči „biljni“ i „biljke kanabis“ se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedenom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog akta Osnovnog javnog tužioca u Pirotu Kt 354/20 od 20.07.2020. godine, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA. U konkretnom slučaju optužnim aktom okrivljenom je stavljeno na teret da je „ neovlašćeno posedovao materijal – supstancu – 406 komada semenki koje potiču od biljke „Cannabis sativa“, .... za koju zna da je namenjena za proizvodnju opojnih droga, koja supstanca se nalazi na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci....“. Označavanjem u izreci pravnosnažne presude da su semenke biljke Cannabis sativa, biljni materijal, a što je notorno i da je okrivljeni znao da su semenke ove biljke namenjene za proizvodnju konkretne opojne droge – biljke Cannabis koja supstanca se nalazi na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, sud nije izašao iz okvira optužnog akta, niti je okrivljenog oglasio krivim za veću kriminalnu količinu od one stavljene mu na teret optužnim aktom.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti u optužnom aktu jasno je navedeno da se upravo biljka „Cannabis sativa“ nalazi na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, a ne seme te biljke, kako se to neosnovano tvrdi zahtevom. To što je sud u izreci pravnosnažne presude dva puta koristio termin „Cannabis sativa“, precizirajući opojnu drogu koja se dobija iz semena iste biljke ne znači da je optužni akt prekoračen, jer je i u njemu navedeno da se radi o semenu biljke „Cannabis sativa“, koja je namenjena za proizvodnju opojne droge i koja se nalazi na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, a notorno je da se iz navedenog semena ne može dobiti neka druga vrsta opojne droge osim one iz čijeg semena potiče.

Dakle, kako je činjenični opis u izreci pravnosnažne presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 7. KZ, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ističući da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati i to na Službenoj belešci SGP GP Gradina broj 2407/20 od 07.07.2020. godine koja je morala biti izdvojena po službenoj dužnosti shodno odredbama člana 237. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca AA - advokata Novice Zdravkovića bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Nišu koji je postupao u drugom stepenu po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Dimitrovgradu K 74/2020 od 14.08.2020. godine. Apelacioni sud u Nišu je ove navode ocenio neosnovanim i o tome, na strani 3, stav 4, 5 i 6 drugostepene presude Kž1 697/2020 od 28.10.2020. godine izneo jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Naime, Vrhovni kasacioni sud prihvata stav nižestepenih sudova da se radi o zakonitom dokazu i ističe da se u konkretnom slučaju ne radi o obaveštenjima prikupljenim od građana odnosno dokazima iz člana 288. stav 2. ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahteva okrivljenom i braniocu. U obrazloženju navedene povrede ističe da okrivljeni nije bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, jer mu nije bilo poznato koje vrste konoplje su semenke koje nosi, niti ga je to zanimalo, jer mu namera nije bila da ih upotrebi za sadnju i time proizvodnju opojne droge, niti je bio svestan da nošenjem predmetnih semenki ostvaruje biće bilo kog krivičnog dela, pa ni krivičnog dela iz člana 246. stav 7. KZ, niti je želeo njegovo izvršenje. Po stavu branioca okrivljeni se nalazio u očiglednoj i neotklonjivoj pravnoj zabludi, jer nije mogao da zna, niti je bio dužan da zna da je njegovo delo u ovakvoj situaciji (kada nosi seme zarad spravljanja lekovite smeše) zabranjeno, naročito pri činjenici da živi u ..., čiji je državljanin, gde je dozvoljeno i konzumiranje opojne droge, pobuda iz kojih nosi semenke (tri puta operisan od karcinoma), količine semena koje nosi, činjenice da je prilikom kontrole na graničnom prelazu sam pokazao posedovanje spornog biljnog sadržaja, ukazuje da mu ni u kom slučaju nije moglo biti poznato da je samo nošenje semena krivično delo. Ovakvi navodi branioca o postojanju pravne zablude kod okrivljenog u bitnom predstavljaju osporavanje ocene odbrane okrivljenog date u pravnosnažnoj presudi koja nije prihvaćena od strane suda, a što suštinski predstavlja osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim presudama.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1) ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešnu ocenu odbrane okrivljenog od strane suda, a samim tim i na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da nije jasno u čemu se ogleda neovlašćeno nabavljanje, kada je u ... kupovina i prodaja same biljke dozvoljena, kao i semena, te da sud utvrđuje da je okrivljeni tri PVC zip kese u kojima se nalazio semenje držao u futroli mobilnog telefona i dve plastične epruvete sa po tri komada semenki, što nije tačno i u suprotnosti je sa odbranom okrivljenog i ostalim izvedenim dokazima tokom postupka, jer su u futroli bile epruvete, koje je okrivljeni sam predao policijskom službeniku koji se vršio njegovo pregled, a PVC zip kese u džepu od pantalona. Dalje navodi da je sud uzeo za tačne i verodostojne samo one činjenice i dokaze koji su pružali punu podršku osuđujućoj presudi, dok je ostalima minimizirao značaj ili ih nije uzeo za bitne prilikom odlučivanja o krivici okrivljenog. Takođe, kroz zahtev objašnjava da je sud pogrešno cenio činjenicu da na jednoj zip kesici i plastičnoj epruveti stoji naznaka varijeteta semenki „White widow“ i pripisuje je krivici okrivljenog. U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog se bavi analizom odbrane okrivljenog i zaključuje da sud nije želeo da je pravilno razume, te da je neživotno da neko iz ... nosi semenke kanabisa da bi ih sadio u Turskoj i proizvodio opojnu drogu, a da je onda nosi nazad za ... da je prodaje. Ovakvi navodi branioca okrivljenog u bitnom predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ukazivanje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da je izreka pravnosnažne presude nerazumljiva. Takođe, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka protivrečna sama sebi i razlozima presude, da u presudi nisu navedeni razlozi o činjenicama koji su predmet dokazivanja i da postoji znatna protivurečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini zapisnika o iskazima datim u postupku i samih zapisnika.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog pogrešno i nepotupnog utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza od strane suda, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i stav 2. tačka 2) ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Novice Zdravkovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na ove povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                           Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić