Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.708/15 od 01.09.2015. godine odbijena je kao neosnovana između ostalih i žalba branioca okrivljenog S.P., a presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.146/13 od 17.04.2015. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.P., advokat M.A., bez navođenja zakonskog osnova, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog povrede zakona iz člana 439. stav 2. ZKP, bez stavljanja predloga.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.P. je neosnovan.

Branilac okrivljenog S.P. u zahtevu navodi da radnja izvršenja krivičnog dela kojom jedan heroinski zavisnik omogućava sebi i drugom heroinskom zavisniku da dođu do opojne droge, ne može biti posredovanje u prodaji ili u kupovini u smislu daljeg stavljanja u promet opojne droge, jer iz svih nespornih činjenica proizilazi da je predmetna količina heroina trebala odmah ili veoma brzlo biti iskorišćena od strane okrivljenog P. i P.P. U zahtevu se dalje navodi da je radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni S.P. oglašen krivim trebalo kvalifikovati kao krivično delo omogućavanja uživanja opojnih droga iz člana 247. KZ, a ne kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog S.P. je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenog S.P. stiču svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, koje je Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                              Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                       Dragiša Đorđević, s.r.