Istom presudom okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Odlučujući o žalbi javnog tužioca VJT u Beogradu i branioca okrivljenog Miloša Andrejevića, Apelacioni sud u Beogradu je presudom Kž1 155/22 od 13.04.2022. godine, iste odbio kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu.

Branilac okrivljenog Miloša Andrejevića, advokat Sanja Glavonić, blagovremeno je podnela zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da pobijane presude preinači jer su povrede zakona na koje se zahtevom ukazuje takve prirode da su od značaja za pravilnu i ujednačenu primenu prava.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Andrejevića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog Miloša Andrejevića, advokat Sanja Glavonić, u podnetom zahtevu, odredbu opšteg karaktera iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, konkretizuje navodeći da činjenični opis krivičnih dela iz izreke prvostepene presude ne sadrži opis uračunljivosti, zbog čega smatra da usled ovog nedostatka, radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim nisu krivična dela. Ovim navodima branioca ukazuje se na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju je prema navodima branioca učinio i drugostepeni sud, potvrdivši prvostepenu presudu.

Odredbom člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je kažnjavanje onog ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstva, dok je stavom 2. iste odredbe propisano kažnjavanje učinioca ako je predmet dela iz stava 1. ovog člana vatreno oružje, municija, eksplozivne materije, minsko-eksplozivna sredstva ili sredstva na bazi eksplozivnih materija ili gasno oružje čija izrada, prodaja, nabavka, razmena ili držanje nije dozvoljeno građanima. Stavom 4. ovog člana propisano je da će se kazniti onaj ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. i 2. ovog člana.

Odredbom člana 278. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je kažnjavanje onog ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, a stavom 4. ove odredbe propisano je kažnjavanje onog ko je delo iz stava 1. ovog člana učinio upotrebom vatrenog oružja.

Iz opisa radnje izvršenja krivičnih dela u izreci prvostepene presude, proizilazi da je okrivljeni Miloš Andrejević oglašen krivim što je kritičnom prilikom „...neovlašćeno nosio oružje i municiju....pri čemu je mogao da shvati značaj svoga dela i upravlja svojim postupcima, svestan značaja i zabranjenosti svoga dela, čije je izvršenje hteo, na taj način što je navedeno oružje sa municijom nosio sa sobom dok je upravljao vozilom marke....sa kojim je u ulici.....izazvao opasnost za život i telo ljudi i to upotrebom pištolja marke....tako što je nakon incidenta u saobraćaju između njegovog vozila i drugog vozila ....kojim je upravljalo NN lice, izašao iz vozila i zastao, nakon čega su iz tog vozila izašli vozač i suvozač, te je vozač drugog vozila krenuo prema okrivljenom, a okrivljeni je tada izvadio pištolj iz pojasa, repetirao i pucao najmanje četiri puta, za vreme dok je na ulici koja je prometna bilo i građana i drugih učesnika u saobraćaju, da bi zatim seo u vozilo....i udaljio se...ušao u zgradu.... sakrio pištolj koji je naknadno pronađen od strane policijskih službenika“.

Imajući u vidu citirane zakonske opise bića predmetnih krivičnih dela, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnih dela u izreci prvostepene presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Iako su tačni navodi izneti u zahtevu branioca da u izreci prvostepene presude u opisu radnje izvršenja predmetnih krivičnih dela nije eksplicitno navedeno da je u datoj situaciji okrivljeni bio uračunljiv, neophodno je imati u vidu da se uračunljivost kao samostalni element krivice uvek pretpostavlja, pa se njeno postojanje ne mora utvrđivati u svakom konkretnom slučaju, već se samo u sumnji posebno utvrđuje.

Stoga u konkretnom slučaju izostavljanje termina „uračunljiv“ odnosno zakonskog opisa uračunljivosti u izreci presude ne znači nedostatak u pogledu bitnih elemenata krivičnih dela za koja je okrivljeni oglašen krivim, pa ni povredu zakona po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo - iz člana 439. tač. 1) ZKP, na šta se podnetim zahtevom branioca neosnovano ukazuje.

Ostalim navodima podnetog zahteva, branilac osporava utvrđeno činjenično stanje, iznoseći pri tome i sopstveno mišljenje da je u odnosu na krivično delo iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika okrivljeni postupao u nužnoj odbrani, zbog čega je u odnosu na to krivično delo, bilo mesta primeni odredbe člana 19. stav 1. Krivičnog zakonika, te se takvim navodima zahteva u stvari ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje.

Pored navedenog, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je sud odbio dokazni predlog odbrane da se obavi neuropsihijatrijsko veštačenje okrivljenog, pa osporavajući činjenično stanje utvrđeno tokom krivičnog postupka, u suštini ukazuje i na povredu iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 395. ZKP.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud se u ocenu iznetih navoda zahteva branioca okrivljenog nije upuštao, jer u smislu člana 485. stav 4. ZKP, te povrede zakona ne predstavljaju zakonske razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić