Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.Š., zbog krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata V.D. – Ć., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prijepolju 3K br.76/14 od 07.05.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.695/15 od 04.09.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 25. novembra 2015. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Š., advokata V.D. – Ć., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prijepolju 3K br.76/14 od 07.05.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.695/15 od 04.09.2015. godine u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu isti zahtev ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prijepolju 3K br.76/14 od 07.05.2015. godine, okrivljeni M.Š. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ, za koje delo je primenom odredaba članova 56. i 57. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci. Istovremeno je određeno da će se ova kazna izvršiti tako što će je okrivljeni izdržati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, te da ukoliko okrivljeni u trajanju od 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova somovoljno napusti prostorije u kojima stanuje – sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Istom presudom, okrivljeni je obavezan da oštećenoj Eparhiji M. na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 49.500,00 dinara, te da sudu na ime sudskog paušala plati iznos od 3.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.695/15 od 04.09.2015. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog M.Š., presuda Osnovnog suda u Prijepolju 3K br.76/14 od 07.05.2015. godine preinačena je samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenom M.Š., zbog krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ako okrivljeni za vreme od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok su žalbe branilaca okrivljenog M.Š. u ostalom delu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačnom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.Š., advokat V.D.-Ć., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi sa članom 438. tačka 7. i 11. i stav 2. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će na osnovu člana 379. stav 2. ZKP okrivljenog M.Š. osloboditi od optužbe ''zbog toga što nije dokazano da je učinio krivično delo'' ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenom izreći blažu sankciju po vrsti i visini, ili da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, i to drugom veću, uz istovremeni zahtev da okrivljeni i njegov branilac budu obavešteni o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kao i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupaka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Pozivajući se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP (koju pogrešno označava kao bitnu povredu iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP), branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je prvostepeni sud samoinicijativno izmenio – prekoračio optužni akt konstatujući u izreci presude ''neutvrđenu vrednost'' i ''vrednost veću od 15.000,00 dinara'', dakle, paušalno ceneći vrednost stvari, koje je okrivljeni oduzeo kritičnom prilikom.

Suprotno izloženim navodima zahteva, pravnosnažna presuda ne sadrži navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka. Ovo stoga što je i u optužnici i u izreci pravnosnažne presude navedeno da je okrivljeni kritičnom prilikom oduzeo 6 pozlaćenih panagija i tri vladičanske mantije, s tim što je u optužnici vrednost ovih stvari opredeljena na iznos od 1.418.900,00 dinara, a u izreci presude kao ''neutvrđena vrednost'' uz konstataciju da je okrivljeni ove stvari oduzeo u nameri da pribavi protivpravnu imovinsku korist veću od 15.000,00 dinara. To znači da sud nije utvrdio stvarnu vrednost oduzetih stvari (niti onu iz optužnice) ali je utvrdio da je njihova vrednost veća od 15.000,00 dinara. Imajući ovo u vidu, to u konkretnom slučaju izmena koja se odnosi na vrednost oduzetih stvari nema karakter bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koju se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog ukazuje.

U vezi sa istom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, u zahtevu se ističe i da je prvostepeni sud ovu povredu učinio na taj način što je u izreci prvostepene presude naveo da je okrivljeni ''sa sprata Vladičanskog dvora iz spavaće sobe Vladike M. gospodina F. i prostorije do te sobe oduzeo 6 pozlaćenih panagija i tri vladičanske mantije'' jer se u optužnom aktu koji u toku postupka nije preciziran – menjan, uopšte ne pominju ''prostorije do spavaće sobe'', već se kao krajnje mesto izvršenja dela pominje ''vitrina spavaće sobe'' gde su prema optužnom aktu stajale i panagije.

Izloženi navodi zahteva su, po oceni ovoga suda neosnovani, iako između činjeničnog opisa dela datog u optužnom aktu i onog u izreci pobijane presude postoji nepodudarnost na koju se zahtevom ukazuje. Međutim, u konkretnom slučaju ne može biti govora o prekoračenju optužbe u smislu odredbe člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, kako se neosnovano ističe u zahtevu, obzirom da su u konkretnom slučaju u činjeničnom opisu dela, u izreci pobijane presude, izmenjene samo činjenice i okolnosti koje konkretizuju krivično delo, ali koje nisu pravno relevantne za izmenu identiteta dela. Stoga navedena nepodudarnost između činjeničnog opisa dela u optužnom aktu i opisa u izreci pobijane presude ne predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je u ovom delu odbijen kao neosnovan.

U preostalom delu, koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Š., odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisani su uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1. i 4. i tačka 7. do 10 i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. stav 3. i 4).

Dakle, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeno je pravo okrivljenog na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih okrivljeni može podneti ovaj vanredni pravni lek, pa tako okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog napred navedenih povreda zakona.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da branilac okrivljenog u preostalom delu pravnosnažne presude pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2. ZKP koje odredbom člana 485. stav 4. ZKP nisu propisane kao razlozi zbog kojih okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to je u ovom delu Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog M.Š. odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odbijajućem delu, te na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                         Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                    Nevenka Važić, s.r.