Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti su blagovremeno podneli branioci okrivljenog J.G., advokati V.H. i V.V.H., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, a zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branioci okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer su prvostepeni i drugostepeni sud na prethodno utvrđeno činjenično stanje primenili zakon koji se nije mogao primeniti. U vezi sa itaknutom povredom krivičnog zakona branioci okrivljenog navode da su nižestepeni sudovi utvrdili da se kritičnom prilikom oštećeni kretao ulicom u kojoj je postojao znak izričitih naredbi „obrnuti trougao“, koji označava blizinu raskrsnice na kojoj vozač mora da ustupi prvenstvo prolaza vozilima koja se kreću na putu na koji nailazi, te u tom smislu, po oceni branilaca, oštećeni nije ispoštovao ovu naredbu i postupio je suprotno članu 47. stav 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, zbog čega je oštećeni kriv za predmetnu saobraćajnu nezgodu, odnosno do iste ne bi došlo da je on poštovao znak nailaska na put sa pravom prvenstva i obavezno zaustavljanje pre stupanja na kolovoz sa pravom prvenstva.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branioci okrivljenog u suštini polemišu sa utvrđenim činjeničnim stanjem u pobijanim presudama, odnosno iz izvedenih dokaza izvode činjenični zaključak da se kritičnom prilikom oštećeni nije pridržavao člana 47. stav 4. ZOBS i da je zboga toga došlo do predmetne saobraćajne nezgode, za razliku od nižestepenih sudova, koji su u pobijanim presudama ocenom svih dokaza utvrdili da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao protivno odredbama člana 43. stav 1. i člana 187. stav 2. ZOBS, na koji način je ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo ljudi pa je usled toga nastupila i smrt jednog lica.

Iz navedenog, proizilazi da branioci okrivljenog cene izvedene dokaze tokom postupka i iznose svoje činjenične zaključke, a vezano za to ko je kritičnom prilikom prouzrokovao saobraćajnu nezgodu, odnosno usled čijeg nepridržavanja saobraćajnih propisa je došlo do saobraćajne nezgode, a koji činjenični zaključci su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, zbog čega branioci okrivljenog iako formalno označavaju povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, faktički osporavaju ocenu izvedenih dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenog J.G. ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar–savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                  Janko Lazarević,s.r.