Tom presudom okrivljeni Luka Bojović i Vladimir Milisavljević na osnovu odredbe člana 423. tačka 2. ZKP oslobođeni su od optužbe i to: okrivljeni Luka Bojović da je izvršio krivično delo udruživanja radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 2. KZ, krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 3. u vezi člana 33. KZ, okrivljeni Luka Bojović i Vladimir Milisavljević, da su izvršili krivično delo teško ubistvo iz člana 114. tačka 3. u vezi člana 33. KZ, a okrivljeni Luka Bojović, da je izvršio krivično delo ubistvo iz člana 113. u vezi člana 33. KZ i odlučeno je da troškovi krivičnog postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 19/15 od 08.12.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Tužilaštva za organizovani kriminal, okrivljenog Miloša Simovića, branioca okrivljenog Miloša Simovića, advokata J.S. i branioca okrivljenog Sretka Kalinića, advokata S.P. i presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1 15/11 od 19.05.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Sretka Kalinića, advokat S.P., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP, u vezi člana 439. tačka 1. ZKP i člana 428. stav 8. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pravnosnažnu presudu u delu pod tačkom jedan izreke iste i predmet u tom delu vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, uz zahtev da shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP bude obavešten o sednici veća.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Sretka Kalinića, advokata S.P., je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog na podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Branilac okrivljenog Sretka Kalinića u zahtevu za zašitu zakonitosti kao razlog za podnošenje istog samo je formalno označio da je izrekom pod tačkom jedan pravnosnažne presude učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog iz člana 439. tačka 1. ZKP, zbog koje povrede zakona je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, pri čemu nije naveo zbog čega smatra da je krivični zakon povređen u pitanju da li je krivično delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, dok je u obrazloženju zahteva naveo da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni Sretko Kalinić kritičnom prilikom lišio života ošt. sada pok. M.J., isticanjem da se odbrani okrivljenog, u kojoj je između ostalog naveo da kritičnom prilikom nije lišio života ošt. sada pok. M.J., da je ispalio dva metka prema putničkom vozilu marke „BMV“ gde se nalazila pratnja Z.N., da mu se puška zaglavila, da je pušku iz koje je pucao uzeo sa sobom kada je ista ispala iz auta, da je pušku i fantomku ostavio pokraj jednog ulaza zgrade, da je ispao pištolj češka zbrojevka na licu mesta, da je na licu mesta pucao dva puta iz pištolja marke „Sig 220“ model 9mm (na „Mercedes“) koji se nije hteo zaustaviti i prema osobi koja se skrivala iza „Audia A4“ i da nikada nije pucao na Z.N. „Š.“, a da je u svojoj odbrani priznao da je lišio života ošt. sada pok. B.J. i da je pucao prema vozilu u kojem je ubijen ošt. sada pok. D.Ž., može pokloniti vera, kako zbog toga što je obavljenim komisijskim veštačenjem utvrđeno da okrivljeni nije manipulativan i sklon konfabulacijama i lažima, tako izvedenim materijalnim dokazima. S tim u vezi branilac okrivljenog naveo je da upoređivanjem dostavljenog projektila kalibra 7,62mm koji je izvađen iz tela ošt. sada pok. M.J., sa probno ispaljenim projektilima iz dostavljene automatske puške koji je obavljen od strane NKTC nije nađeno dovoljno podudarnih karakteristika iz kojih bi se na pouzdan način moglo utvrditi da je projektil izvađen iz tela ošt. sada pok. M.J. ispaljen iz automatske puške CZ M-70 AB broja 182465, te da veštak nije bio u mogućnosti da se pouzdano izjasni iz kog oružja (automatske puške) je izvršeno opaljenje projektila kalibra 7,62mm izvađenog iz tela pok. M.J. Dalje je naveo da odbranu okrivljenog u kojoj je negirao da je lišio života ošt. sada pok. M.J. i da je kritičnom prilikom ispalio dva metka prema putničkom vozilu marke „BMV“ u kome se nalazila pratnja Z.N. nakon čega se puška zaglavila, te da je predmetnu automatsku pušku i kapu fantomku ostavio pokraj ulaza jedne zgrade na Novom Beogradu potvrđuje i činjenica da je u Bulevaru AVNOJ-a broj ... u pasažu zatečena automatska puška broj 182465 sa okvirom u kojem je zatečeno 27 metaka i jedan metak u cevi, dok su svedoci M.R., G.G. i G.G. u svojim iskazima naveli da su se kritičnom prilikom nalazili u putničkom vozilu marke „BMV“ te da su videli da se sa njihove desne strane pojavilo putničko vozilo marke „Audi“ iz koga su izašle tri osobe, a što je u svojoj odbrani naveo i okrivljeni Sretko Kalinić ukazivanjem da su se kritičnom prilikom njih trojiva nalazila u vozilu marke „Audi A8“ te da da su putničkom vozilu marke „BMV“ prišli sa desne strane. Potom je ukazao da pravnosnažnim presudama nisu adekvatno cenjene okolnosti od značaja za odmeravanje kazne okrivljenom, isticanjem da na strani okrivljenog Sretka Kalinića kao olakšavajuće nisu cenjene okolnosti da oštećeni nisu istakli imovinsko pravni zahtev, da je u svojoj odbrani priznao da je lišio života B.J. – J. i da je pucao prema vozilu u kojem je bio ubijen D.Ž., a da su pogrešno na strani okrivljenog cenjene otežavajuće okolnosti, a naime da je ranije osuđivan na dugogodišnje kazne zatvora zbog izvršenja velikog broja istovrsnih teških krivičnih dela, isticanjem da se na taj način, budući da mu je za svako krivično delo za koje je oglašen krivim izrečena kazna, dvostruko vrednuju otežavajuće okolnosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz iznetih navoda proizilazi da branilac zahtevom, polemišući sa ocenom dokaza od strane suda, osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju na štetu sada pok. M.J.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu povrede zakona iz člana 428. stav 8. ZKP, kao ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Sretka Kalinića, advokata S.P., ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                      Dragiša Đorđević,s.r.