-okrivljeni Limani Džemaledin, Ramadani Vulnet, Redžepi Redžep i Filip Đorđević, zbog izvršenja produženog krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika u vezi člana 61. stav 1. Krivičnog zakonika, a

-okrivljeni AA i BB zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ,

pa je sud okrivljenima Ramadani Taulandu i Iljazi Loriku, primenom odredbe člana 54. Krivičnog zakonika, prethodno utvrdio pojedinačne kazne i to:

okrivljenom Ramadani Taulandu:

-za produženo krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika u vezi člana 61. stav 1. Krivičnog zakonika, kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine,

-za produženo krivično delo posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz člana 356. stav 5. Krivičnog zakonika u vezi sa članom 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 61. stav 1. Krivičnog zakonika, kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca,

okrivljenom Iljazi Loriku:

-za produženo krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika u vezi člana 61. stav 1. Krivičnog zakonika, kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine,

-za produženo krivično delo posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz člana 356. stav 5. Krivičnog zakonika u vezi sa članom 355. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 61. stav 1. Krivičnog zakonika, kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca,

te je sud okrivljene Ramadani Taulanda, Iljazi Lorika, Limani Džemaledina, Ramadani Vulneta, Redžepi Redžepa, Filipa Đorđevića, AA i BB daljom primenom odredbi članova 4, 42, 45. i 54. Krivičnog zakonika, a u odnosu na okrivljene Ramadani Taulanda i Iljazi Lorika i članova 60. i 63. Krivičnog zakonika, te u odnosu na okrivljene Limani Džemaledina, Ramadani Vulneta, Redžepi Redžepa i AA, daljom primenom člana 63. Krivičnog zakonika, osudio:

-okrivljenog Ramadani Taulanda na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 2 (dva) meseca, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 18.09.2019. godine do 09.06.2021. godine i vreme provedeno na meri zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor, počev od 09.06.2021. godine pa nadalje,

-okrivljenog Iljazi Lorika na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 2 (dva) meseca, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 18.09.2019. godine do 13.08.2020. godine,

-okrivljenog Limani Džemaledina na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 18.09.2019. godine do 26.06.2020. godine,

-okrivljenog Ramadani Vulneta na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 18.09.2019. godine do 13.08.2020. godine,

-okrivljenog Redžepi Redžepa na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 18.09.2019. godine do 26.06.2020. godine,

-okrivljenog Filipa Đorđevića na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine,

-okrivljenog AA na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 18.09.2019. godine do 26.06.2020. godine i

-okrivljenog BB na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine.

Na osnovu člana 350. stav 5. Krivičnog zakonika u vezi člana 87. Krivičnog zakonika, prema okrivljenima Ramadani Taulandu, Iljazi Loriku, Limani Džemaledinu, Ramadani Vulnetu, Redžepi Redžepu i BB, izrečene su mere bezbednosti oduzimanje predmeta, a kako je to navedeno u izreci prvostepene presude. Takođe, prema okrivljenima su izrečene i mere oduzimanja imovinske koristi u iznosima kako je to navedeno u izreci prvostepene presude, a istom presudom je na osnovu članova 261, 262. i 264. stav 1. i 3. Zakonika o krivičnom postupku određeno da okrivljeni snose sve troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će biti naknadno odlučeno posebnim rešenjem, kao i da na ime paušalnog iznosa plate iznose od po 15.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1 Po1 13/22 od 27.12.2022. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branioca okrivljenog Ramadani Taulanda advokata Vuka Tufegdžića, branilaca okrivljenog Iljazi Lorika, advokata Krste Bobota, Natalije Bobot i Marka Njegomira i branioca okrivljenog Filipa Đorđevića, advokata Dragane Marković, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 35/20 od 09.06.2021. godine u delu odluke o kazni i odluke o oduzimanju imovinske koristi u odnosu na okrivljenog Ramadani Taulanda, okrivljenog Iljazi Lorika i okrivljenog Filipa Đorđevića,

tako što je Apelacioni sud u Beogradu, primenom odredbi člana 4. stav 2, 4, 45. i 54. KZ,

-okrivljenom Ramadani Taulandu za krivična dela za koja je prvostepenom presudom oglašen krivim, i to za produženo krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi sa stavom 2. KZ u vezi sa članom 61. stav 1. KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 10 (deset) meseci, a za produženo krivično delo posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz člana 356. stav 5. KZ u vezi sa članom 355. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, u vezi sa članom 61. stav 1. KZ, zadržao kao pravilno utvrđenu od strane prvostepenog suda kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca,

-okrivljenom Iljazi Loriku za produženo krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi sa stavom 2. KZ u vezi sa članom 61. stav 1. KZ, zadržao kao pravilno utvrđenu od strane prvostepenog suda kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, a za produženo krivično delo posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz člana 356. stav 5. KZ u vezi sa članom 355. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ u vezi sa članom 61. stav 1. KZ, kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca,

pa je okrivljene daljom primenom odredbi člana 60. i 63. KZ, osudio i to:

-okrivljenog Ramadani Taulanda na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 18.09.2019. godine do 09.06.2021. godine i vreme provedeno na meri zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor od 09.06.2021. godine pa nadalje, a

-okrivljenog Iljazi Lorika na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 1 (jednog) meseca u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 18.09.2019. godine do 13.08.2020. godine, a

-okrivljenog Filipa Đorđevića za krivično delo krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi sa stavom 2. KZ u vezi sa članom 61. stav 1. KZ, na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci.

Na osnovu odredbe člana 91. i 92. KZ od okrivljenog Ramadani Taulanda i okrivljenog Iljazi Lorika određeno je da se oduzme imovinska korist i to od okrivljenog Ramadani Taulanda u iznosu od 5.400,00 evra, a od okrivljenog Iljazi Lorika u iznosu od 3.960,25 evra, koje su dužni da plate u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate, u korist budžetskih sredstava Republike Srbije, u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja, dok su žalbe branilaca navedenih okrivljenih u preostalom delu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena, osim za radnje krivičnog dela opisanog pod tačkom 9. u odnosu na okrivljene Ramadani Taulanda, Iljazi Lorika i Filipa Đorđevića.

Istom presudom, odbijene su kao neosnovane žalbe Tužioca za organizovani kriminal, okrivljenog Ramadani Vulneta i njegovog branioca advokata Vuka Tufegdžića, branilaca okrivljenog Limani Džemaledina, advokata Krste Bobota, Natalije Bobot i Marka Njegomira, branioca okrivljenog Redžepi Redžepa, advokata Marka Aleksića i prvostepena presuda u odnosu na ove okrivljene potvrđena.

Usvajanjem žalbi branioca okrivljenog AA, advokata Sunčice Stamenković, branilaca okrivljenog BB, advokata Vladimira Vučinića i advokata Petra Mitića i delimičnim usvajanjem žalbi branioca okrivljenog Filipa Đorđevića, advokata Dragane Marković, branioca okrivljenog Ramadani Taulanda, advokata Vuka Tufegdžića i branilaca okrivljenog Iljazi Lorika, advokata Krste Bobota, Natalije Bobot i Marka Njegomira, ukinuta je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 35/2020 od 09.06.2021. godine u odnosu na krivično delo opisano pod tačkom 9 izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Redžepi Redžepa, advokat Marko Aleksić, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, ili drugostepenom sudu pred drugim sudskim većem i branilac okrivljenog Iljazi Lorika, advokat Krsto Bobot sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, u celini ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po1 13/22 od 27.12.2022. godine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, uz predlog da branilac bude obavešten o sednici veća Vrhovnog suda, kao i da na osnovu člana 488. stav 3. ZKP Vrhovni sud odredi da se odloži izvršenje pravnosnažne presude do odluke o zahtevu.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Redžepi Redžepa, advokata Marka Aleksića je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u preostalom delu zahtev nedozvoljen, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Iljazi Lorika, advokata Krste Bobota je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) Zakonika o krivičnom postupku.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog Redžepi Redžepa, advokat Marko Aleksić navodi da su u postupku po žalbi branioca okrivljnog protiv prvostepene presude odlučivale sudije koje su po zakonu morale biti izuzete. S tim u vezi navedenu povredu zakona branilac okrivljenog obrazlaže time da su sudije Milimir Lukić i Dragan Ćesarović ranije u istom svojstvu donosili odluke i to rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž – r – Po1 29/19 od 12.12.2019. godine, Kž2 – Po1 81/20 od 01.04.2020. godine i Kž2 Po1 58/20 od 28.02.2022. godine, kojima su odlučivali o žalbama branioca osuđenog Redžepi Redžepa izjavljenim protiv rešenja o produženju pritvora. Prema stavu odbrane u obrazloženju navedenih rešenja pomenute sudije su izražavale svoj stav o opravdanoj sumnji u izvršenje krivičnog dela od strane Redžepi Redžepa, tačnije da postoji dovoljno dokaza da je kao član organizovane kriminalne grupe izvršavao krivična dela, zbog čega se opravdano sumnja u njihovu pristrasnost.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Redžepi Redžepa, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da su sudije Milimir Lukić i Dragan Ćesarović učestvovali u donošenju rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 Po1 58/20 od 28.02.2022. godine, kojim su odbijene kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Džemaledina Limanija i Lorika Iljazija, advokata Krste Bobota, branioca okrivljenog Rinora Ljatifovića, advokata Nebojše Žarkovića, branioca okrivljenog Redžepi Redžepa, advokata Marka Aleksića i branioca okrivljenog AA, advokata Sunčice Stamenković, izjavljene protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž – r – Po1 3/20 od 05.02.2022. godine, dok je sudija Milimir Lukić, kao predsednik veća učestvovao u donošenju rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž – r – Po1 29/19 od 12.12.2019. godine, kojim je prema okrivljenima Ramadani Taulandu, Ramadani Vulnetu, Limani Džemaledinu, Iljazi Loriku, Rinoru Ljatifoviću, Redžepi Redžepu i AA, kojima je pritvor određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kpp – Po1 35/19 od 20.09.2019. godine i koji je prema okrivljenima produžen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kpp – Po1 35/19 od 15.11.2019. godine, produžen pritvor za još 2 (dva) meseca i to prema okrivljenima Ramadani Taulandu i Iljazi Loriku po osnovu iz zakonske odredbe člana 211. stav 1. tačka 1), 2) i 3) ZKP, a prema okrivljenima Ramadani Vulnetu, Lemani Džemaledinu, Rinoru Ljatifoviću, Redžepi Redžepu i AA, po osnovu iz odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, tako da pritvor prema okrivljenima prema ovom rešenju može trajati najduže do 15.02.2020. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 Po1 81/20 od 01.04.2020. godine, kojim su odbijene kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog Redžepi Redžepa, advokata Marka Aleksića, branioca okrivljenog Rinora Ljatifovića, advokata Nebojše Žarkovića, branioca okrivljenog AA, advokata Sunčice Stamenković i branioca okrivljenog Limani Džemaledina i Iljazi Lorika, advokata Krste Bobota, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kv Po1 111/20 – K Po1 35/20 od 13.03.2020. godine.

Međutim, u napred navedenim rešenjima Apelacionog suda u Beogradu kojima je odlučivano o pritvoru prema okrivljenima u predmetnom postupku, nijednim navodom se ne ukazuje da su se sudije Milimir Lukić i Dragan Ćesarović izjašnjavali o postojanju „opravdane sumnje“ u pogledu krivice okrivljenih, već su se izjašnjavali o postojanju osnovane sumnje i potom cenili samo razloge za pritvor prema okrivljenima predviđene u članu 211. stav 1. tačka 1) – 3) ZKP.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postuka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti. Odredbom člana 37. stav 1. ZKP propisani su razlozi za obavezno izuzeće sudije.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da će sudija ili sudija porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice, ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom, ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca, ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Imajući u vidu napred izneto, učešće sudije Milimira Lukića i Dragana Ćesarovića u donošenju navedenih rešenja Apelacionog suda u Beogradu, u kojim rešenjima se nisu izjašnjavali o postojanju „opravdane sumnje“, kako to pogrešno navodi branilac okrivljenog Redžepi Redžepa, advokat Marko Aleksić, a što bi eventualno, pod određenim okolnostima, moglo da predstavlja razlog za obavezno izuzeće, ne predstavlja razlog za obavezno izuzeće, niti su sudije Milimir Lukić i Dragan Ćesarović postupale u nekom od svojstava propisani odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, što bi predstavljalo razlog za obavezno izuzeće sudije od postupanja, te pobijane presude nisu obuhvaćene bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a kako se to neosnovano navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Redžepi Redžepa, advokata Marka Aleksića.

Nadalje, branilac okrivljenog Redžepi Redžepa, advokat Marko Aleksić, u podnetom zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na nedozvoljenom dokazu, čime suštinski ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Navedenu povredu obrazlaže time da su transkripti razgovora okrivljenog Redžepi Redžepa za dane 19. i 20.02.2019. godine pribavljeni na nedozvoljen način, a da se sud u obrazloženju presude pozvao na slučajni nalaz kao opravdanje za nedostatak obavezne naredbe sudije za prethodni postupak potrebne za izvođenje posebne dokazne radnje snimanja i praćenja. Prema stavu odbrane, „slučajni nalaz se može koristiti samo ako tužilaštvo u tom trenutku nema saznanja o osumnjičenom“, pri čemu je u konkretnom slučaju javni tužilac znao 18.02.2019. godine za okrivljenog Redžepija, u trenutku kada je zahtevao i dobio naredbu sudije za prethodni postupak za izvođenje posebne dokazne radnje – praćenje lokacije njegovog telefona.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Redžepi Redžepa, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP se po oceni Vrhovog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Naime, transkripti razgovora obavljenog 19. i 20.02.2019. godine pribavljeni su na zakonit način na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak od 16.01.2019. godine, u odnosu na okrivljenog Ramadani Taulanda, pri čemu se u odnosu na okrivljenog Redžepi Redžepa radi o slučajnom nalazu, a što dalje znači da su se ovi transkripti mogli koristiti u postupku u smislu člana 164. ZKP. Navedenom zakonskom odredbom je propisan način korišćenja slučajnog nalaza tako što je određeno da ako je preduzimanjem posebnih dokaznih radnji prikupljen materijal o krivičnom delu ili učiniocu koji nije bio obuhvaćen odlukom o određivanju posebnih dokaznih radnji, takav materijal se može koristiti u postupku samo ako se odnosi na krivično delo iz člana 162. ZKP. U konkretnom slučaju, slučajni nalaz korišćen je u postupku protiv okrivljenog Redžepi Redžepa, zbog krivičnog dela iz člana 350. stav 4. u vezi stava 2. KZ u vezi člana 61. stav 1. KZ, a koje delo predstavlja krivično delo iz člana 162. stav 1. tačka 2) ZKP, u odnosu na koje se primenjuju posebne dokazne radnje i u odnosu na koje je prema odredbi člana 164. ZKP dozvoljeno korišćenje slučajnog nalaza kao dokaza.

Iznete navode zahteva odbrana okrivljenog Redžepi Redžepa je isticala i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude na strani 12. – pasus III, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u smislu člana 491. stav 2. ZKP u svemu prihvata i na iste upućuje.

Ostalim navodima zahteva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja povreda predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, branilac okrivljenog suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje i činjenične zaključke suda u delu odluke o oduzimanju imovinske koristi u odnosu na okrivljenog, uz sopstvenu ocenu da ne postoje dokazi da je okrivljeni Redžepi Redžep ostvario imovinsku korist u iznosu kako se to navodi u odluci suda, kao i da ne postoje dokazi da je ni približno pribavio tako visok iznos novca, pri čemu se prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude poziva na slobodnu ocenu i zanemaruje činjenice da je okrivljeni Redžepi Redžep eventualno imao veze sa Ramadani Taulandom i drugim osuđenima, u periodu kada je navodno podizan novac u menjačnici i predao ga okrivljenom Ramadani Taulandu. Na opisani način, po stavu ovog suda, branilac okrivljenog Redžepi Redžepa pravnosnažne presude pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog Redžepi Redžepa označava i obrazlaže i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i ukazuje da je izreka presude protivurečna razlozima, a da su dati razlozi nejasni i kontradiktorni, te da se na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nije moglo sa sigurnošću utvrditi da je osuđeni Redžepi Redžep imao svest o postojanju organizovane kriminalne grupe, kao i da u dokazima postoje transkripti koji ukazuju da označeni organizator grupe Ramadani Tauland nije smatrao Redžepi Redžepa članom te grupe. Takođe, u zahtevu se ukazuje i na povredu odredbe člana 395. ZKP, jer je prema stavu odbrane pogrešna odluka prvostepenog suda kojom je odbio predlog odbrane da se pribave snimci sa sigurnosnih kamera, kao i odluka drugostepenog suda koji o tome nije odlučio.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP i povreda člana 395. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Redžepi Redžepa, u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Iljazi Lorika, advokat Krsto Bobot, pobijajući drugostepenu odluku, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP, u vezi sa članom 453. ZKP. Navedenu povredu zakona obrazlaže time da je drugostepeni sud odbio kao neosnovanu žalbu Tužioca za organizovani kriminal, dok je delimično usvojio žalbe branioca i preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni i oduzimanju imovinske koristi, a da je istom presudom delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Iljazi Lorika ukinuo prvostepenu presudu u odnosu na krivično delo opisano pod tačkom 9) izreke i u tom delu predmet vratio na ponovno suđenje. Prema stavu odbrane, ovakvom odlukom drugostepeni sud je usvajajući žalbu branioca okrivljenog Iljazi Lorika, iz dva produžena krivična dela za koja je okrivljeni pravnosnažno osuđen, izdvojio dva krivična dela opisana pod tačkom 9) izreke, što je dovelo do toga da se u odnosu na okrivljenog Iljazi Lorika, pored preinačene kazne, nastavlja postupak u odnosu na navedena izdvojena krivična dela, čime se okrivljeni stavlja u nepovoljniji položaj, a samim tim je i takva odluka doneta na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije. Na taj način, drugostepeni sud je povredio odredbu člana 453. ZKP i istovremeno prekoračio optužnicu, sve u smislu izmenjene pravne kvalifikacije, jer je okrivljenog doveo u poziciju da odgovara za više krivičnih dela nego što je optužen.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Iljazi Lorika, advokata Krste Bobota, kojima se ukazuje na napred navedenu povredu zakona, se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u ovom zakoniku.

S obzirom na to da je u konkretnom slučaju drugostepenom odlukom suda delimično usvojena žalba branioca okrivljenog Iljazi Lorika i prvostepena presuda pravnosnažna samo u jednom delu, dok je u odnosu na krivično delo opisano pod tačkom 9) izreke presuda ukinuta i u tom delu predmet vraćen na ponovno suđenje, samim tim u tom delu drugostepena odluka nema karakter pravnosnažne odluke koja jedino može biti predmet razmatranja po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti shodno odredbi člana 482 stav 1. ZKP.

Neosnovani su navodi branioca okrivljenog Iljazi Lorika, kojima se ukazuje na prekoračenje optužbe u delu drugostepene presude kojim je žalba branioca okrivljenog odbijena a prvostepena presuda potvrđena.

Naime, u članu 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnetoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici, dok je u stavu 2. istog člana propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Imajući u vidu napred citiranu zakonsku odredbu, po oceni Vrhovnog suda nema prekoračenja optužbe u preinačenom delu presude, kako se neosnovano navodi u podnetom zahtevu, s obzirom da nije izmenjen činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela predstavljen u optužnom aktu, dodavanjem veće kriminalne aktivnosti, niti je drugostepenom odlukom izmenjena pravna kvalifikacija na štetu okrivljenog.

U članu 453. ZKP propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije. Imajući u vidu napred citiranu zakonsku odredbu, pobijanom drugostepenom presudom u delu u kome je postala pravnosnažna, i koji može biti predmet ispitivanja kako je napred navedeno, nije učinjena ni povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, kada se ima u vidu da prvostepena presuda nije izmenjena u pogledu pravne kvalifikacije dela sadržane u optužnom aktu, niti u pogledu krivične sankcije, kao ni u pogledu procesnog položaja okrivljenog, dok će ukazivanje branioca na učinjene povrede zakona iz člana člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP i njihov uticaj prilikom donošenja nove presude a nakon ukidanja prvostepene presude u pogledu krivičnog dela opisanog pod tačkom 9) izreke, biti predmet razmatranja od strane prvostepenog suda u ponovnom postupku.

Ovo stoga što Vrhovni sud odlučuje po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne sudske odluke, te pošto se u konkretnom slučaju podneti zahtev branioca okrivljenog Iljazi Lorika odnosi na deo presude koji nema karakter pravnosnažne sudske odluke, to iz navedenih razloga Vrhovni sud nije mogao odlučiti o delu zahteva koji je podnet u odnosu na ukidajući deo drugostepene presude, a koji u tom delu nema karakter pravnosnažne sudske odluke.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučeno je kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić