Istom presudom okrivljeni su obavezani da sudu na ime troškova krivičnog postupka – paušala plate iznose od po 50.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 PO1 12/13 od 08.11.2013. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca za organizovani kriminal, branioca okrivljenih Boška Jovića i Aleksandra Popovića-advokata N.V., branioca okrivljenih Miće Petrakovića i Zorana Gulića-advokata B.P. i branioca okrivljenog Dušana Krsmanovića-advokata M.Ž., a presuda Višeg suda u Beogradu K PO1 61/2011 od 19.10.2012. godine je potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su:

Branilac okrivljenih Miće Petrakovića i Zorana Gulića-advokat D.I., zbog povreda zakona predviđenih odredbama člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine presudu Višeg suda u Beogradu K PO1 br.61/2011 od 19.10.2012. godine i presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 PO1 12/13 od 08.11.2013. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu i predmet vrati Apelacionom sudu na ponovno odlučivanje, ili da preinači presudu Višeg suda u Beogradu i okrivljene Miću Petrakovića i Zorana Gulića oslobodi od optužbe;

Branilac okrivljenog Aleksandra Popovića-advokat S.L. zbog povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku-člana 438. stav 2. tačka 1, 2. i 3, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji njegov zahtev i ukine presudu Višeg suda u Beogradu i presudu Apelacionog suda i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po prijemu zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke oba zahteva Republičkom javnom tužiocu, te održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer je smatrao da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, te je nakon razmatranja zahteva za zaštitu zakonitosti, prvostepene i drugostepene odluke i spisa predmeta, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miće Petrakovića i Zorana Gulića je neosnovan, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Popovića je neosnovan u odnosu na povrede zakona-člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miće Petrakovića i Zorana Gulića – advokata D.I., ukazuje se na bitnu povredu odredaba ZKP iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP. Po tim navodima, sudija Apelacionog suda u Beogradu – Z.S., koji je bio predsednik žalbenog veća morao se izuzeti, jer je, kao član veća, učestvovao u donošenju odluke Vrhovnog suda Srbije Kž1 OK 11/07 od 17.09.2008. godine kojom je u najvećem delu potvrđena presuda Okružnog suda u Beogradu KP 5/03 od 23.05.2007. godine. Po stavu branioca, činjenica da je u ovom krivičnom predmetu presuda zasnovana pretežno na zapisnicima o saslušanju svedoka koji su bili predmet razmatranja i ocene suda u postupku KP 5/03, pa sudija koji je učestvovao u tom postupku već ima stav o dokazima zbog čega se ne može očekivati da bi on mogao u predmetnom krivičnom postupku protiv okrivljenih Miće Petrakovića, Zorana Gulića i dr, da na drugačiji način sagleda činjenična i pravna pitanja, čime je ugrožena njegova nepristrasnost, što je razlog za izuzeće sudije iz člana 37. stav 2. ZKP.

Razlozi za obavezno izuzeće sudije predviđeni su odredbom člana 37. stav 1. tačka 1. do 4. ZKP, u kojoj su taksativno navedeni svi razlozi zbog kojih sudija ili sudija porotnik mora biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu. Među ovim razlozima nije propisano postupanje u drugom krivičnom predmetu koji je vođen protiv drugih lica za drugo krivično delo, pri čemu nema uticaja činjenica da su neki od dokaza izvedeni i cenjeni u ovom krivičnom predmetu u svetlu okolnosti izvršenja konkretnih krivičnih dela i okrivljenih u ovom postupku. Prema tome, postupajući sudija – predsednik žalbenog veća nije imao zakonski osnov da zahteva svoje izuzeće.

Odredbom člana 39. ZKP predviđeno je da izuzeće mogu tražiti stranke i branilac, a u odnosu na izuzeće sudije suda koji odlučuje o žalbi, stranke i branilac mogu podneti zahtev za izuzeće u žalbi ili u odgovoru na žalbu. U konkretnoj situaciji zahtev za izuzeće sudije Z.S. koji je postupao po žalbi, stranke ni branilac nisu podneli, a razloga za njegovo obavezno izuzeće po zakonu nije bilo.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti istog branioca, ali i branioca okrivljenog Aleksandra Popovića, advokata S.L. se ukazuje i na povredu iz odredbe člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, a nedozvoljen dokaz na kome se presuda zasniva, branioci okrivljenih nalaze u transkriptima sa sadržinom iskaza svedoka u koje je u prvostepenom postupku izvršen uvid. Po stavu branilaca na ovaj način je pogrešno transkriptima dat karakter isprave, a kako lica čiji su iskazi pročitani nisu neposredno saslušana na glavnom pretresu, njihovi iskazi iz drugog krivičnog postupka se ne mogu koristiti kao dokaz i na njima se ne može zasnovati sudska presuda.

Prema stanju u spisima jasno je da je prvostepeni sud izvršio uvid u transkripte u kojima se nalaze zapisi saslušanja svedoka u okviru krivičnog postupka KP 5/03 koji je okončan pravnosnažnom presudom. Saslušana lica su imala status svedoka u tom postupku, a njihovi iskazi, kao i sudska ocena tih iskaza, odnose se na činjenice koje su predmet dokazivanja u tom krivičnom postupku. Stoga, ovi transkripti kao sastavni deo sudskog spisa okončanog pravnosnažnom presudom imaju karakter isprava i u njih se vrši uvid shodno odredbi člana 405. ZKP, kako je prvostepeni sud i učinio, a zahtevi branilaca okrivljenih su u ovom delu neosnovani..

Zahtevom branioca okrivljenog Aleksandra Popovića, advokata S.L., se izražava sumnja u nespristrasnost člana prvostepenog sudskog veća sudije V.M., što bi bio osnov za pobijanje prvostepene presude zbog povrede odredbe člana 37. stav 2. ZKP, koja nije navedena u zahtevu za zaštitu zakonitosti, ali proizilazi iz njegovog obrazloženja. Međutim, sumnja u nepristrasnost sudije kao fakultativni osnov za izuzeće od sudijske dužnosti na osnovu člana 37. stav 2. ZKP nije obuhvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP koja se odnosi samo na obavezno izuzeće sudije koje je navedeno u odredbi člana 37. stav 1. tačke 1. do 4. ZKP, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Aleksandra Popovića pobija pravnosnažne presude i zbog povreda određenih u članovima 438. stav 2. tačka 2. i 3. ZKP, ali ovi zakonski razlozi nisu deo taksativno navedenih povreda označenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je okrivljenom preko branioca dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Iz tog razloga Vrhovni kasacioni sud nije ni razmatrao postojanje tih povreda, već je u tom delu zahtev za zaštitu zakonitosti odbacio kao nedozvoljen (član 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP).

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 491. ZKP odbio zahtev za zaštitu zakonitosti, te doneo odluku kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                            Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                      Nevenka Važić,s.r.