Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje presudom Kž1 PO1 br. 12/14 od 24.12.2014. godine, delimičnim usvajanjem, između ostalih, žalbi okr. Zorana Stojanovića i njegovog branioca i branioca okr. Blagoja Janjića, preinačio je presudu Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K – Po1 br.149/10 od 18.12.2013. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okr. Blagoja Janjića i u delu odluke o imovinskopravnom zahtevu, tako što je okr. Blagoja Janjića za krivično delo za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 – tri godine, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru od 26.03.2008. godine do 03.11.2009. godine, a oštećenu P. b. a.d. B. uputio da imovinskopravni zahtev u celini ostvaruje u parničnom postupku, dok je navedene žalbe u preostalom delu, između ostalih, odbio kao neosnovane i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okr. Zorana Stojanovića, adv. D.N., zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini prvostepenu i drugostepenu presudu i spise predmeta vrati na ponovnu odluku prvostepenom ili apelacionom sudu, s tim da se postupak vodi pred potpuno izmenjenim većem, da se odloži izvršenje pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K – PO1 br. 149/10 i da branilac bude obavešten o održavanju sednice veća Vrhovnog kasacionog suda;

-branilac okr. Blagoja Janjića, adv. I.V., zbog povrde materijalnog i procesnog zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini ili delimično prvostepenu i drugostepenu odluku ili samo drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili apelacionom sudu i naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da preinači u celini ili delimično prvostepenu ili drugostepenu odluku ili samo drugostepenu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke podnetih zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih Zorana Stojanovića i Blagoja Janjića, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama, protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Zorana Stojanovića i Blagoja Janjića su neosnovani u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, dok su u ostalom delu isti zahtevi nedozvoljeni.

Prema navodima u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Zorana Stojanovića i Blagoja Janjića, pobijanim pravnosnažnim presudama povređen je krivični zakon pravnom kvalifikacijom dela okrivljenih kao krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, kako je delo okrivljenih prekvalifikovano optužnicom izmenjenom 26.11.2013. godine, suprotno opštem načelu zakonitosti iz člana 1. ZKP, jer je krivično delo iz člana 234. KZ potpuno novo krivično delo, odnosno zakonom važećim u vreme izvršenja inkriminisanih radnji okrivljenih, te radnje nisu bile određene kao navedeno krivično delo. To, prema navodima zahteva branioca okr. Zorana Stojanovića, dokazuje i činjenica da je navedeno krivično delo označeno posebnim članom Krivičnog zakonika, dok su irelevantni razlozi suda da su elementi novopropisanog krivičnog dela iz člana 234. KZ sadržani u ukinutom krivičnom delu iz člana 359. KZ, koje delo i dalje postoji kao krivično delo zloupotreba službenog položaja.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, po pitanju da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Ocenjujući kao neosnovane navode iznete u žalbama protiv prvostepene presude izjavljenim u korist okrivljenih, imeđu ostalih i u korist okrivljenih Zorana Stojanovića i Blagoja Janjića, istovetne napred izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, drugostepeni sud je za tu ocenu i za zauzeto pravilno pravno stanovište da krivično delo iz člana 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, za koje su okrivljeni Zoran Stojanović i Blagoje Janjić oglašeni krivim pobijanom pravnosnažnom presudom, nije kao potpuno novo krivično delo propisano izmenama zakona nakon preduzimanja inkriminisanih radnji okrivljenih, već da postoji pravni kontinuitet sa krivičnim delom iz člana 359. KZ (kako su radnje okrivljenih kvalifikovane prvobitnom optužnicom), s obzirom na istovetna zakonska obeležja tih krivičnih dela, u svojoj presudi na strani šest stav treći zaključno sa stranom sedam stav četvrti, izneo potpune i pravilne razloge koje prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Branilac okr. Blagoja Janjića kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i bitne povrede odredaba krivičnog postupka, koje ne opredeljuje, a iz navoda u obrazloženju zahteva da prvostepena presuda nema jasnih razloga o odlučnim činjenicama koje su u suprotnosti sa izvedenim dokazima, da je izreka prvostepene presude protivrečna datim razlozima, kao i da drugostepena presuda nema razloga za neprihvatanje navoda žalbe branioca okrivljenog i odbijanje žalbe kao neosnovane, proizilazi da branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP. Pored toga, branilac okr. Blagoja Janjića ističe da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio činjenično stanje i s tim u vezi navodi da nema ni jednog dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo u pitanju, da okrivljeni nije posredovao u zaključenju 40 ugovora o kreditu i da to proizilazi iz iskaza više svedoka, koji se u zahtevu analiziraju, uz sopstvenu ocenu branioca tih dokaza, te negira umišljaj (namera) okrivljenog pribavljanja protivpravne imovinske koristi i iznose činjenice i dokaze koji potvrđuju odsustvo umišljaja.

Branilac okr. Zorana Stojanovića, u zahtevu za zaštitu zakonitosti takođe osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, navodima da u provedenom postupku nije utvrđeno postojanje umišljaja kod okrivljenog koji se traži za pomaganje u izvršenju krivičnog dela u pitanju i da ne postoji umišljaj okrivljenog koji podrazumeva svest i volju da pomaže u izvršenju dela i svest o zabranjenosti dela.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pa su zahtevi branilaca okrivljenih Zorana Stojanovića i Blagoja Janjića, u delovima u kojima se ukazuje na te nedostatke pobijanih pravnosnažnih presuda, nedozvoljeni.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na delove zahteva koji su odbijeni kao neosnovani, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delovima u kojima su zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                       Janko Lazarević,s.r.