Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž2 Po1 br. 52/16 od 17.02.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Gorana Kljajevića, advokata M.K., izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja KPo1 br.17/15 od 22.12.2015. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Gorana Kljajevića – advokat M.K., iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3. u vezi sa članom 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. i 4. u vezi tačke 4, u vezi sa članom 438. stav 1. tačka 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijana rešenja tako što će obustaviti krivični postupak u odnosu na okrivljenog Gorana Kljajevića po optužnici OJT u Beogradu – Specijalnog tužilaštva, sada Tužilaštva za organizovani kriminal Kt.S. 6/06 od 11.10.2006. godine, Kt. S 21/06 od 21.06.2007. godine, Kt. S 20/06 od 07.06.2007. godine, Kt. S 6/06 od 12.11.2007. godine i ispravkom od 28.12.2007. godine, Kt. S 20/06 od 01.07.2008. godine, Kt. S 19/06 od 08.09.2008. godine i Kt. S 20/06 od 20.02.2009. godine, objedinjenu, proširenu i izmenjenu optužnicom Kt 6/06 od 21.09.2012. godine (precizirana dana 24.10. i 25.10.2012. godine i 02.11.2012. godine) i dana 19.03.2015. godine, u predmetu Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja sa službenim brojem KPo1 br.17/15.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. i 4. ZKP, dok je u delu u kojem se odnosi na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP u vezi sa članom 34. stav 3. i 4. Ustava Republike Srbije, neblagovremen.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog pravnosnažno rešenje pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP i s tim u vezi ističe da je u donošenju pobijanog rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž2 Po1 br.52/16 od 17.02.2016. godine, kao predsednik veća učestvovao sudija Milimir Lukić, koji se morao izuzeti, jer je prethodno, kao član veća, prilikom donošenja rešenja Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kp 11/06-Kv.P 299/06 od 08.12.2006. godine i rešenja Kp 11/06-Kv.P 248/07 od 27.08.2007. godine, kojima je okrivljenom Goranu Kljajeviću produžen pritvor za dva meseca, povredio pretpostavku nevinosti okrivljenog što je utvrđeno odlukom Ustavnog suda Už 227/08 od 09.07.2009. godine, a na koji način je u konkretnom slučaju prekršen princip nepristrasnosti kao element prava na pravično suđenje, te je navedeni sudija morao biti izuzet iz učestvovanja u procesu odlučivanja u predmetnoj krivičnoj stvari.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjeni su neosnovanim, iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP, postoji ukoliko je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti, dakle ukoliko je reč o postojanju nekog razloga za izuzeće predviđenih u članu 37. stav 1. tačka 1. do 4. ZKP, a ne o postojanju okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost, što bi eventualno mogao biti razlog za izuzeće sudije, odnosno sudije porotnika od sudijske dužnosti u smislu odredbe člana 37. stav 2. ZKP.

Kako branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je učestvovanjem sudije Milimira Lukića u donošenju odluke Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, prekršen princip nepristrasnosti, te dakle ukazuje na razlog za izuzeće iz člana 37. stav 2. ZKP, a ne na razloge propisane u članu 37. stav 1. tačka 1. do 4. ZKP, te koji, shodno tome, ne predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP, to je zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP i ističe da se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari (res judicata), na osnovu pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž2 Po1 br. 7/14 od 13.11.2014. godine i pravnosnažnog rešenja istražnog sudije Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Ki Po1 br. 132/10 od 03.07.2013. godine.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž2 Po1 br. 7/14 od 13.11.2014. godine, stavom I izreke, odbijena kao neosnovana žalba tužioca za organizovani kriminal i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K Po1 br. 63/10 od 15.05.2013. godine u delu u kojem je na osnovu člana 423. tačka 2. ZKP okrivljeni Goran Kljajević, pored okrivljenih Nemanje Jolovića, Sekule Pijevčevića i Slobodana Radulovića, oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 1. KZ, kao i da je pravnosnažnim rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Ki Po1 br. 132/10 od 03.07.2013. godine obustavljen krivični postupak protiv okrivljenog Gorana Kljajevića, zbog krivičnog dela primanja mita iz člana 367. stav 1. KZ, opisanog u zahtevu za sprovođenje istrage Kt broj 3/07 od 02.02.2007. godine, obzirom da je Tužilaštvo za organizovani kriminal dana 29.05.2013. godine podneskom Kt. br. 6/06 u odnosu na ovo krivično delo odustalo od krivičnog gonjenja, te da su navedene sudske odluke, donete u korist okrivljenog Gorana Kljajevića, ignorisane prilikom donošenja pobijanih rešenja, pa se tako „okrivljeni i dalje krivično progoni, uprkos ustavnoj i zakonskoj zabrani gonjenja za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen, odnosno za koje je optužba pravnosnažno odbijena, odnosno postupak pravnosnažno obustavljen“.

Prema stavu branioca, između radnji koje su pod tačkom 10. uređene optužnice (od 19.03.2015. godine) okrivljenom Goranu Kljajeviću stavljene na teret i radnji zbog kojih je okrivljeni pravnosnažno oslobođen od optužbe (krivično delo iz člana 346. stav 1. KZ) presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K Po1 63/10 od 15.05.2013. godine, kao i između radnji opisanih pod tačkom 1. iste optužnice te radnji u odnosu na koje je prema okrivljenom pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Ki Po1 132/10 od 03.07.2013. godine obustavljen krivični postupak, postoji objektivni i subjektivni identitet, te se radi o presuđenoj stvari, a usled čega su, prema navodima zaheva, pobijana rešenja doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP.

Međutim, po oceni ovoga suda, izloženi navodi zahteva su neosnovani.

Naime, na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, branilac okrivljenog ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K Po1 br. 17/2015 od 22.12.2015. godine. Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, kao drugostepeni, ove žalbene navode je ocenio neosnovanim, prihvatajući u svemu kao pravilne razloge prvostepenog suda iznete u pobijanom rešenju zbog čega se u konkretnom slučaju ne radi o već presuđenoj stvari u odnosu na krivično delo primanja mita iz člana 367. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ iz tačke 1. precizirane optužnice, kao i u odnosu na krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ iz tačke 10. precizirane optužnice, a koje razloge i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored toga, iz spisa predmeta proizilazi da radnja izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ, opisana pod tačkom 10. optužnice Tužilaštva za organizovani kriminal Kt. S 6/06, uređene dana 19.03.2015. godine, u svemu odgovara tački 8. presude Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K Po1 63/10 od 15.05.2013. godine (strana devet - 11 prvostepene presude), a u kom delu je prvostepena presuda (Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K Po1 63/10 od 15.05.2013. godine) ukinuta presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1 Po1 br. 7/14 od 13.11.2014. godine (stav VI na strani 10 i 11 navedene presude). Stoga se, po oceni ovoga suda, u odnosu na ovo krivično delo, ne može raditi o pravnosnažno presuđenoj stvari, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, niti je od značaja činjenica da je prvostepenom presudom odbijena optužba prema okrivljenoj Delinki Đurđević, zbog krivičnog dela kršenja zakona od strane sudije iz člana 360. stav 1. KZ usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Takođe, ni u odnosu na tačku 1. optužnice Kt. S 6/06, uređene dana 19.03.2015. godine, ne može se raditi o pravnosnažno presuđenoj stvari, obzirom da opis radnji izvršenja krivičnog dela koje su okrivljenom Goranu Kljajeviću stavljene na teret od tačkom 1. navedene optužnice (krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ), odgovara tački 1. prvostepene presude, odnosno presude Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K Po1 63/10 od 15.05.2013. godine (opisane na strani četiri te presude), a u kom delu je prvostepena presuda ukinuta presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1 Po1 br. 7/14 od 13.11.2014. godine (stav VI, strana 10 drugostepene presude), te koji činjenični opis je sadržan u optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal Kt. S 6/06 od 21.09.2012. godine (strana 12 i 13 optužnice). Pri tome, na zaključak da se u konkretnom slučaju, u odnosu na navedeno krivično delo ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, bez uticaja je činjenica da je pravnosnažnom presudom u odnosu na okrivljenog Sekulu Pijevčevića pravnosnažno odbijena optužba da je izvršio krivično delo davanja mita iz člana 368. stav 1. KZ.

Iz navedenih razloga, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Kljajevića – advokata M.K. kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, ocenjeni su neosnovanim.

Isti zahtev, u delu u kojem se ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena povreda odredaba člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP, u vezi sa članom 34. stav 3. i 4. Ustava Republike Srbije, odbačen je kao neblagovremen.

U vezi sa ovom povredom zakona, u zahtevu se ističe da je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, donoseći pobijano rešenje Kž2 Po1 52/16 od 17.02.2016. godine u veću kojim je predsedavao sudija Milimir Lukić „ignorisao pravno dejstvo“ odluke Ustavnog suda Srbije Už 227/08 od 09.07.2009. godine, kojom je usvojena ustavna žalba Gorana Kljajevića i utvrđeno da je rešenjima Okružnog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kv. P. 299/06 od 08.12.2006. godine i Kv. P. 248/07 od 27.08.2007. godine, u čijem je donošenju učestvovao isti sudija, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pretpostavku nevinosti zajemčenu odredbom člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije. Takođe, zahtevom se ukazuje i na povredu stava 4. člana 34. Ustava, jer je prema stavu branioca pobijanim rešenjima učinjena povreda načela ne bis in idem, a obzirom da se prema okrivljenom i dalje vodi krivični postupak, iako je reč o presuđenoj stvari.

Odredbom člana 485. stav 3. ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti iz razloga propisanih u stavu 1. tač. 2. i 3. tog člana može podneti u roku od 3 meseca, od dana kada je licu (član 483. stav 1) dostavljena odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Iz dopisa Ustavnog suda Su br. 493/1 od 22.10.2015. godine, koji je ovome sudu dostavljen dana 23.10.2015. godine (povodom zaheva za zaštitu zakonitosti istog branioca, u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Kzz Ok 16/15), proizilazi da je odluka Ustavnog suda Už br.227/2008, po ustavnoj žalbi Gorana Kljajevića, u tom predmetu doneta 09.07.2009. godine i ekspedovana 28.07.2009. godine preporučenom pošiljkom, i to kako podnosiocu ustavne žalbe Goranu Kljajeviću, tako i njegovom punomoćniku – advokatu V.B., na adrese navedene u ustavnoj žalbi, da je dostava ove odluke podnosiocu ustavne žalbe Goranu Kljajeviću pokušana više puta bezuspešno, zbog čega je dostavljanje izvršeno, saglasno zakonu, isticanjem na oglasnoj tabli Ustavnog suda, dana 30.09.2009. godine, dok je dostava ove odluke punomoćniku podnosioca ustavne žalbe – advokatu V.B. pokušana 28.07.2009. godine, a izvršena 14.09.2009. godine.

Odredbom člana 10. Zakona o Ustavnom sudu, koji se primenjivao u vreme donošenja odluke Ustavnog suda Už 227/2008 od 09.07.2009. godine (''Službeni glasnik RS'', broj 109/2007 od 27.11.2007. godine), propisano je da Ustavni sud ima Poslovnik o radu Ustavnog suda kojim se bliže propisuje organizacija, način i javnost rada, kao i postupak pred Ustavnim sudom.

Prema Poslovniku Ustavnog suda koji se primenjivao u vreme donošenja odluke Ustavnog suda Už 227/2008 (''Službeni glasnik RS'', broj 24/08 od 07.03.2008. godine), kojim je bliže uređen način rada, postupak i organizacija Ustavnog suda, kao i način dostavljanja akata Ustavnog suda, i to prema članu 87. stav 1. Poslovnika, učesnicima u postupku dostavlja se pismeni otpravak odluke, rešenja i zaključka, koji overava ovlašćeni državni službenik, po pravilu u roku od 30 dana od dana donošenja. Stavom 2. istog člana propisano je da, ako se odluka, rešenje, odnosno zaključak Ustavnog suda iz bilo kog razloga ne može dostaviti učesnicima u postupku – dostavljanje se vrši njihovim isticanjem na oglasnoj tabli suda, a stavom 3. istog člana propisano je da se u slučaju stava 2. tog člana dostavljanje smatra izvršenim 8 dana od dana isticanja odluke, rešenja ili zaključka na oglasnoj tabli suda. Stavom 4. istog člana, propisano je da, ako se odluka ili rešenje Ustavnog suda, koje je objavljeno u Službenom glasniku, iz bilo kog razloga ne može dostaviti učesnicima u postupku – dostavljanje se smatra izvršenim danom objavljivanja.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je podnosiocu ustavne žalbe Goranu Kljajeviću izvršena uredna dostava odluke Ustavnog suda Už 227/2008 preko oglasne table Ustavnog suda dana 30.09.2009. godine, a da je njegovom punomoćniku – advokatu V.B. ova odluka dostavljena 14.09.2009. godine (prema povratnici koju je Ustavni sud dostavio Vrhovnom kasacionom sudu), kao i da je navedena odluka Ustavnog suda objavljena u ''Službenom glasniku RS'', broj 60/09 od 03.08.2009. godine, te obzirom da je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Gorana Kljajevića - advokata M.K. prema prijemnom pečatu suda, podnet dana 22.03.2016. godine, to je očigledno da je zahtev neblagovremen, jer je podnet više godina nakon roka propisanog odredbom člana 485. stav 3. ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao neblagovremen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                      Nevenka Važić, s.r.