Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 29/19 od 02.10.2020. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Zorana Mitića, a povodom žalbe okrivljenog AA, po službenoj dužnosti, u smislu odredbe člana 451. stav 2. tačka 1) ZKP, preinačena je prvostepena presuda, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, pa je okrivljeni AA, zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, u koju mu se uračunava vreme za koje je bio lišen slobode, u periodu od 29.10.2008. godine do 01.11.2008. godine, dok su, žalba branioca okrivljenog, advokata Zorana Mitića, u preostalom delu, kao i žalbe okrivljenog AA i Tužioca za organizovani kriminal, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Mitić, zbog povrede zakona iz člana 91., 92., 234. i 237. Krivičnog zakonika i člana 438. stav 2., 439., 440. i 541. Zakonika o krivičnom postupku i povrede člana 21. stav 2., 32. stav 1. i 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe i odluči da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda ili da istu ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Predložio je da bude obavešten o sednici veća, kako bi istoj prisustvovao.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, između ostalog, poziva na odredbu člana 439. ZKP, pri čemu iz obrazloženja zahteva proizilazi da se radi o tački 2) navedene zakonske odredbe. Naime, branilac suštinski ističe da su radnje okrivljenog, za koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom, pogrešno pravno kvalifikovane kao krivično delo iz člana 234. stav 3. Krivičnog zakonika, te da, imajući pre svega u vidu visinu pribavljene imovinske koristi utvrđene u izreci pravnosnažne presude, u konkretnom slučaju može biti reči samo o krivičnom delu iz stava 1. navedenog člana ili o krivičnom delu iz člana 227. stav 1. Krivičnog zakonika, za koja je prema navodima zahteva, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, čime branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Naime, ovi navodi sadržani u zahtevu za zaštitu zakonitosti, bili su predmet razmatranja drugostepenog veća Apelacionog suda u Beogradu, koje je postupalo po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K Po1 25/18 od 11.07.2019. godine. Drugostepeno veće Apelacionog suda u Beogradu je ove navode ocenilo neosnovanim i o tome na strani 3. u stavu trećem i četvrtom i na strani 4. u prvom i drugom stavu presude Kž1 Po1 29/19 od 02.10.2020. godine iznelo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Imajući u vidu da i Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge nižestepnog suda da se u konkretnom slučaju radi o produženom krivičnom delu zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. Krivičnog zakonika, za koje nije nastupila ni relativna ni apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, a ne o krivičnom delu iz člana 234. stav 1. ili 227. stav 1. Krivičnog zakonika, kako to ističe branilac u podnetom zahtevu, to navodi branioca kojima se ukazuje da je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, nisu osnovani.

Nadalje, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja zahteva ističe odredbu člana 438. stav 2. ZKP, pri čemu iz obrazloženja zahteva proizilazi da se radi o tački 2) navedene zakonske odredbe, obzirom da branilac iznetim navodima zahteva, u većem delu, osporava obrazloženja odnosno razloge nižestepenih presuda, čime po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, navodima zahteva, kojima ističe da tokom celog postupka okrivljenom nije bilo omogućeno da postupak prati na maternjem jeziku, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP.

Ostalim navodima zahteva, branilac osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnim presudama i ocenu izvedenih dokaza, što predstavlja povredu člana 440. ZKP, koju branilac ističe kao razlog podnošenja zahteva.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud se u ocenu ovih navoda nije upuštao, jer bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) i stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni povreda člana 440. ZKP, te članova 91., 92., 234. i 237. Krivičnog zakonika i člana 541. ZKP, koje su istaknute kao razlog podnošenja zahteva, a u koje se ovaj sud, takođe nije upuštao, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu istaknutih povreda članova 21. stav 2., 32. stav 1. i 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, jer ove povrede moraju biti utvrđene odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava i koja shodno odredbi člana 484. ZKP, treba da bude dostavljena uz zahtev za zaštitu zakonitosti, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić