Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Maja Kovačević Tomić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu i naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Maja Kovačević Tomić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati, a bez kojih ne bi bile donete iste presude.

Prema navodima zahteva, nezakoniti dokazi su „nalazi Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku MUP RS, broj 03.2.11.8.2 SP 2/20, 03.2.11.8.2 SP 3/20, 03.2.11.8.2 SP 4/20 i 03.2.11.8.2 SP 5/20“ o sadržaju memorija mobilnih telefona i SIM kartica okrivljenog AA i osuđenih BB, VV i GG i to: memorisanih kontakata, odlaznih, dolaznih i propuštenih poziva, sadržaja SMS i MMS, komunikacija ostvarenih putem elektronske pošte i aplikacija „Viber”, “Signal” i “WhatsApp”, fotografija, dokumenata, tekstova, video i audio zapisa, obzirom da su pribavljeni bez naredbe suda, odnosno suprotno odredbi člana 152. stav 3. ZKP, kojom je propisano da pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, preduzima na osnovu naredbe suda, o čemu govori i stav Vrhovnog kasacionog suda izražen u odlukama Kzz 928/2017 i Kzz 1344/2019. Kako je, u konkretnom slučaju, takvo pretresanje preduzeto bez naredbe suda, to su, prema mišljenju branioca, navedeni nalazi pribavljeni u suprotnosti sa Zakonikom o krivičnom postupku i na njima se ne može zasnivati sudska odluka. Pobijana presuda prvostepenog suda, prema navodima zahteva, zasnovana je upravo na ovim dokazima jer je sud odbranu okrivljenog AA cenio u kontekstu komunikacije koju je imao sa DD, direktorom pravnog sektora „ĐĐ“ ad, i osuđenim VV, i to na strani 49. i 50. obrazloženja presude (sms i „Viber“ poruke), citirajući na strani 28. do 42. obrazloženja, ostalu komunikaciju porukama između okrivljenog, DD i osuđenih BB, VV i GG. Drugostepeni sud, u svojoj presudi, ocenjuje da je reč o nezakonitim dokazima ali nalazi da je prvostepeni sud činjenično stanje utvrdio na osnovu ostalih dokaza izvedenih na glavnom pretresu, koje potom i sam ceni analizirajući na strani 8. obrazloženja „konstantnu telefonsku komunikaciju“ između okrivljenog AA i DD, pa branilac smatra da su i prvostepena i drugostepena presuda zasnovane na nezakonitim dokazima i samim tim donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Maje Kovačević Tomić, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je nakon donete naredbe o sprovođenju istrage protiv okrivljenog AA i dr., zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ i dr., Tužilaštvo za organizovani kriminal na osnovu članova 113. stav 1, 114. stav 4, 117. stav 1. i 118. stav 1. ZKP, donelo četiri naredbe Kti 1/20, sve od 14.01.2020. godine (registrator broj 4 spisa Kti 1/20, strane 905 do 916), za veštačenje mobilnih telefona i pripadajućih SIM kartica privremeno oduzetih od:

- okrivljenog GG, po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, DP, UKP Odeljenje za borbu protiv korupcije 03.2.2 broj 8/20-NS od 11.01.2020. godine,

- okrivljenog VV, po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, DP, UKP Odeljenje za borbu protiv korupcije 03.2.2 broj 10/20-NS od 11.01.2020. godine,

- okrivljenog BB, po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, DP, UKP Odeljenje za borbu protiv korupcije 03.2.2 broj 18/20-BG od 10.01.2020. godine, i

- okrivljenog AA po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, DP, UKP Odeljenje za borbu protiv korupcije 03.2.2 broj 24/20-BG od 11.01.2020. godine,

koje je povereno ovlašćenim službenim licima MUP RS, DP, UKP, Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku sa zadatkom da utvrdi postojanje imenika ili određene liste kontakata, istoriju odlaznih, dolaznih i propuštenih poziva, sadržaj SMS i MMS, „Viber”, “WhatsApp” i drugih aplikacija koje služe za razmenu poruka, razgovora i drugih sadržaja, fotografije i video i audio zapise memorisane u telefonskim aparatima, a naročito između okrivljenih, uz određivanje roka za podošenje nalaza i mišljenja i upozorenje u smislu člana 118. stav 1. tačka 8) ZKP.

Rezultati veštačenja sadržaja mobilnih telefona i pripadajućih SIM kartica, bliže opisanih u navedenim naredbama, izneti su u zapisnicima o veštačenju MUP RS, DP, UKP, Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku i to: broj 03.2.11.8.2 SP 4/20 od 23.01.2020. godine za okrivljenog AA, broj 03.2.11.8.2 SP 5/20 od 24.01.2020. godine za okrivljenog GG, broj 03.2.11.8.2 SP 2/20 od 27.01.2020. godine za okrivljenog BB i broj 03.2.11.8.2 SP 3/20 od 27.01.2020. godine za okrivljenog VV, u kojima je postupljeno u skladu sa izdatim naredbama, uz opis korišćenih metoda i softverskih paketa kojima su pribavljeni traženi podaci koji su već bili memorisani u veštačenim mobilnim telefonima, dok je komunikacija ostvarena preko aplikacija „Viber”, “Signal”, “WhatsApp” i elektronske pošte, izdvojena fotografisanjem ekrana mobilnog telefona (screenshot).

Optužnim predlogom javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal Kto 68/2020 od 21.09.2020. godine, između ostalog, okrivljenom AA stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 4. u vezi stava 2. KZ, za koje je pobijanim presudama oglašen krivim i osuđen.

Iz iznetog stanja u spisima predmeta, prema nalaženju ovog suda, jasno proizilazi da utvrđivanje sadržaja mobilnih telefona i pripadajućih SIM kartica okrivljenog AA i drugih, nije utvrđen pretresanjem njihovog sadržaja u smislu odredbe člana 152. stav 3. ZKP, kako to u zahtevu za zaštitu zakonitosti braniolac okrivljenog AA neosnovano ukazuje, već njihovim veštačenjem koje je određeno i sprovedeno u skladu sa odredbama članova 113. stav 1, 114. stav 4, 117. stav 1, 118. stav 1, 121 stav 1. i 123. ZKP.

Prema odredbi člana 152. stav 3. ZKP pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, preduzima se na osnovu naredbe suda i, po potrebi, uz pomoć stručnog lica.

Uređaji za automatsku obradu podataka i oprema na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski podaci, u smislu citirane zakonske odredbe, nesporno mogu biti i mobilni telefoni, što proizilazi i iz presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 928/2017 i Kzz 1344/2019, na koje branilac okrivljenog AA ukazuje u zahtevu. Međutim, ovde su mobilni telefoni bili predmet veštačenja određenih naredbama javnog tužioca tokom sprovođenja istražnih radnji protiv okrivljenog AA i drugih, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ i druga.

Naime, javni tužilac je, u smislu odredbi člana 43. ZKP i 113. ZKP, imao pravo i zakonska ovlašćenja, da kao organ postupka u toj fazi krivičnog postupka, odredi veštačenje mobilnih telefona i pripadajućih SIM kartica okrivljenog AA i drugih, ocenjujući da je za utvrđivanje činjenice koje su predmet dokazivanja potrebno stručno znanje i veštine a ne samo utvrđivanje sadržaja telefona. Razlika konkretnog predmeta u odnosu na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 928/2017 jeste da su kao nezakonit dokaz, koji je prvostepeni sud izveo tokom dokaznog postupka, ocenjene fotografije poruka sa mobilnog telefona u sklopu kriminalističko-tehničke dokumentacije, koje je policija sačinila bez bilo kakve naredbe, odnosno presude Kzz 1344/2019, gde je „izveštaj o prikupljanju podataka iz mobilnih telefona i SIM kartica“ MUP RS, ocenjen kao zakonit dokaz jer je pribavljen po naredbi sudije za prethodni postupak, na osnovu člana 152. stav 3. ZKP.

Nesporno je da se sadržaj telefona može utvrditi i na osnovu člana 113. ZKP– veštačenjem, a tako i na osnovu člana 152. stav 3. ZKP–pretresanjem ali ovo nije od uticaja na odluku Vrhovnog suda o zakonitosti navedenog dokaza.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da su zapisnici o veštačenjima MUP RS, DP, UKP, Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku broj 03.2.11.8.2 SP 4/20 od 23.01.2020. godine, broj 03.2.11.8.2 SP 5/20 od 24.01.2020. godine, broj 03.2.11.8.2 SP 2/20 od 27.01.2020. godine i broj 03.2.11.8.2 SP 3/20 od 27.01.2020. godine, pribavljeni na zakonit način, pa se na njima presuda može zasnivati, iz kog razloga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima branilac okrivljenog AA, advokat Maja Kovačević Tomić, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da u radnjama za koje je okrivljeni oglašen krivim, nema obeležja krivičnog dela primanje mita iz člana 367.stav 4. u vezi stava 2. KZ niti bilo kog drugog krivičnog dela jer u izreci prvostepene presude nije opisana radnja izvršenja, odnosno da je okrivljeni „poklon primio u vezi sa ranije izvršenom službenom radnjom koju je morao izvršiti- zaključenjem ugovora o zastupanju od 30.3.2018. godine i dva aneksa ovog ugovora“.

Vrhovni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 4. u vezi stava 2. KZ, između ostalog, čini službeno lice koje posle izvršenja službene radnje koju bi moralo izvršiti u okviru svog službenog ovlašćenja, a u vezi s njom, primi poklon.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni AA dana 10.01.2020. godine, u Beogadu, u ulici ... broj .., u kancelariji broj .. u prostorijama „ĐĐ Srbije“, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, kao službeno lice koje vrši javnu funkciju na osnovu rešenja Vlade Republike Srbije broj ..2017 od 14.08.2017. godine, u svojstvu vršioca dužnosti generalnog direktora navedenog privrednog društva, posle izvršenja službene radnje koju bi morao izvršiti primio poklon u iznosu od 10.000 evra, što je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo 1.175.912,00 dinara, na taj način što je posle zaključenja Ugovora o pružanju advokatskih usluga broj 1/2018-853 od 30.08.2018. godine, Aneksa I navedenog ugovora broj 1/2018-3742 od 07.12.2018. godine i Aneksa II navedenog ugovora broj 1/2019-1550/641 od 05.12.2019. godine sa osuđenim VV radi obavljanja poslova zastupanja i preduzimanja pravnih radnji pred sudovima i drugim organima javne vlasti vezano za eksproprijaciju zemljišta na trasi pruge Beograd-Novi Sad-Subotica-državna granica i na trasi obilaznice pruge oko Niša, dana 10.01.2020. godine primio poklon u iznosu od 10.000 evra od osuđenog VV, u čemu su mu sa umišljajem pomogli osuđeni BB i GG, tako što su stvorili uslove za izvršenje krivičnog dela na taj način što je GG po dogovoru sa VV, koji je prethodno obezbedio novac radi predaje okrivljenom AA, doneo novac iz Novog Sada u Beograd i dana 09.01.2020. godine novac predao BB radi dalje predaje okrivljenom AA, na način opisan u izreci presude, što je BB učinio dana 10.01.2020. godine, nakon čega su, istog dana, policijski službenici od okrivljenog AA oduzeli novac koji je tako primio.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 4. u vezi stava 2. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, i to kako subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti i direktnog umišljaja okrivljenog, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela, tako i objektivna obeležja, među kojima i radnju izvršenja koja se, u konkretnom slučaju, sastoji u tome što je okrivljeni kao službeno lice, posle izvršenja službene radnje koju bi morao izvršiti-zaključenje Ugovora o pružanju advokatskih usluga broj 1/2018-853 od 30.08.2018. godine, Aneksa I navedenog ugovora broj 1/2018-3742 od 07.12.2018. godine i Aneksa II navedenog ugovora broj 1/2019-1550/641 od 05.12.2019. godine, a u vezi s njom, od osuđenog VV primio poklon-novac u iznosu od 10.000 evra, u čemu su mu pomogli osuđeni GG i BB stvorivši uslove za izvršenje krivičnog dela.

Okolnost da je okrivljeni, kao službeno lice, primio kao poklon navedeni iznos novca upravo u vezi službene radnje koju bi morao izvršiti jasno proizlazi iz izreke obzirom da je navedeno da je okrivljeni AA, v.f. generalnog direktora „ĐĐ Srbije“ sa osuđenim VV zaključio predmetni ugovor i dva aneksa ugovora kojima je osuđeni VV ovlašćen da zastupa privredno društvo i da preduzima pravne radnje pred sudovima i drugim organima javne vlasti vezano za eksproprijaciju zemljišta, pa iz koordiniranih radnji, koje su nakon toga preduzeli osuđeni i to VV, obezbedio novac u iznosu od 10.000 evra radi predaje okrivljenom AA, okrivljeni GG novac doneo iz Novog Sada i predao ga BB, a koji je novac preuzeo i predao ga okrivljenom AA dana 10.1.2020.godine, nedvosmisleno proizilazi da je okrivljeni AA navedeni novac primio zbog toga što je upravo osuđenog VV navedenim ugovorom i aneksima ovlastio za zastupanje privrednog društva u postupcima vezanim za eksproprijaciju zemljišta. Iz svih navedenih činjenica i okolnosti opisanih u izreci prvostepene presude, po oceni ovog suda, proizilazi postojanje uzročno-posledične veze između prethodno preduzete službene radnje koju bi okrivljeni morao da izvrši i nakon toga primljenog poklona, pa činjenica da u izreci presude radnja izvršenja nije formulisana na način na koji branilac u zahtevu ukazuje, nije od uticaja na postojanje krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim.

Prema tome, radnje koje je okrivljeni AA preduzeo i za koje je oglašen krivim, sadrže sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 4. u vezi stava 2. KZ, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti njegovog branioca, advokata Maje Kovačević Tomić, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Maje Kovačević Tomić, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić