- Branilac okrivljenog Mića Nikolića, advokat J.K., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti a predmet vrati na ponovnu odluku potpuno izmenjenom veću uz nalog da veće shodno članu 33. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, donese novu odluku nakon održanog ročišta.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu te smatrajući da prisustvo Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, iste nije obavestio o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjem protiv koga su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevima našao da je:

- Zahtev branioca okrivljenog Mića Nikolića, advokata S.B., neosnovan; a

- Zahtev branioca okrivljenog Mića Nikolića, advokata J.K., nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Mića Nikolića, advokat S.B. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je Apelacioni sud u Beogradu donoseći navedeno rešenje na štetu okrivljenog povredio zakon iz člana 441. stav 3. ZKP-a u vezi člana 25. stav 1. tačka 1, 2, 3. i 4. i člana 26. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. U zahtevu najpre navodi da je sud donoseći pravnosnažno rešenje povredio odredbe iz člana 25. stav 1. tačka 1. u vezi člana 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, jer rešenjem o privremenom oduzimanju imovine nije utvrdio činjenice u pogledu osnovane sumnje koje neposredno ukazuju da je okrivljeni-vlasnik izvršio krivično delo iz člana 2. stav 1. tačka 6. Zakona, odnosno krivično delo iz člana 246. Krivičnog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom branioca okrivljenog neosnovano pobija drugostepeno rešenje zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. u vezi člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (u daljem tekstu Zakona). Naime, prema odredbi člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona propisano je da je jedan od uslova za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela postojanje osnovane sumnje da je fizičko ili pravno lice izvršilo krivično delo iz člana 2. tog Zakona.

Iz spisa predmeta proizilazi da se pred Višim sudom u Beogradu - Posebnim odeljenjem vodi krivični postupak protiv okrivljenog Mića Nikolića zbog postojanja opravdane sumnje da je zajedno sa više drugih lica izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika i krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, po optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal u Beogradu Kto. br. 7/12 od 03.09.2012. godine, izmenjenoj aktima od 27.12.2012. godine i 09.01.2013. godine, koja optužnica je potvrđena. Imajući u vidu da je materijalni uslov za podizanje optužnice postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni učinio krivično delo, što je veći stepen procesne verovatnoće od onog koji je potreban da bi se zaključilo da u određenom slučaju postoji osnovana sumnja, a da je u konkretnom slučaju optužnica koja je protiv okrivljenog podignuta za krivična dela koja su obuhvaćena članom 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, potvrđena, to po nalaženju ovoga suda u konkretnom slučaju samim tim i postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio predmetna krivična dela i da je ispunjen uslov iz člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona, za privremeno oduzimanje imovine od okrivljenog, odnosno vlasnika imovine.

Pobijajući drugostepeno rešenje zbog povrede zakona iz člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona, branilac okrivljenog navodi da označena droga u zahtevu i rešenju o privremenom oduzimanju imovine kao „marihuana“, bez utvrđivanja zastupljenosti nivoa THC više od 0,3% iz člana 58. Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, ne predstavlja drogu u smislu KZ-a, tako da, prema navodima zahteva, ne postoji potreban stepen sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ-a i da samim tim nije ispunjen uslov za vođenje postupka privremenog oduzimanja imovine od okrivljenog-vlasnika.

Iznete navode Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, budući da je potvrđivanjem optužnice protiv okrivljenog zbog krivičnih dela obuhvaćenih članom 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, utvrđeno postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni učinio, između ostalih i krivično delo iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ, čime je i pitanje da li opojna droga „marihuana“ sadrži procenat THC veći od 0,3% na istom nivou sumnje, a to je predmet utvrđivanja činjenica u krivičnom postupku koji je u toku, pred Višim sudom u Beogradu - Posebno odeljenje.

Branilac okrivljenog Mića Nikolića, advokat S.B. u zahtevu dalje neosnovano ukazuje i da je pobijanim rešenjem na štetu okrivljenog povređena i odredba člana 25. stav 1. tačka 2. Zakona time što nisu dati razlozi u pogledu postojanja osnovane sumnje da je imovina vlasnika - okrivljenog proistekla iz krivičnog dela.

Naime, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pretpostavka o kriminalnom poreklu imovine koja je predmet oduzimanja, sama po sebi proističe iz činjenice da se protiv okrivljenog vodi postupak zbog krivičnog dela iz člana 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, a koju pretpostavku okrivljeni može da pobija, pri čemu je bez značaja okolnost kada je imovina stečena i da li je u vezi sa izvršenjem krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret.

Iz spisa predmeta proizlaze podaci koji se tiču cene zakupa građevinskog zemljišta na kome su objekti sagrađeni i dela cene planiranih radova na izgradnji, korisne površine objekata, broja i kvadrature stanova i lokala koji se nalaze u objektima i lokacije objekata, koji ukazuju da vrednost nepokretnosti iznosi više desetina miliona dinara, a što je i u očiglednoj nesrazmeri sa utvrđenim zakonito stečenim prihodima okrivljenog u periodu izgradnje predmetnih objekata, koja okolnost ukazuje na postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni nezakonito pribavljena novčana sredstva iskoristio za izgradnju nepokretnosti koje su bile predmet privremenog oduzimanja. Pretpostavku o kriminalnom poreklu predmetne imovine okrivljeni i njegovi branioci nisu pobili, s`obzirom na to da na ročištu održanom u smislu člana 23. Zakona o oduzimanju imovine niti u naknadno ostavljenom roku nisu prezentovali dokaze kojima bi potkrepili tvrdnje okrivljenog da novčana sredstva uložena u izgradnju navedenih stambenih objekata potiču iz legalnih delatnosti okrivljenog, odnosno da predstavljaju njegove zakonite prihode, pa je sledstveno iznetom navod branioca okrivljenog Mića Nikolića, advokata S.B. da nema osnovane sumnje da je imovina okrivljenog, kao vlasnika navedenih objekata, proistekla iz krivičnog dela, ocenjen kao neosnovan.

Po nalaženju ovoga suda neosnovano se zahtevom branioca okrivljenog Mića Nikolića, advokata S.B. ukazuje i da je pobijanim rešenjem povređena odredba člana 25. stav 1. tačka 3. i član 26. stav 1. Zakona time što rešenje o privremenom oduzimanju imovine ne sadrži podatke o vrednosti imovine koja se oduzima.

Ovo s`toga jer odredbom člana 25. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS“, broj 97/08) koja je bila na snazi u vreme donošenja rešenja Višeg suda u Beogradu - Posebnog odeljenja Poi-Po1 br. 1/13 od 09.04.2013. godine, nije bilo propisano da u rešenju o privremenom oduzimanju imovine mora biti navedeno da vrednost imovine prelazi iznos od milion i petstohiljada dinara, pa prilikom donošenja prvostepenog rešenja sud nije bio dužan da utvrđuje ovu činjenicu, niti da podatke o tome da li vrednost imovine koja se privremeno oduzima prelazi navedeni iznos, unosi u izreku i razloge rešenja. Imajući u vidu činjenicu da je pravnosnažno drugostepeno rešenje koje se pobija zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca doneto dana 28. marta 2014. godine nakon stupanja na snagu Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS“, broj 32/13, stupio na snagu 16. aprila 2013. godine) i da je u članu 25. stav 1. tačka 3. propisan, jedan od uslova za donošenje rešenja da vrednost imovine iz tačke 2. tog člana prelazi iznos od milion i petstohiljada dinara, Vrhovni kasacioni sud prihvata u potpunosti razloge date u drugostepenom rešenju na strani 4 i 5, iz kojih proizilazi da vrednost predmetne imovine svakako višestruko prelazi navedeni cenzus, imajući u vidu vrstu i broj nepokretnosti koje su predmet privremenog oduzimanja, i na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Finansijsko veštačenje vrednosti imovine koja je predmet privremenog oduzimanja u konkretnom slučaju nije bilo potrebno. Ovo s`toga što Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u svakom slučaju u postupku privremenog oduzimanja imovine ne utvrđuje tačna vrednost imovine koja je predmet oduzimanja, već je za zakonito rešenje u ovoj fazi postupka nužno da se utvrdi da je iznos vrednosti odrediv u smislu da svakako prelazi milion i petstohiljada dinara, što je ovde slučaj.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog pobija navedeno rešenje i zbog povrede člana 25. stav 1. tačka 4. u vezi člana 23. stav 1. Zakona, navodima da nižestepeni sudovi nisu utvrdili razloge koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem imovine.

Naime, okolnosti da su predmeti privremenog oduzimanja imovine stanovi, poslovni prostor i garaže kao posebni delovi stambenih objekata koje je okrivljeni sagradio, radi prodaje na tržištu i da ove nepokretnosti imaju značajnu tržišnu vrednost ukazuju, da postoji opasnost da bi okrivljeni i treća lica ove nepokretnosti mogli otuđiti i da bi bez određivanja mere privremenog oduzimanja predmetne imovine njihovo eventualno trajno oduzimanje bilo u znatnoj meri otežano ili onemogućeno.

Sledstveno tome i po oceni ovoga suda, postoji razlog iz člana 25. stav 1. tačka 4. Zakona koji opravdava potrebu za privremenim oduzimanjem imovine, pa se zahtevom branioca okrivljenog S.B. neosnovano ističe suprotno.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani i navodi zahteva branioca okrivljenog advokata S.B. da su nižestepeni sudovi povredili i odredbu člana 26. stav 2. Zakona, jer nije pružana zaštita savesnim pribaviocima imovine koja je predmet oduzimanja. Naime, branilac okrivljenog, advokat S.B. je istu povredu zakona neosnovano isticao i u postupku po redovnom pravnom leku u odnosu na treće lice – M.(V.) N., a Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao žalbeni sud na strani 5 pobijanog rešenja i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP. U pogledu nepokretnosti koje su privremeno oduzete od trećih lica – Ž.N. i B.V., nije priložen valjan pravni osnov sticanja ovih nepokretnosti, pa je zahtev branioca okrivljenog, advokata S.B. i u ovom delu ocenjen kao neosnovan.

Po oceni navoda zahteva branioca okrivljenog, advokata J.K., Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev za zaštitu zakonitosti ovog branioca okrivljenog nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Mića Nikolića, advokat J.K. u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je drugostepeno rešenje doneto uz učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka koje se sastoje u tome što u rešenju nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, a oni razlozi koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni. U zahtevu se ukazuje i da je izreka drugostepenog rešenja nerazumljiva, jer ne sadrži opis predmetnih krivičnih dela, pa ni vreme njihovog izvršenja, jer da je ova činjenica označena, prema navodima zahteva, zahtev za privremeno oduzimanje imovine bi se pokazao kao neosnovan, s`obzirom na to da se vreme izvršenja predmetnih krivičnih dela ne može dovesti u vezu sa vremenom izgradnje predmetnih stambenih objekata, a da je posledica navedenih bitnih povreda odredaba krivičnih postupaka pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje na koji način je povređena i odredba člana 440. ZKP-a.

Nadalje, branilac u zahtevu osporava i zaključak nižestepenih sudova da nepokretnosti koje je okrivljeni prodao trećim licima kao kupcima, takođe treba privremeno oduzeti od okrivljenog kao vlasnika i da su ispunjeni uslovi za privremeno oduzimanje imovine od okrivljenog.

Iz iznetih navoda proizlazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata J.K. drugostepeno rešenje u suštini pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što nisu razlozi zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti ovog branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom člana 491. stav 1. i stav 2. ZKP-a i člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                          Janko Lazarević, s.r.