Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okr. Željka Milovanovića, adv. M.P., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. i stav 2. tačka 1. ZKP i povrede odredbe člana 74. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji i preinači prvostepenu presudu i odluku u postupku po pravnom leku i donese odbijajuću presudu ili da prvostepenu i drugostepenu presudu ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pobijanim presudama povređen zakon na štetu okr. Željka Milovanovića - član 438. stav 1. tačka 1. u vezi člana 4. ZKP, jer se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, s obzirom da je okrivljeni za ista krivična dela već osuđen u Republici Hrvatskoj, u postupku koji je vođen u njegovom odsustvu. S tim u vezi branilac u zahtevu navodi da u ovom slučaju domaći sudovi nisu poštovali međunarodne ugovore i konvencije u vezi sa ustupanjem predmeta, pa je okrivljeni za ista krivična dela osuđen sa dve presude u dve različite države.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Na istu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude, na stranama pet i šest dao dovoljne i jasne razloge koje i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

U smislu navedene odredbe Zakonika o krivičnom postupku, Vrhovni kasacioni sud upućuje i na razloge drugostepenog suda date na strani sedam obrazloženja, u vezi sa žalbenim navodima odbrane, ponovljenim i u ovom zahtevu, da je prvostepena presuda zasnovana na nedozvoljenim dokazima koji su, prema zahtevu pribavljeni protivno odredbi člana 16. stav 1. ZKP, zbog čega postoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Na istu povredu zakona branilac u zahtevu ukazuje i u vezi sa dokazima pribavljenim iz Bosne i Hercegovine, a Vrhovni kasacioni sud i te navode ocenjuje neosnovanim. Naime, činjenice u vezi sa krivičnim delom teško ubistvo iz člana 114. KZ utvrđene iz tih dokaza, potvrđene su i brojnim drugim izvedenim dokazima – iskazima svedoka, oštećenih I.H. i V.D., zatim iskazima svedoka T.M., R.M., S.Đ., A.M., A.S., A.P.... i dr, tako da i bez dokaza koje branilac označava nezakonitim očigledno ne bi bila doneta drugačija odluka.

Prema navodima zahteva i dokazi u vezi sa krivičnim delom nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih naprava iz člana 348. stav 3. u vezi st. 2. i 1. KZ pribavljeni su na nezakonit način, jer je pretres stana u Beogradu obavljen protivno odredbama Zakonika o krivičnom postupku važećem u vreme preduzimanja te radnje.

Stoji navod zahteva da pre pretresa predmetnog stana nije postojala naredba istražnog sudije, međutim, to dokaze – službene beleške o kriminalističko-tehničkom pregledu lica mesta od 31.05.2009. godine ne čini nezakonitim dokazima.

Naime, odredbom člana 81. stav 1. ZKP važećeg u vreme preduzimanja predmetne istražne radnje propisani su slučajevi kada ovlašćena služena lica organa unutrašnjih poslova mogu bez naredbe o pretresanju i bez prisustva svedoka sprovesti pretresanje stana. U konkretnom slučaju, pretres je obavljen uz prisustvo svedoka, a o pretresu bez naredbe podnet je izveštaj istražnom sudiji, shodno obavezi iz člana 81. stav 5. tada važećeg ZKP.

Najzad, branilac u zahtevu ukazuje i na povredu odredbe člana 74. ZKP, jer okrivljeni „u najznačajnijoj fazi krivičnog postupka nije imao kompetentnu odbranu“.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, tokom ovog krivičnog postupka nije povređeno pravo na odbranu okr. Željka Milovanovića. Naime, okrivljenom, koji se sve do pred kraj glavnog pretresa branio ćutanjem, bio je postavljen branilac po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, koji je svoju dužnost obavljao do momenta kada je okrivljeni izabrao svog branioca, a ocena podnosioca zahteva o stručnosti postavljenog branioca je samo stvar njegove lične procene. Stoga se neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na postojanje povrede odredbe člana 74. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Željka Milovanovića ocenio u celini neosnovanim i, na osnovu odredaba člana 491. st. 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                           Dragiša Đorđević,s.r.