Na osnovu odredbe člana 87. KZ i odredbe člana 348. stav 5. KZ, sud je izrekao meru bezbednosti oduzimanje predmeta pa je od okrivljenog Svetolika Đokića oduzeto: 10.568,36 grama neto mase eksploziva „pentrit“, jednu ručnu bojevu bombu M52P3, broj kašike ..., broj na telu bombe ..., zelene boje, jednu ručnu bojevu bombu M52-53, broj kašike ... i broja na telu bombe ..., zelene boje, jednu ručnu bojevu bombu M52 P3 broj kašike ..., broj na telu bombe ..., zelene boje, jednu ručnu bojevu bombu M51, P1 bez broja na kašiki, broj tela bombe ..., zelene boje, jednu ručnu bojevu bombu M52 P bez broja na kašiki, broj tela bombe ..., zelene boje, jednu ručnu bojevu bombu M52 P3, bez vidljivih brojnih oznaka na kašiki i telu bombe, 12 detonatorskih električnih aluminijumskih kapisli, 8 detonatorskih električnih bakarnih kapisli, 20 inicijalnih kapisli za aktiviranje eksploziva, 5 ključeva zapakovanih u plastičnu foliju, a od okrivljenog Marka Đokića četiri PVC kese u kojima se nalazi eksploziv „pentrit“, dve plastične improvizovane naprave sa daljinskim upravljačem za aktiviranje eksploziva i dve električne detonatorske kapisle sa žicama žute boje, a oduzeti su i svi mobilni telefoni, kartice za mobilne telefone i sve kartice raznih telekomunikacionih mreža, a što je prema potvrdama o privremeno oduzetim predmetima oduzeto od okrivljenih.

Istom presudom na osnovu odredbe člana 91 i 92. stav 1. KZ i člana 538. st. 1. i 2. i člana 541. ZKP oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to od okrivljenog Svetolika Đokića novac u iznosu od 8.510 eura.

Na osnovu odredbe člana 261, 262 i 264. ZKP, pored ostalih, obavezani su okrivljeni Svetolik Đokić i okrivljeni Marko Đokić da u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja plate troškove krivičnog postupka, čiju će visinu sud utvrditi posebnim rešenjem, a da u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja plate na ime paušala iznos od po 100.000,00 dinara.

U stavu II navedene presude, na osnovu odredbe člana 423. stav 1. tačka 2. ZKP, pored ostalih, okrivljeni Svetolik Đokić oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. KZ, a okrivljeni Marko Đokić da je izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ i određeno da troškovi krivičnog postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po1 br. 25/13 od 24.01.2014. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Tužioca za organizovani kriminal i pored ostalih, branioca okrivljenih Svetolika Đokića i Marka Đokića i presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K Po1 296/2010 od 12.04.2013. godine, potvrđena.

Zahtev za zaštitu zakonitosti protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, u osuđujućem delu, podneo je branilac okrivljenih Svetolika Đokića i Marka Đokića, advokat A.M. zbog povrede Zakonika o krivičnom postupku – člana 485. stav 4. ZKP u vezi člana 438. stav 2. tačka 1, člana 439. tačka 3 i člana 441. stav 3. ZKP i povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i pobijane presude ukine u osuđujućem delu i predmet vrati na ponovno suđenje Višem sudu u Beogradu, a da izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenih Svetolika Đokića i Marka Đokića, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Svetolika Đokića i Marka Đokića je neosnovan.

Odredbom člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...121/12) propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog Zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04...76/10).

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Svetolika Đokića i Marka Đokića ukazuje se da je prvostepena presuda zasnovana na podacima dobijenim od prikrivenog islednika, koji je angažovan iako u konkretnom slučaju nisu postojali osnovi sumnje da su okrivljeni izvršili krivično delo sa elementima organizovanog kriminala, što je potvrđeno i donošenjem prvostepene presude kojom su ovi okrivljeni oslobođeni da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2, odnosno stav 4. KZ. Nadalje, u zahtevu se navodi da je prikriveni islednik podstrekivao okrivljenog Svetolika Đokića, a posredno i druge okrivljene, da izvrše radnje za koje su oglašeni krivim, a što je bilo protivno članu 504n stav 5. ZKP („Službeni list SRJ“ broj 70/01, 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04...76/10), koji je važio u vreme donošenja naredbe istražnog sudije kojom je angažovan prikriveni islednik. Imajući u vidu da je drugostepenom presudom prvostepena presuda u osuđujućem delu potvrđena, u zahtevu se navodi da su i prvostepena i drugostepena presuda donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, a budući da prilikom odmeravanja kazne nije cenjeno kao olakšavajuća okolnost da je prikriveni islednik podstrekavao okrivljenog Svetolika Đokića, a posredno i okrivljenog Marka Đokića, pobijane presude donete su i uz povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP.

Članom 504a stav 3. ZKP („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04...76/10) propisano je da organizovani kriminal iz stava 1. ovog člana predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika.

Članom 504m stav 1. ZKP („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04...76/10) propisano je da istražni sudija može na zahtev javnog tužioca, odrediti da se angažuje prikriveni islednik kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo iz člana 504a stav 3. ovog zakonika, ako se na drugi način ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno otežano.

Prema stanju u spisima predmeta prikriveni islednik angažovan je naredbom istražnog sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Pov-Po1 broj 634/10 od 13.08.2010. godine, na predlog Tužilaštva za organizovani kriminal, zbog postojanja osnova sumnje da okrivljeni, između ostalih Svetolik Đokić, vrši krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346. KZ i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. KZ.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je angažovanje prikrivenog islednika na osnovu naredbe nadležnog organa – istražnog sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, na osnovu predloga nadležnog javnog tužioca – Tužioca za organizovani kriminal, sprovedeno u skladu sa odredbom člana 504m stav 1. ZKP („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04...76/10) i da su podaci dobijeni od prikrivenog islednika angažovanog na navedeni način, pribavljeni u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku koji je važio u vreme preduzimanja te radnje, pa se na istima mogu zasnivati prvostepena i drugostepena presuda.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su postojali osnovi sumnje da je osumnjičeni Svetolik Đokić bio povezan sa drugim osumnjičenima u cilju vršenja krivičnih dela – udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346. KZ i nedozvoljena proizvodnja, nošenje, držanje i promet eksplozivnih materija iz člana 348. KZ i pre donošenja naredbe o angažovanju prikrivenog islednika, pa su u vreme donošenja naredbe, na osnovu člana 504m ZKP u vezi sa članom 504a stav 3. ZKP, bili ispunjeni svi uslovi za primenu ove mere. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, činjenica da su prvostepenom presudom okrivljeni Svetolik Đokić i Marko Đokić oslobođeni od optužbe da su izvršili krivična dela iz člana 346. KZ, koja krivična dela su okrivljenima bila stavljena na teret optužnicom Tužilaštva za organizovani kriminal Kt 16/10 od 25.11.2010. godine (ispravljena 02.12.2010. godine, izmenjena 08.03.2013. godine), bez uticaja je na zakonitost dokaza prikupljenih putem angažovanja prikrivenog islednika.

Nadalje iz spisa predmeta, odbrane okrivljenog Svetolika Đokića i drugih dokaza izvedenih tokom ovog krivičnog postupka, nesumnjivo proizilazi da je okrivljeni Svetolik Đokić neovlašćeno nabavio eksploziv i detonatorske kapisle i ponudio na prodaju NN licu „Saletu“ koji ga je povezao sa prikrivenim islednikom, što ukazuje da je kod okrivljenog Svetolika Đokića i pre kontakta sa prikrivenim islednikom postojala namera za vršenje krivičnog dela, pa su navodi zahteva kojima se ukazuje da je prikriveni islednik podstrekavao okrivljenog Svetolika Đokića na vršenje krivičnog dela, neosnovani.

Iz navedenih razloga, dokazi prikupljeni angažovanjem prikrivenog islednika koji su pribavljeni na osnovu naredbe istražnog sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, a na predlog Tužioca za organizovani kriminal ne predstavljaju dokaze pribavljene na nezakoniti način, niti su presude zasnovane na ovakvim dokazima obuhvaćene bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. KZ.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Svetolika Đokića i okrivljenog Marka Đokića ukazuje se na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP navodima da je od okrivljenog Svetolika Đokića oduzeto 8.510 evra, a da iz spisa predmeta proizilazi da je ovaj okrivljeni od prodaje eksploziva od prikrivenog islednika dobio 5.250 evra, a da ostatak novca, koji je od ovog okrivljenog oduzet, potiče od prodaje motora, a ne od izvršenja krivičnog dela.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, ovakve navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Svetolika Đokića neosnovano je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude dao jasne i dovoljne razloge (strana 23 drugostepene presude), zbog kojih je našao da novac pronađen kod okrivljenog Svetolika Đokića predstavlja deo imovinske koristi stečene izvršenjem krivičnog dela, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu povrede zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP na koju se zahtevom ukazuje, koja formalno predstavlja povredu zakona propisanu članom 485. stav 4. ZKP, zbog koje okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, obzirom da iz obrazloženja zahteva proizilazi, da branilac okrivljenih Svetolika Đokića i Marka Đokića, pozivajući se na navedenu povredu u suštini osporava utvrđivanje i ocenu olakšavajućih okolnosti prilikom odmeravanja kazne u pravnosnažnim presudama, što predstavlja činjenično pitanje i ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, a u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Svetolika Đokića i okrivljenog Marka Đokića, kao osnov podnošenja zahteva navedena je i povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ista ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog koje bi okrivljeni kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                      Dragiša Đorđević s.r.