Protiv navedenih rešenja zahteve za zaštitu zakonitosti, podneli su: - branilac okrivljenog Miloša Delibašića, adv. V.Z., zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijana rešenja i pri tom ukine pritvor prema okrivljenom i pusti ga na slobodu.

- Okrivljeni Miloš Delibašić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i člana 439. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijana rešenja i okrivljenog pusti na slobodu.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Delibašića, adv. V.Z., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Razmatrajući podnete zahteve za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, pa je našao:

- Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Delibašića, adv. V.Z. je neosnovan.

- Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog Miloša Delibašića je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Miloša Delibašića, adv. V.Z., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenjem pobijanih rešenja učinjena povreda zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP. Po navodima zahteva, navedena povreda je učinjena time što je pobijanim rešenjima okrivljenom Milošu Delibašiću produžen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1), 3) i 4) ZKP, odnosno da je pritvor produžen na osnovu odredbi ZKP-a koji se ne mogu primeniti, jer je prilikom odlučivanja o pritvoru morala se primeniti odredba člana 215. stav 3. ZKP, a Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da povreda zakona postoji ako je krivični zakon povređen u pitanju da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti.

U konkretnom slučaju, pobijanim rešenjima, po službenoj dužnosti preispitivani su razlozi za pritvor protiv okrivljenog koji je prvostepenim rešenjem produžen po osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1), 3) i 4) ZKP, i isti može trajati najduže 30 dana, a predmet odlučivanja nije bilo pitanje primene zakona vezano za krivično delo koje se okrivljenom stavlja na teret.

Naime, branilac okrivljenog Miloša Delibašića ukazuje na povredu odredbe procesne prirode, tačnije odredbe člana 215. stav 3. ZKP, kojim je propisana obaveza suda da okrivljenog pusti na slobodu ukoliko se u zakonom propisanim rokovima ne podigne optužnica.

Pobijano prvostepeno rešenje donelo je veće u postupku nakon podizanja optužnice, jer se sud poziva na odredbu člana 216. stav 2. i 3. ZKP što znači da sud u ovoj procesnoj situaciji nije odlučivao o trajanju pritvora u istrazi i nije vezan rokovima propisanim u članu 215. stav 3. ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci pod I presude.

Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Okrivljeni Miloš Delibašić, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je lično a ne preko branioca, kako je to izričito propisano odredbom člana 483. stav 3. ZKP, pa je njegov zahtev, u smislu navedene zakonske odredbe nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci pod II ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                          Nevenka Važić,s.r.