U smislu odredbe člana 63. KZ okrivljenima se u izrečene kazne zatvora uračunava i vreme provedeno u pritvoru, kao i drugo lišenje slobode u vezi sa krivičnim delom, okrivljenom Rajku Pantelincu i vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana, a okrivljenom Radovanu Galetinu shodno odredbi člana 62. stav 1. KZ i vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora po presudi Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje K Po1 90/12 od 04.04.2014. godine koja je u odnosu na njega preinačena samo u pogledu odluke o kazni presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 6/15 od 21.05.2015. godine i to okrivljenom Rajku Pantelincu počev od 30.05.2012. do 14.03.2016. godine, pa do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, ali najduže dok ne istekne vreme izrečene kazne u prvostepenoj presudi, okrivljenom Radovanu Galetinu počev od 30.05.2012. do 03.04.2013. godine i počev od 10.09.2015. godine pa nadalje, okrivljenom Rašku Mijailoviću počev od 30.05.2012. do 04.04.2014. godine i okrivljenom Peri Đuriću počev od 30.05.2012. do 30.11.2012. godine.

Na osnovu odredbe čl. 261. i 264. ZKP okrivljeni su obavezani na plaćanje troškova krivičnog postupka bliže navedene u izreci ove presude.

Na osnovu odredbe člana 348. stav 5. u vezi člana 87. KZ izrečena je i mera bezbednosti oduzimanja predmeta bliže navedena u izreci prvostepene presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kž1 Po1 14/18 od 22.01.2019. godine, usvojene su žalbe okrivljenog Rajka Pantelinca lično, njegovog branioca, advokata Vladimira Hristovića, branioca okrivljenog Radovana Galetina, advokata Borislava Borkovića, okrivljenog Raška Mijailovića lično i njegovog branioca, advokata Novice Bojovića i po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljenog Peru Đurića, u smislu odredbe člana 451. stav 2. tačka 1) ZKP, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje K Po1 103/15 od 14.03.2016. godine u pogledu pravne ocene dela u delu u kome su okrivljeni Rajko Pantelinac, Raško Mijailović i Radovan Galetin oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tač. 3. i 5. u vezi sa čl. 30. i 33. Krivičnog zakonika (stav II izreke prvostepene presude), u delu odluke o krivičnim sankcijama, koje su izrečene okrivljenima prvostepenom presudom, kao i u delu odluke kojim je okrivljeni Raško Mijailović oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika (stav III izreke prvostepene presude), tako da su okrivljeni Rajko Pantelinac, Raško Mijailović i Radovan Galetin, oglašeni krivim sa činjeničnim opisom navedenim pod I navedene presude i to: okrivljeni Rajko Pantelinac zbog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 5. u vezi člana 33. KZ, a okrivljeni Radovan Galetin i Raško Mijailović zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi čl. 30. i 33. KZ, pa je sud primenom odredbe čl. 4, 42, 45. i 54. KZ u odnosu na okrivljene Radovana Galetina i Raška Mijailovića primenom odredbi čl. 56. i 57. KZ okrivljenom Rajku Pantelincu za napred navedeno delo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, okrivljenom Radovanu Galetinu za navedeno krivično delo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, a okrivljenom Rašku Mijailoviću utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci, a potom primenom odredbi čl. 4. 42, 45, 54, 56. i 57. KZ okrivljenom Rajku Pantelincu za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 2. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 7 godina, za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim (bliže opisano u stavu III izreke) zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, okrivljenom Radovanu Galetinu za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 4. u vezi stava 2. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, te mu shodno odredbi člana 62. stav 1. KZ u vezi sa članom 60. KZ uzeo kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine na koju je osuđen presudom Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje K Po1 90/12 od 04.04.2014. godine, koja je u odnosu na njega preinačena samo u pogledu odluke o kazni presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 6/15 od 21.05.2015. godine, okrivljenom Rašku Mijailoviću za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 4. u vezi stava 2. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim (bliže opisano u stavu I izreke presude) utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, pa je Apelacioni sud u Beogradu - Posebno odeljenje okrivljene Rajka Pantelinca, Radovana Galetina i Raška Mijailovića, teosudio i to: Rajka Pantelinca na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 11 godina u koju mu se u smislu odredbe člana 63. KZ uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 30.05.2012. do 14.03.2016. godine, kao i vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana koja mu je izrečena rešenjem Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje K Po1 103/15 od 14.03.2016. godine pa nadalje, okrivljenog Radovana Galetina na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina u koju mu se u smislu odredbe člana 63. KZ uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 30.05. do 03.04.2013. godine i počev od 10.09.2015. godine pa nadalje, kao i vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora po presudi Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje K Po1 90/12 od 04.04.2014. godine, koja je u odnosu na njega preinačena samo u pogledu odluke o kazni presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 6/15 od 21.05.2015. godine shodno članu 62. KZ, okrivljenog Raška Mijailovića na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 30.05.2012. do 04.04.2014. godine i okrivljenog Peru Đurića zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 4. u vezi stava 2. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim (bliže opisano u stavu I izreke presude) osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, u koju mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru počev od 30.05. do 30.11.2012. godine.

Izrekom pod II, na osnovu odredbe člana 422. tačka 3) ZKP prema okrivljenom Rašku Mijailoviću odbijena je optužba da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ.

Izrekom pod III, žalbe okrivljenog Rajka Pantelinca lično i njegovog branioca, advokata Vladimira Hristovića, branioca okrivljenog Radovana Galetina, advokata Borislava Borkovića, okrivljenog Raška Mijailovića lično i njegovog branioca, advokata Novice Bojovića i okrivljenog Pere Đurića lično i njegovog branioca, advokata Milana Birmana u preostalom delu, kao i žalba Tužioca za organizovani kriminal odbijene su kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom osuđujućem delu potvrđena.

Izrekom pod IV, na osnovu odredbe člana 267. ZKP okrivljeni su obavezani na plaćanje troškova krivičnog postupka nastalih pred sudom pravnog leka, o čijoj visini će biti odlučeno naknadno posebnim rešenjem.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog Rajka Pantelinca, advokat Vladimir Hristović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu i predmet vrati istom sudu na ponovno suđenje ili pak pravnosnažne presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivična dela koja mu se stavljaju na teret;

-branilac okrivljenog Raška Mijailovića, advokat Željko Grbović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili pak iste ukine i predmet vrati apelacionom sudu na ponovno odlučivanje; -branilac okrivljenog Radovana Galetina, advokat Borislav Borković, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Rajka Pantelinca, advokata Vladimira Hristovića i Raška Mijailovića, advokata Željka Grbovića, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP su neosnovani, dok u ostalom delu navedeni zahtevi i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Radovana Galetina, advokata Borivoja Borkovića, u kome kroz istaknute povrede zakona osporavaju utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza u pravnosnažnim presudama, te ističu povrede zakona koje prema odredbama člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju povrede zbog kojih okrivljeni preko branilaca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti odbacio kao nedozvoljene, odnosno da nemaju propisan sadržaj.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP

Branilac okrivljenog Rajka Pantelinca, advokat Vladimir Hristović, ističe da je pravnosnažnim presudama prekoračena optužba, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, time što se u optužnici nadležnog javnog tužioca u kome se daje činjenični opis krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela, ne navode radnje okrivljenih, koje se odnose na krivično delo teško ubistvo u pokušaju, a u izreci prvostepene presude u stavu I se navodi da su okrivljeni oglašeni krivim što su ''kao pripadnici organizovane kriminalne grupe učestvovali u pokušaju lišenja života oštećenog AA'', u stavu pod II izreke presude u delu u kome se opisuju radnje krivičnog dela ubistvo u pokušaju, navodi se ono što nema u optužnici ''postupajući u okviru plana, delovanja organizovane kriminalne grupe... pokušali da drugog liše života iz koristoljublja'', a u drugostepenoj presudi u delu činjeničnog opisa krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju u saizvršilaštvu uneo je da su okrivljeni ''postupajući u okviru plana delovanja organizovane kriminalne grupe... pokušali da drugog liše života, a okrivljeni Rajko Pantelinac to čineći iz koristoljublja''.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, stoje navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Rajka Pantelinca, advokata Vladimira Hristovića, da su izrekama prvostepene i drugostepene presude izvršene navedene izmene u odnosu na optužnicu. Međutim, u predmetnoj optužnici je navedeno da su okrivljeni pokušali da liše života oštećenog AA i da su to radili iz koristoljublja, i samim tim nije se menjao činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela u odnosu na bitne elemente krivičnih dela koja su okrivljenom stavljena na teret, već izmenjene činjenice i okolnosti u izreci presude konkretizuju krivična dela zbog kojih je okrivljeni oglašen krivim, s tim što navedene izmene u konkretnom slučaju nisu izmenile identitet krivičnihg dela koja su opisana na identičan način kao u optužnici.

Stoga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, činjenični opis u izreci prvostepene i drugostepene presude ostalo je u granicama činjeničnog osnova iz optužnog akta, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, pa pri tome nije povređen ni subjektivni, ni objektivni identitet optužnice i presude, na štetu okrivljenog, pa se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP

Branioci okrivljenih Rajka Pantelinca, advokat Vladimir Hristović i Raška Mijailovića, advokat Željko Grbović, pravnosnažne presude pobijaju i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, tvrdnjama da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Rajka Pantelinca, advokata Vladimira Hristovića se ističe da je sud u pravnosnažnim presudama koristio kao dokaz tonske snimke i transkripte prisluškivanih telefonskih razgovora i presretanih SMS poruka, po naredbama za preduzimanje posebnih dokaznih radnji koje nisu sačinjene u skladu sa odredbama ZKP, jer je izostalo bilo kakvo obrazloženje nužnosti primene posebnih radnji. Naredbom Po1 86/12 od 17.04.2012. godine, dopunjena je prethodna naredba i navedeno da se nadzor i snimanje sprovodi zbog osnovane sumnje da je okrivljeni Rajko Pantelinac, vršio i krivično delo otmice i nedozvoljena proizvodnja, nošenje, držanje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. KZ, ali se ne navodi stav 3. navedenog krivičnog dela, zbog čega su jedino moguća preduzeti ove posebne dokazne radnje. Takođe se navodi da je naredbom Pov Po1 86/12 od 10.05.2012. godine, produžen nadzor, ali ista ''ne sadrži ni reč o neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza'', što je uslov za produženje mere, a pri tom BB više nije bio predsednik Republike ..., jer je ranije podneo ostavku.

Takođe se navedenim zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da transkripti telefonskih razgovora i SMS poruka okrivljenog Rajka Pantelinca nisu izvedeni kao dokaz na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom ni na pretresu pred drugostepenim sudom (član 419. stav 1. ZKP), kao i da se pravnosnažne presude zasnivaju na iskazu sada pokojnog Živojina Tajkova, naročito u delu koji se odnosi na zaključak o postojanju organizovane kriminalne grupe i da je okrivljeni Rajko Pantelinac, njen organizator, na kom iskazu nije se mogla ''u odlučnoj meri'' zasnovati pravnosnažna presuda, jer optuženi nisu bili u prilici da okrivljenom Živojinu Tajkovu postavljaju pitanja. Nadalje navodi da se pravnosnažne presude zasnivaju na zapisnicima o saslušanju okrivljenog Živojina Tajkova i Rajka Pantelinca u policiji dana 31.05.2012. godine, a nisu odmah saslušani nego su držani u policiji duže od 8 časova, bez rešenja o zadržavanju, da nema konstatacije da su dali pristanak da budu saslušani u policiji, nema izričite izjave okrivljenih da neće angažovati branioca, kao i na iskazu okrivljenog Rajka Pantelinca u istrazi dana 01.06.2012. godine u Tužilaštvu za organizovani kriminal, jer je saslušavan i nakon proteka roka od 48 časova, kada je po odredbama ZKP i po Ustavu Republike Srbije morao biti izveden pred sud, na kome se nije mogla zasnivati sudaska odluka.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti po osnovu ove povrede zakona su neosnovani.

Naime, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Rajka Pantelinca, iz naredbe o preduzimanju posebnih dokaznih radnji Pov Po1 86/12, proizilazi da su navedeni razlozi nužnosti primene te radnje, tj. navedene su okolnosti koje ukazuju da Pantelinac priprema ubistvo predsednika BB, kao i zbog čega je prikupljanje dokaza na drugi način nemoguće ili znatno otežano.

Navodi da je naredbom Po1 86/12 od 17.04.2012. godine, prethodna naredba proširena i na krivično delo otmica iz člana 134. KZ i nedozvoljena proizvodnja, nošenje, držanje, promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. KZ, a pri tom da se ne navodi stav 3. člana 348. KZ, zbog koga su jedino moguće posebne dokazne radnje istu ne čine nezakonitim dokazom. Naime, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda određenje u navedenoj naredbi da se ove posebne dokazne radnje odnose na određeno krivično delo, bez naznake stava (stav 3) obuhvataju sve stavove tog člana, pa shodno tome u konkretnom slučaju se odnosi i na stav 3. člana 348. KZ, pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni neosnovanim.

To što je u naredbi Pov Po1 86/12 od 10.05.2012. godine kojom je produžena naredba navedeno da je reč o ''bivšem predsedniku ... BB'' tj. u odnosu na krivično delo iz člana 310. KZ, nije od uticaja na zakonitost ove naredbe, obzirom da je prethodnim naredbama (i proširenju) mera nadzora određena i zbog drugih krivičnih dela, otmica iz člana 134. KZ i nedozvoljena proizvodnja, nošenje, držanje, promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. KZ, dakle primena ove zakonske radnje bila je dozvoljena u odnosu na lica za koja postoji osnovana sumnja da pripremaju izvršenje krivičnog dela organizovanog kriminala (član 134. KZ; član 348. KZ), a prema odredbama ZKP, koje su u konkretnom slučaju i primenjene, tj. posebne odredbe o postupku za krivična dela organizovanog kriminala. Stoga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ocenjeni neosnovanim.

Takođe, neosnovano se u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ukazuje da transkripti telefonskih razgovora i SMS poruka okrivljenog Pantelinca nisu izvedeni na glavnom pretresu, u smislu člana 419. stav 1. ZKP, imajući u vidu da je sud uvid transkripata telefonskih razgovora i SMS poruka okr. Pantelinca, sa prethodnih pretresa, izvršio na način i uz saglasnost stranaka, a drugostepeni sud je na pretresu pred drugostepenim sudom u dokaznom postupku pročitao kompletne spise Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje K Po1 103/15, pa prema tome i transkripte telefonskih razgovora i SMS poruka, koji su sastavni deo spisa, pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni neosnovanim.

U odnosu na navode zahteva za zaštitu zakonitosti da se pravnosnažne presude ne mogu zasnivati na iskazu sada pok. Živojina Tajkovića, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je sud pravilno primenio odredbu člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP i pročitao njegov raniji iskaz, a ova odredba ne ograničava sud da ne može, uopšte ili ''u odlučujućoj meri'' na ovom dokazu zasnivati svoju odluku, a osim toga, u konkretnom slučaju bila bi doneta ista presuda i bez navedenog dokaza, obzirom da je sud zasnovao presudu i na drugim dokazima izvedenim na glavnom pretresu (strana 31-44 obrazloženja prvostepene presude).

U odnosu na zapisnike o saslušanju u policiji u svojstvu osumnjičenog Rajka Pantelinca, a koje saslušanje je obavljeno u prisustvu javnog tužioca (stav 3. član 289. ZKP), po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda isti su sačinjeni u svemu u skladu sa odredbom člana 289. ZKP, a kojom odredbom je predviđeno, da javni tužilac može sam obaviti saslušanje, prisustvovati saslušanju (što je u konkretnoj situaciji slučaj), ili pak saslušanje poveriti policiji (stav 3) i nakon toga je doneto rešenje o njihovom zadržavanju do 48 sati, te su ovi zapisnici sačinjeni u svemu u skladu sa odredbama ZKP. Ukazivanje na eventualne nezakonitosti u vezi rešenja o zadržavanju, nema uticaja na zakonitost samih zapisnika o saslušanju u policiji koji su sačinjeni u svemu u skladu sa odredbama člana 289. ZKP tj. u prisustvu branioca sa kojim je imao prethodno poverljiv razgovor, uz pouku o pravima u postupku i koji su potpisali bez primedbi.

Stoje navodi zahteva da u zapisnicima o saslušanju u policiji nema konstatacije da je osumnjičeni dao pristanak da bude saslušan, kao ni izričite izjave da neće angažovati branioca, već da stoji ''osumnjičeni je izabrao branioca po službenoj dužnosti''.

Međutim, po nalaženju ovog suda, ni jednom odredbom ZKP nije propisana obaveza te konstatacije, a pri tom okrivljeni je dao svoj iskaz u prisustvu branioca nakon što je u njegovom prisustvu poučen o pravima (iz čl. 68. i 69. ZKP) a potom zapisnik potpisao bez primedbi.

Takođe, time što je u zapisniku o saslušanju osumnjičenog u policiji konstatovano da je ''osumnjičeni izabrao branioca po službenoj dužnosti'', po nalaženju ovog suda nije povređeno pravo na odbranu osumnjičenog, s obzirom da iz navedenog proizilazi da se osumnjičeni opredelio da ga u tom trenutku brani taj branilac, što taj zapisnik ne čini dokazom na kome se ne može zasnivati sudska odluka, pa su suprotni navodi zahteva branilaca ocenjeni kao neosnovani.

Navode zahteva branilaca okrivljenih Rajka Pantelinca i Raška Mijailovića, u odnosu na zapisnik iz istrage od 01.06.2012. godine, pred nadležnim javnim tužiocem, da je okrivljeni Rajko Pantelinac saslušan i nakon proteka roka od 48 časova, branioci okrivljenih već su isticali u podnetim žalbama protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je o tome dao jasne razloge (strana 13 poslednji stav i strana 14 prvi stav obrazloženja) koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud i, u smislu člana 492. stav 1. ZKP, na njih upućuje.

Iz navedenog proizilazi da se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Rajka Pantelica, advokata Vladimira Hristovića i Raška Mijailovića, advokata Željka Grbovića, neosnovano ukazuje da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati, tj. da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Po osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenih Rajka Pantelinca i Raška Mijailovića, takođe ukazuju da su pravnosnažne presude zasnovane na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati i to na zapisniku o saslušanju okrivljenog Rajka Pantelinca u policiji dana 31.05.2012. godine, jer je prema njemu primenjena sila i taj iskaz je iznuđen, branilac koji mu je postavljen po službenoj dužnosti nije imao najmanje pet godina prakse u advokaturi (član 73. stav 2. ZKP) pa da su povređene odredbe čl. 68. i 69. stav 1. tačka 4) ZKP, kao i odredba člana 294. stav 1. ZKP.

Stoje navodi u podnetim zahtevima da branilac po službenoj dužnosti koji su postavljeni okrivljenima Rajku Pantelincu i Živojinu Tajkovu nisu imali najmanje pet godina prakse u advokaturi, što je suprotno odredbi člana 73. stav 2. tada važećeg ZKP, ali je reč o povredi zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3. u vezi člana 73. stav 2. ZKP, tada važećeg zakona, a iz kojih razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti u vezi bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ukazuje se na povrede zakona iz člana 73. stav 2, člana 68, člana 69. stav 1. tačka 4) i član 294. stav 1. ZKP, kao i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, dakle, ukazuje se na povrede zakona koje ne predstavljaju u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

U odnosu na navode podnetih zahteva da je prema okrivljenima Rajku Pantelincu i Živojinu Tajkovu primenjena sila i iskazi iznuđeni, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osporavaju se utvrđene činjenice u vezi priznanja okrivljenih tom prilikom i iznose sopstveni činjenični zaključci, a iz kojih razloga, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva okrivljenom i njegovom braniocu.

Povreda zakona iz člana 439. tač. 1) i 2) ZKP

U vezi povrede krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1) i 2) ZKP branilac okrivljenog Raška Mijailovića, advokat Željko Grbović, ističe da okrivljeni Mijailović i Galetin nisu učestvovali u izvršenju krivičnog dela teško ubistvo, te nisu ni mogli biti pripadnici organizovane kriminalne grupe u odnosu na to delo, a samim tim ni izvršioci krivičnog dela iz člana 346. stav 5. u vezi st. 4. i 2. KZ, da okrivljeni Mijailović nije ostvario ni jedno obeležje ovog krivičnog dela, kojim navodima se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, te se iznosi sopstveni stav u odnosu na postojanje navedenog krivičnog dela.

Takođe, zahtevom za zaštitu zakonitosti u vezi povrede krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1) i 2) ZKP, zahtevom se ukazuje da je pogrešno primenjena odredba člana 113. u vezi čl. 30. i 33. KZ, jer delo za koje se goni nije krivično delo ''jer mu nedostaju opšti i posebni elementi'' ali pri tom se ne navodi koji elementi nedostaju, a kako Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP) dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to po oceni ovog suda navedeni zahtev u ovom delu nema propisani sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP

U odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP branilac okrivljenog Raška Mijailovića, advokat Željko Grbović, navodi koje okolnosti je sud prilikom odlučivanja o vrsti i visini kazne cenio kao otežavajuće u odnosu na krivično delo iz člana 113. KZ, a pri tom da nije cenio olakšavajuće okolnosti, te da je ovaj okrivljeni ''previsoko osuđen na pojedinačnu i jedinstvenu kaznu zatvora'', iz čega proizilazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, iz kog razloga, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i braniocu okrivljenog zbog povrede zakona.

Branilac okrivljenog Radovana Galetina, advokat Borislav Borković u podnetom zahtevu zbog povrede zakona, ne opredeljuje konkretno učinjenu povredu zakona, a u obrazloženju navodi da je pogrešan zaključak suda da je okrivljeni Radovan Galetin bio svestan da će okrivljeni Pantelinac i Tajkov daljinski upravljač, koji je on sačinio, koristiti kao sredstvo za aktiviranje eksplozivne naprave i biti upotrebljeno za izvršenje krivičnog dela ubistvo u pokušaju, da nema nikakav motiv da izvrši krivično delo ubistva oštećenog i nepoznatog lica, te da iz izvedenih dokaza ne proizilazi da je izvršio krivično delo iz člana 346. stav 5. KZ.

Iznetim navodima, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog Radovana Galetina, advokat Borivoje Borković, osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama i ukazuje na pogrešnu ocenu izvedenih dokaza.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim presudama, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. i člana 487. stav 1. tač. 2) i 3) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                            Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić