Istim rešenjem, određeno je da će se po pravnosnažnosti rešenja izdvojene službene beleške o obaveštenjima primljenim od građana navedene u stavu I izreke, staviti u poseban zapečaćeni omot i čuvati kod sudije za prethodni postupak odvojeno od ostalih spisa, te da se ne mogu razgledati, niti koristiti u postupku.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž2Po1 br.1/14 od 23.01.2014. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba Tužilaštva za ogranizovani kriminal, izjavljena protiv rešenja Posebnog odeljenja, Višeg suda u Beogradu KPo1 br.39/2013 od 04.11.2013. godine.

Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž2Po1 br.1/14 od 23.01.2014. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, i to zbog povrede odredaba člana 37. stav 1. tačka 4. ZKP i člana 46. stav 2. tačka 1. ZKP u vezi sa članom 504-j ZKP (''Službeni list SRJ'', br. 70/2001 i 68/2002), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i zbog navedenih povreda ukine pobijano rešenje, a predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu, Posebnom odeljenju na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocima svih okrivljenih, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjem protiv kog je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je delimično osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je drugostepenim rešenjem učinjena povreda zakona, i to povreda odredaba člana 37. stav 1. tačka 4. ZKP.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4. ZKP, propisano je da će sudija ili sudija – porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom, ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca, ili je saslušan kao svedok ili veštak.

Prema stanju u spisima, u donošenju rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž2Po1 br.1/14 od 23.01.2014. godine, kao član veća, učestvovao je sudija V.M., koji je u istom krivičnom predmetu, koji se pred tadašnjim Okružnim sudom u Beogradu, Posebnim odeljenjem, vodio pod brojem Ki P br.30/06, postupao kao istražni sudija tokom cele istrage, što se može upodobiti sa ovlašćenjima sudije za prethodni postupak, pri čemu je čak imao veća ovlašćenja od sudije za prethodni postupak, te je morao biti izuzet od sudijske dužnosti u ovom predmetu, što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Međutim, kako je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet na štetu okrivljenih (obzirom da je njihov zahtev za izdvajanje službenih beleški o obaveštenjima primljenim od građana uvažen), to je Vrhovni kasacioni sud samo utvrdio da je pobijanim rešenjem učinjena povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi sa članom 37.stav 1. tačka 4. ZKP, ne dirajući u pravnosnažnu odluku protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, shodno odredbi člana 493. ZKP.

Ocenjujući navode zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, kojima se ukazuje da je pobijanim rešenjem učinjena i povreda člana 46. stav 2. tačka 1. ZKP u vezi sa članom 504-j ZKP (''Službeni list SRJ'', br. 70/2001 i 68/2002), Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev u ovom delu neosnovan.

U vezi sa navedenom povredom, u zahtevu se navodi da je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, ceneći zakonitost službenih beleški o obaveštenjima primljenim od građana, odnosno razmatrajući da li se radi o obaveštenjima koja je policija prikupila po nalogu javnog tužioca ili o službenim beleškama o obaveštenjima koje je policija sačinila samostalno, nezavisno od inicijative ili naloga javnog tužioca, u pobijanom rešenju,zauzeo pogrešan stav da se u konkretnom slučaju ne može raditi o obaveštenjima koje je državni tužilac prikupio u smislu člana 504-j tada važećeg ZKP (''Službeni list SRJ'', br. 70/2001 i 68/2002). U zahtevu se ističe i da je drugostepeni sud, prilikom donošenja odluke, zanemario činjenicu da je u pretkrivičnom postupku, u tom predmetu, dana 30.04.2014. godine održan sastanak u Republičkom javnom tužilaštvu, na kom su zamenici RJT ukazali na pravnu kvalifikaciju predmetnog krivičnog dela, odnosno da se radi o organizovanom kriminalu, te naložili u kom pravcu nadalje treba da se odvija pretkrivični postupak, iz čega nesporno sledi da je tužilaštvo preuzelo svoju zakonom predviđenu rukovodeću ulogu u pretkrivičnom postupku, shodno članu 46. stav 2. tačka 1. ZKP, te da, kako za ova dela važe odgovarajuće odredbe člana 504. ZKP, uključujući i član 504-j ZKP, nije ni postojala nikakva sumnja da su sve radnje nakon ovog sastanka preduzete od strane policije na osnovu naloga tužilaštva, pa nije ni bilo nužno da se u službenim beleškama MUP-a RS konstatuje da pripadnici UBPOK nadalje imaju pravo da prikupljaju beleške u smislu odredbe člana 504-j ZKP.

Međutim, navodi zahteva u ovom delu nisu mogli biti prihvaćeni kao osnovani.

Suprotno navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, iznet u rešenju Kž2Po1 br.1/14 od 23.01.2014. godine, na strani 2 – da službene beleške sačinjene tokom pretkrivičnog postupka na osnovu odredaba članova 225. i 226. ZKP nisu mogle da se koriste kao dokaz u krivičnom postupku, jer ih nije sačinio javni tužilac, niti je za njihovo sačinjavanje dat pisani ili usmeni nalog policiji kojim bi se na njih prenela ovlašćenja javnog tužioca.

I po oceni ovoga suda, službene beleške o obaveštenjima primljenim od građana morale su biti sačinjene u smislu odredbe člana 504-j tada važećeg ZKP, ili od strane postupajućeg javnog tužioca, ili od strane MUP-a RS po nalogu javnog tužioca, da bi mogle biti korišćene kao dokaz u krivičnom postupku, kako to pravilno zaključuje i drugostepeni sud u pobijanom rešenju, a što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Takođe, pravilan je i zaključak drugostepenog suda, iznet na stranama 3 i 4 pobijanog rešenja – da se u konkretnom slučaju ne može smatrati da je nadležno tužilaštvo preduzelo aktivnu rukovodeću ulogu u pretkrivičnom postupku koju propisuje zakon, samo zbog činjenice da je održan sastanak predstavnika RJT i pripadnika UBPOK, na kom je ukazano na kvalifikaciju protivpravnih radnji, te u kom pravcu treba usmeriti pretkrivični postupak, imajući u vidu činjenicu da se procesna ovlašćenja sprovode aktivnim radnjama, te da je u konkretnom slučaju bilo nužno da se prikupljanje obaveštenja od građana od strane policije vrši uz znanje i po nalogu postupajućeg tužioca, u smislu člana 504-j ZKP, što u konkretnoj situaciji evidentno nije bio slučaj.

Imajući u vidu činjenicu da je Republički javni tužilac i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja ukazivao na istu povredu krivičnog zakona, te da je Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, kao drugostepeni, ocenio ove žalbene navode neosnovanim i u svom rešenju, na stranama 2, 3 i 4 izneo iscrpne razloge zbog čega nalazi da se predmetne službene beleške ne mogu koristiti kao dokaz u postupku, koje razloge i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, to na ove razloge ovaj sud i upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 492. stav 1. tačka 3. ZKP, u delu u kojem je zahtev usvojen, te člana 491. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                 Nevenka Važić, s.r.