U stavu II, na osnovu člana 85. u vezi člana 87. KZ okrivljenom Nenadu Ognjenoviću izrečena je mera bezbednosti zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti i to svih dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje, rukovanje, rukovođenje i čuvanje javne svojine u državnim organima i ustanovama Republike Srbije i javnim preduzećima i privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije u trajanju od 5 (pet) godina.

Okrivljeni Nenad Ognjenović i okrivljeni AA su, u stavu III, obavezani da oštećenoj Republici Srbiji na ime naknade štete solidarno plate iznos od 539.080.354,50 dinara, u roku od šest meseci od dana pravnosnažnosti presude, s tim da je iznos solidarne obaveze okrivljenog AA ograničen na iznos od 434.506.745,00 dinara.

U stavu IV, okrivljeni Nenad Ognjenović i okrivljeni AA su obavezani da naknade troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

U stavu V, prema okrivljenom BB je na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbijena optužba da je izvršio krivično delo pranje novca iz člana 231. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pa je u stavu VI određeno da troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljenog BB padaju na teret budžetskih sredstava suda, a u stavu VII, da se oštećena Republika Srbija upućuje da imovinskopravni zahtev u odnosu na okrivljenog BB ostvari u parničnom postupku.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 12/21 od 15.11.2021. godine, u stavu I delimičnim usvajanjem žalbi okrivljenog AA, njegovih branilaca advokata Gradimira Nalića i advokata Dušana Ignjatovića, kao i žalbi branilaca okrivljenog Nenada Ognjenovića, advokata Dušanke Jovanović Šunjare i advokata Petra Jelića, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 8/20 od 30.12.2020. godine, u stavu I i III, samo u pogledu odluke o kazni i imovinskopravnom zahtevu, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog Nenada Ognjenovića zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu u produženom trajanju iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. i 61. KZ, a okrivljenog AA zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, osudio i to: okrivljenog Nenada Ognjenovića na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina i 6 (šest) meseci, u koju mu se uračunava vreme za koje je bio lišen slobode u periodu od 18.05.2013. godine do 05.06.2014. godine, a okrivljenog AA na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 9 (devet) meseci, u koju mu se uračunava vreme za koje je bio lišen slobode u periodu od 20.11.2013. godine do 18.11.2014. godine.

Istom presudom, oštećena Republika Srbija je za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u odnosu na radnje iz stava I tačka 1) izreke pobijane presude, upućena na parnični postupak, dok je okrivljeni Nenad Ognjenović u odnosu na radnje iz stava I tačka 2) i 3) izreke pobijane presude, obavezan da na ime imovinskopravnog zahteva nadoknadi oštećenoj Republici Srbiji iznos od 103.588.016,67 dinara u roku od šest meseci od dana pravnosnažnosti presude, dok je žalba Tužioca za organizovani kriminal, kao i u preostalom delu žalbe okrivljenog AA, njegovih branilaca, advokata Gradimira Nalića i advokata Dušana Ignjatovića, i žalba branilaca okrivljenog Nenada Ognjenovića, advokata Dušanke Jovanović Šunjare i advokata Petra Jelića, odbijene kao neosnovane, a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 8/20 (u izreci očiglednom omaškom označena K Po1 8/12) od 30.12.2020. godine, u nepreinačenom delu potvrđena. U stavu II odbačena je kao nedozvoljena žalba branioca okrivljenog BB, advokata Petra Jelića, izjavljena u odnosu na stav VII izreke pobijane presude u pogledu imovinskopravnog zahteva.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog Nenada Ognjenovića, advokat Petar Jelić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 4) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog Nenada Ognjenovića osloboditi od optužbe ili ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu uz naredbu da se novi postupak održi pred delimično izmenjenim većem,

- branilac okrivljenog Nenada Ognjenovića, advokat Dušanka Jovanović Šunjara, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog Nenada Ognjenovića za krivično delo iz tačke 1) optužnice osloboditi od optužbe, a u odnosu na krivična dela iz tačke 1) i 2) optužbu odbiti ili da ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu,

- branilac okrivljenog AA, advokat Petar Jelić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe ili ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu uz naredbu da se novi postupak održi pred delimično izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ, i smislu člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno članu 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP

Branioci okrivljenih Nenada Ognjenovića i AA, zahteve za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Ognjenovića i okrivljenog AA, advokata Petra Jelića, u donošenju pobijane prvostepene presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 8/20 od 30.12.2020. godine učestvovao je sudija Dušan Milenković, kao predsednik veća, i sudija Danko Laušević, kao član veća, koji su u istom krivičnom postupku odlučivali o razlozima za daljim trajanjem pritvora prema okrivljenom Nenadu Ognjanoviću i to rešenjem Kv Po1 41/14 od 29.01.2014. godine, dok je sudija Danko Laušević kao član veća učestvovao i u donošenju rešenja tog suda Kv Po1 435/14 od 18.08.2014. godine, kojim su u odnosu na okrivljenog AA ispitani razlozi za dalje trajanje mere zabrana napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora.

Pored navedenog, u zahtevima se ističe da su u donošenju pobijane drugostepene presude Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 12/21 od 15.11.2021. godine, kao predsednik veća učestvovao sudija Zoran Savić, i sudije Mirjana Popović i Milena Rašić, kao članovi veća, koji su kao i navedene sudije morali biti izuzeti od sudijske dužnosti jer je prethodno, sudija Zoran Savić učestvovao u donošenju rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 478/13 od 27.11.2013. godine kojim je odlučeno o žalbi Tužioca za organizovani kriminal izjavljenoj protiv rešenja prvostepenog suda Kv Po1 814/13 od 21.11.2013. godine, dok su sudije Milena Rašić i Mirjana Popović učestvovale u donošenju rešenja tog suda Kž2 Po1 89/15 od 06.03.2015. godine kojim je odlučeno o žalbi branioca okrivljenog AA, advokata Gradimira Nalića, izjavljenoj protiv rešenja prvostepenog suda K Po1 121/13 od 18.02.2015. godine.

Prema navodima zahteva, u obrazloženjima svih navedenih prvostepenih i drugostepenih rešenja, izražen je jasan stav o postojanju opravdane sumnje da su okrivljeni Nenad Ognjenović i AA izvršili krivična dela na načine opisane u optužnici Tužioca za organizovani kriminal Kti 12/13 od 18.11.2013. godine, za koja su kasnije oglašeni krivim. Na taj način nepristrasnost navedenih sudija dovedena je u pitanje pa su, u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, sudije Dušan Milenković i Danko Laušević, morali biti izuzeti od sudijske dužnosti u donošenju prvostepene presude, a sudije Zoran Savić, Milena Rašić i Mirjana Popović u donošenju drugostepene presude. Kako to nije učinjeno, prvostepenom i drugostepenom presudom je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, koju branilac okrivljenih Nenada Ognjenovića i AA, advokat Petar Jelić, zasniva na pravnom stavu izraženom u odluci Vrhovnog kasacionog suda Kzz 236/2021 od 11.03.2021. godine, ukazujući pored toga na odredbu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije o nezavisnom i nepristrasnom sudu.

Branilac okrivljenog Nenada Ognjenovića, advokat Dušanka Jovanović Šunjara, zahtev za zaštitu zakonitosti takođe podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP navodeći da smatra da je sudija Danko Laušević morao biti izuzet od postupanja prilikom donošenja prvostepene presude jer je učestvovao u donošenju rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kv Po1 806/13 od 17.12.2013. godine, kojim su odbijeni prigovori branilaca okrivljenog Nenada Ognjenovića, izjavljeni protiv rešenja sudije za prethodni postupak tog suda Poi Po1 8/13 od 04.10.2013. godine.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Nenada Ognjenovića i AA, advokata Petra Jelića, ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je pobijana presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 8/20 od 30.12.2020. godine doneta u veću sastavljenom od sudije Dušana Milenkovića, predsednika veća, i sudija Danka Lauševića i Zorana Šešića, članova veća.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kv Po1 41/14 od 29.01.2014. godine, koje je doneto u veću sastavljenom od sudije Rastka Popovića, predsednika veća, i sudija Dušana Milenkovića i Danka Lauševića, članova veća, prema okrivljenom Nenadu Ognjenoviću, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, produžen je pritvor za 30 (trideset) dana.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kv Po1 435/14 od 18.08.2014. godine, koje je doneto u veću sastavljenom od sudije Dragana Mirkovića, predsednika veća, i sudija Danka Lauševića i Vladimira Mesarovića, članova veća, prema okrivljenom AA, produžena je za najviše 3 (tri) meseca mera zabrana napuštanja stana, uz primenu elektronskog nadzora, koja je prema okrivljenom određena rešenjem tog suda Kv Po1 814/13 od 21.11.2013. godine.

Pobijana presuda Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 12/21 od 15.11.2021. godine doneta u veću sastavljenom od sudija Zorana Savića, predsednika veća, i sudija Milene Rašić, Mirjane Popović, Tatjane Vuković i Zdravke Đurđević, članova veća.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 478/13 od 27.11.2013. godine, koje je donelo veće sastavljeno od sudija Zorana Savića, predsednika veća, sudije Vučka Mirčića i predsednika suda, sudije Duška Milenkovića, članova veća, odbijena je kao neosnovana žalba Tužioca za organizovani kriminal izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kv Po1 814/13 od 21.11.2013. godine, kojim je prema okrivljenom AA, mera pritvora koja je određena rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Ki Po1 17/13 od 22.05.2013. godine, zamenjena merom zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 89/15 od 06.03.2015. godine, koje je donelo veće sastavljeno od sudija Vučka Mirčića, predsednika veća, sudije Milene Rašić i sudije Mirjane Popović, članova veća, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Gradimira Nalića, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K Po1 121/13 od 18.02.2015. godine, kojim je prema okrivljenom AA, produžena mera zabrana napuštanja boravišta – teritorije grada Beograda.

Radi očuvanja standarda nezavisnog i nepristrasnog suda i prava na pravično suđenje, garantovanih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u Zakoniku o krivičnom postupku odredbom člana 37. propisani su razlozi za izuzeće sudija.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora obavezno izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog određenog odnosa i povezanosti sa učesnicima u postupku ili zbog prethodnog postupanja u istom krivičnom predmetu, pa je tako, između ostalog, u tački 4) propisano da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji ako je u određenom krivičnom predmetu u suđenju na glavnom pretresu učestvovao sudija koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti, što se odnosi, između ostalog, i na razlog što je u istom predmetu učestvovao u potvrđivanju optužnice – član 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Prema odredbama člana 210. do 216. ZKP, odlučivanje o pritvoru podrazumeva ocenu ispunjenosti zakonom propisanih razloga za određivanje, produženje ili ukidanje te mere, uz obavezan uslov postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo pa je tako odredbom člana 211. stav 1. ZKP propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo.

Iz prethodno citiranih ustavnih i zakonskih odredbi, kao i dosadašnje prakse Evropskog suda za ljudska prava, proizilazi da učestvovanje sudije u odlučivanju o pritvoru u istom predmetu, po pravilu, ne predstavlja razlog za njegovo obavezno izuzeće prilikom odlučivanja o krivici istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog. Prema tome, reč je o faktičkom pitanju koje se procenjuje u svakom pojedinačnom predmetu.

U konkretnom slučaju, u obrazloženju rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kv Po1 41/14 od 29.01.2014. godine, donetog na osnovu člana 216. stav 2. i 3 ZKP, u čijem donošenju su učestvovali sudija Dušan Milenković i sudija Danko Laušević, navodi se da „prema stanju u spisma, postoji opravdana sumnja“ da je okrivljeni Nenad Ognjenović „izvršio četiri krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi sa članom 33. KZ, od čega jedno u produženom trajanju, na način kako je to opisano u optužnici TOK Kti 12/13 od 18.11.2013. godine“. U rešenju istog suda Kv Po1 435/14 od 18.08.2014. godine, donetog na osnovu člana 209. ZKP, u čijem donošenju je učestvovao sudija Danko Laušević, a koje je doneto prema okrivljenom AA, takođe se navodi da postoji „opravdana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret na način kako je to navedeno u optužnici“.

Međutim, ovo samo po sebi ne znači da su navedene sudije, u konkretnom slučaju sudija Dušan Milenković i sudija Danko Laušević, zauzeli jasan stav u pogledu krivice okrivljenih. Ovo iz razloga što se prilikom odlučivanja u rešenju Kv Po1 41/14 od 29.01.2014. godine, odnosno u rešenju Kv Po1 435/14 od 18.08.2014. godine, veće Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, nije bavilo ocenom dokaza i njihovim kvalitetom, već je ispitujući da li još postoje razlozi iz člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP za dalje trajanje pritvora prema okrivljenom Nenadu Ognjenoviću, odnosno mere zabrana napuštanja stana prema okrivljenom AA, samo konstatovalo da postoji opravdana sumnja, iz kog razloga se učestvovanje navedenih sudija ne može poistovetiti sa ulogom sudije koji je učestvovao u potvrđivanju optužnice u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Ocenom postojanja opravdane sumnje u odnosu na radnju krivičnog dela koja je okrivljenom AA stavljena na teret i ocenom dokaza, odnosno njihovom dovoljnošću, nije se bavio ni Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje u rešenju Kž2 Po1 478/13 od 27.11.2013. godine, u čijem donošenju je učestvovao sudija Zoran Savić, i rešenju Kž2 Po1 89/15 od 06.03.2015. godine, u čijem donošenju su učestvovale sudije Milena Rašić i Mirjana Popović.

Drugostepeni sud se u navedenim rešenjima, odlučujući o žalbama na prvostepena rešenja, bavio razlozima za određivanje mere zabrane napuštanja stana, odnosno mere zabrane napuštanja boravišta, i pri tome, osim konstatacije o postojanju opravdane sumnje u odnosu na krivično delo opisano u optužnici, nije izrazio stav u pogledu krivice okrivljenog AA, koji bi doveo u sumnju pretpostavku nepristrasnosti sudija Zorana Savića, Milene Rašić i Mirjane Popović u odnosu na kasnije meritorno odlučivanje.

Prema tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, učestvovanje svih navedenih sudija u ranijim fazama postupka, ni po kriterijumu izražavanja stava o opravdanoj sumnji niti po brojnosti njihovog učestvovanja u donošenju odluka, ne dovodi u pitanje pretpostavku njihove nepristrasnosti prilikom donošenja prvostepene presude, odnosno odluke o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, zbog čega pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, advokata Petra Jelića.

Iz navedenih razloga ova situacija se razlikuje od situacije koja je bila predmet razmatranja u odluci Vrhovnog kasacionog suda Kzz 236/2021 od 11.03.2011. godine, na koju se advokat Petar Jelić u zahtevima poziva, jer se sudije čije se izuzeće u ovom krivičnom predmetu predlaže, nisu u znatnoj meri izjašnjavale o krivici okrivljenih, kao što je slučaj u navedenom predmetu i razlozima datim u toj odluci Vrhovnog kasacionog suda.

Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Ognjenovića, advokata Dušanke Jovanović Šunjare, prvostepena presuda pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP navodima da je sudija Danko Laušević morao biti izuzet od postupanja prilikom donošenja prvostepene presude jer je učestvovao u donošenju rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kv Po1 806/13 od 17.12.2013. godine, kojim su odbijeni prigovori branilaca okrivljenog Nenada Ognjenovića, izjavljeni protiv rešenja sudije za prethodni postupak tog suda Poi Po1 8/13 od 04.10.2013. godine.

Postupak za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela je odvojen postupak u odnosu na krivični postupak, pa prethodno učestvovanje sudije Danka Lauševića kod odlučivanja o prigovorima izjavljenim u tom postupku ne predstavlja razlog za obavezno izuzeće sudije od postupanja, u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, pa prema tome, ni bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP, na koju se podnetim zahtevom neosnovano ukazuje. I ovde Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da sudija kod odlučivanja nije cenio dokaze vezane za krivično delo, kao ni pitanje krivice okrivljenog za delo koje mu je u krivičnom postupku stavljeno na teret.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u razmatranje povrede zakona iz člana 37. stav 2. ZKP, na koju branilac okrivljenog Nenada Ognjenovića, advokat Dušanka Jovanović Šunjara, ukazuje u zahtevu, obzirom da navedena povreda ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP

Branioci okrivljenih zahteve za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Prema navodima zahteva branioca okrivljenog Nenada Ognjenovića, advokata Petra Jelića, pobijanom prvostepenom presudom u stavu I tačka 2) i 3) prekoračena je optužba jer je okrivljenom Nenadu Ognjenoviću izmenjenom optužnicom TOK Kto 12/13 od 18.03.2020. godine, u tački 1) stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, koje je izvršio sa okrivljenim AA, a u tački 2) i 3) izvršenje po jednog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, pa je prvostepeni sud ogašavajući okrivljenog Nenada Ognjenovića krivim za produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. i 61. KZ, prekoračio optužbu jer okrivljeni AA nije saizvršilac u delima opisanim u stav I tačka 2) i 3) izreke presude, niti je u krivičnom delu stav I tačka 3) izreke saizvršilac BB jer saizvršilaštvo kod krivičnog dela iz člana 234. KZ, zahteva određeno svojstvo, odnosno svojstvo odgovornog lica, što BB nije jer je preduzetnik.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti neosnovano isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to ovaj sud, prihvatajući razloge date na strani 13, u stavu drugom obrazloženja presude drugostepenog suda, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

I prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz spisa predmeta jasno proizilazi, da je presudom prvostepenog suda, a shodno ovlašćenjima iz člana 420. stav 2. ZKP, okrivljeni Nenad Ognjenović oglašen krivim za produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. i 61. KZ, opisano u stavu I tačka 1), 2) i 3) izreke presude, a okrivljeni AA za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, opisano u stavu I tačka 1) izreke presude, pa ne stoje navodi zahteva da su sve radnje koje su ušle u sastav produženog krivičnog dela iz stava I izreke presude izvršene u saizvršilaštvu okrivljenih Nenada Ognjenovića i AA, već je to slučaj samo u pogledu radnji opisanih u tački 1) tog stava.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Ognjenovića, advokata Dušanke Jovanović Šunjare, obzirom da iz sadržaja zahteva proizlazi da branilac samo formalno ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Naime, obrazlažući navedenu povredu zakona branilac se u zahtevu bavi razlozima prvostepene presude u pogledu disimulovanog pravnog posla koje dovodi u vezu sa tačkom 1) izreke presude u kojoj je kao radnja izvršenja opisano zaključenje simulovanog pravnog posla, i na taj način suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, dok navodima o prekoračenju optužbe od strane drugostepenog suda u pogledu imovinskopravnog zahteva, koju označava i kao povredu zakona iz člana 441. ZKP, ukazuje na povredu zakona iz člana 451. ZKP, koja kao ni prethodna povreda zakona, ne predstavlja razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP

Branioci okrivljenih zahteve za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.

Kao nezakonit dokaz branilac okrivljenih Nenada Ognjenovića i AA, advokat Petar Jelić, označava „pregled naimenovanja uvoznih (S4) deklaracija prema zahtevu za period od 31.08. 2007. godine do 29.04.2010 godine“, čije izvođenje je predložio javni tužilac, a sud odbio na zapisniku o glavnom pretresu od 20.10.2015. godine. Iako je sud odbio izvođenje navedenog dokaza, sudski veštaci su u ekonomsko- finansijskom veštačenju navedeni dokaz koristili i to samo u pogledu nekih pravnih lica, radi utvrđivanja cene farmaceutske sirovine (hidrochlorothiayid), pa je, prema navodima zahteva, nalaz i mišljenje veštaka od 03.10.2013. godine nezakonit u delu u kom se navodi „u vreme zaključenja ugovora, na osnovu podataka dobijenih od Uprave carina kao i od pravnih lica iz ove delatnosti za period 2007—2011. godine, ostali uvoznici su istu sirovinu plaćali 26 – 118 EUR/kg“.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima predmeta, komisija sudskih veštaka ekonomsko- finansijske struke koju su činili sudski veštaci Verica Gvozdenović i Jovanka Kosanović su u nalazu i mišljenju od 03.10.2013. godine (sa ispravkama po podnesku od 05.11.2013. godine), pisanim izjašnjenjima od 05.11.2013. godine, 16.05.2017. godine, dopunskom nalazu i mišljenju od 08.01.2018. godine, u pisanim izjašnjenjima od 05.03.2018. godine i 07.03.2018. godine i usmenim izjašnjenjima na glavnim pretresima od 05.07.2017. godine, 22.09.2017. godine, 22.11.2017. godine, 27.02.2018. godine i 22.03.2018. godine, iznele nalaz i mišljenje, na osnovu relevantne poslovne, knjigovodstvene i finansijske dokumentacije, među kojima, i na osnovu podataka Uprave carina za period od 2007. godine do 2011. godine, sa obračunskim elementima iz propisa aktuelnih u periodu krivičnih dela, pa ne stoje prethodno izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Nenada Ognjenovića i AA, advokata Petra Jelića.

U konkretnom slučaju, ekonomsko-finansijsko veštačenje obavljeno je u skladu sa odredbama ZKP koje propisuju preduzimanje ove dokazne radnje, a okrivljenima i njihovim braniocima, je na glavnom pretresu kroz ispitivanje sudskih veštaka omogućeno preispitivanje jasnoće, potpunosti i ispravnosti nalaza i mišljenja veštaka, kao i stručnosti i objektivnosti veštaka, pa su navodi zahteva branioca okrivljenih, advokata Petra Jelića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenih, advokat Petar Jelić, u podnetim zahtevima dalje ukazuje da se prvostepena presuda zasniva na transkriptu tonskog snimka odbrane sada pok.VV od 18.05.2013. godine, koja je interpretirana na strani 23-24 obrazloženja presude, iako je sud tokom ponovljenog postupka nije izveo kao dokaz jer je na glavnom pretresu od 06.07.2020. godine, uz saglasnost stranaka i branilaca, izvršio uvid samo u transkript tonskog snimka njegove odbrane sa glavnog pretresa od 16.04.2015. godine.

Pored toga, u zahtevu se ističe da se presuda zasniva i na iskazima svedoka isitanih tokom istrage i to: svedoka GG i DD od 04.06.2013. godine, svedoka ĐĐ i EE od 20.06.2013. godine, svedoka ŽŽ od 21.06.2013. godine, svedoka ZZ od 25.06.2013. godine, zatim svedoka II od 26.06.2013. godine i svedoka JJ i KK od 03.07.2013. godine, što se sve utvrđuje iz presude i to na strani 49 i strani 75. do 89. obrazloženja. Navedeni svedoci nisu ispitani na glavnom pretresu, niti je sud izvršio uvid u transkripte tonskih zapisa njihovih iskaza iz istrage, pa njihovi iskazi, prema navodima zahteva, nisu mogli biti korišćeni kao dokazi iz kog razloga je pobijanom prvostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koju nije otklonio drugostepeni sud iako je na nju ukazivano žalbom branioca.

Prema stanju u spisima predmeta, odlukom veća prvostepenog suda na glavnom pretresu od 06.07.2020. godine, izvršen je, između ostalog, uvid u transkript tonskog snimka o iznošenju odbrane pok.VV sa glavnog pretresa od 15.04.2020. godine.

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da osim u slučajevima posebno propisanim u ovom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. ZKP, ako su ispitana lica umrla, duševno obolela ili se ne mogu pronaći, ili je njihov dolazak pred sud nemoguć ili znatno otežan zbog starosti, bolesti ili drugih važnih razloga.

U konkretnom slučaju, okrivljeni VV izneo je odbranu u istražnom postupku i na glavnom pretresu, pa je sud u smislu člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP bio ovlašćen da pročita njegovu odbranu obzirom da je okrivljeni VV preminuo. Pri tom, odbrana okrivljenog predstavlja jednu celinu i kao takvu je sud i ceni, pa je stoga njen sastavni deo i iskaz iznet u istražnom postupku, iz kog razloga je reč o zakonitom dokazu na kome se odluka suda može zasnivati, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, advokata Petra Jelića, ocenjeni kao neosnovani.

Prema stanju u spisima, na istom glavnom pretresu od 06.07.2020. godine odlukom veća prvostepenog suda, uz saglasnost stranaka i branilaca, izvršen je uvid u transkripte tonskih snimaka sa glavnih pretresa, među kojima i glavnog pretresa od 19.04.2017. godine, na kom je uz saglasnost stranaka i branilaca, izvršen uvid u iskaze sledećih svedoka: GG sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 04.06.2013. godine (registrator 4, strana 1002.,), DD sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 04.06.2013. godine (registrator 4, strana 1042), ĐĐ sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 20.06.2013. godine (registrator 6, strana 1692.), EE sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 20.06.2013. godine (registrator 6, strana 1718.), ŽŽ sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 21.06.2013. godine (registrator 6, strana 1850.), ZZ sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 25.06.2013. godine (registrator 6, strana od 2015.), II sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 26.06.2013. godine (registrator 7, strana od 2120), JJ sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 03.07.2013. godine (registrator 7, strana od 2322.) i KK sa zapisnika o ispitiavnju svedoka od 03.07.2013. godine (registrator 7, strana od 2335.).

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da se, pored ostalog, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka može po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. ZKP ako su stranke saglasne da se tako postupi umesto neposrednog ispitivanja svedoka koji nije prisutan, bez obzira da li je bio pozvan ili ne.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku na glavnom pretresu izveo dokaze na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, pa stoga pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju branilac okrivljenih, advokat Petar Jelić, neosnovano ukazuje u zahtevu. Pri tom, činjenica da prvostepeni sud na glavnom pretresu od 06.07.2020. godine, u ovom delu nije pojedinačno nabrojao sve pismene dokaze koje je izveo, već je samo naveo da vrši uvid u transkripte tonskih snimaka zapisnika sa glavnih pretresa o izvođenju pisanih dokaza sa glavnog pretresa od 19.04.2017. godine, ne predstavlja navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, a stranke i branioci nakon izvođenja ovih dokaza nisu imale primedbi.

Prema daljim navodima zahteva, pobijana presuda doneta je uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog AA jer se zasniva na iskazima svedoka iz istražnog postupka koji su pribavljeni suprotno odredbi 300. stav 1. i 6. ZKP. Prema navodima zahteva, braniocu okrivljenog AA, advokatu Vesni Lončar, javni tužilac nije uputio poziv da prisustvuje ispitivanju svedoka u istrazi niti je postojalo prethodno odobrenje sudije za prethodni postupak za preduzimanje ove dokazne radnje. Reč je o iskazima sledećih svedoka:

- svedoka GG, LL, DD i LJLJ sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 04.06.2013. godine,

- svedoka MM i NN sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 05.06.2013. godine,

- svedoka NJNJ, OO, PP, RR, SS i TT sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 10.06.2013. godine,

- svedoka ĆĆ, UU, FF i HH sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 13.06.2013. godine,

- svedoka CC, ČČ, DŽDŽ, ŠŠ, AB, AV i AG sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 14.06.2013. godine,

- svedoka AD, AĐ, AE, AŽ, AZ i AI sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 19.06.2013. godine,

- svedoka AJ, AK, AL, ALJ, AM, AN, ANJ i AO sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 20.06.2013. godine,

- svedoka AP, AR, AS i AT sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 21.06.2013. godine,

- svedoka AĆ, AU, AF, AH, AC i AČ sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 24.06.2013. godine,

- svedoka ADŽ, AŠ, BA, BB, BV, BG i BD sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 25.06.2013. godine,

- svedoka BĐ, BE, BŽ, BZ, BI, BJ, II i BK sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 26.06.2013. godine,

- svedoka BL, BLJ, BM i BN sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 01.07.2013. godine,

- svedoka BNJ sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 02.07.2013. godine,

- svedoka BO, BP i BR sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 03.07.2013. godine,

- svedoka BS i BT sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 09.07.2013. godine i

- svedoka BĆ sa zapisnika o ispitivanju svedoka od 30.10.2013. godine, koji prema prethodnim navodima zahteva, nisu ispitani na zakonit način.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima predmeta, supruga okrivljenog AA, BU, izabrala je i punomoćjem ovlastila advokata Vesnu Lončar, za branioca svog supruga, o čemu je Tužilac za organizovani kriminal obavešten dopisom koji je uz punomoćje, zaprimio 21.05.2013. godine.

Prema okrivljenom AA na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP određen je pritvor i izdavanje poternice i to rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Ki Po1 17/13 od 22.05.2013. godine, po kom rešenju je okrivljeni AA lišen slobode 20.11.2013. godine.

Braniocu okrivljenog AA, advokatu Vesni Lončar, elektronskom poštom upućen je poziv od 23.05.2013. godine da prisustvuje ispitivanjima svedoka zakazanih za 27.05.2013. godine, 29.05.2013. godine, 30.05.2013. godine i 31.05.2013. godine, na koja ispitivanja advokat Vesna Lončar nije pristupila.

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP propisano je, pored ostalog, da je javni tužilac dužan da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka i veštaka, dok je stavom 6. istog člana predviđeno da ako poziv osumnjičenom i njegovom braniocu nije dostavljen u skladu sa odrebama ovog zakonika, odnosno ako se istraga vodi protiv nepoznatog učinioca, javni tužilac može preduzeti ispitivanje svedoka ili veštaka samo po prethodnom odobrenju sudije za prethodni postupak.

Stoji činjenica da branilac okrivljenog AA, advokat Vesna Lončar, nakon poziva od 23.05.2013. godine, na koji se nije odazvala pa nije prisustvovala ni jednom od ispitivanja svedoka zakazanih za 27.05.2013, 29.05.2013. godine, 30.05.2013. godine i 31.05.2013. godine, nije pozivana da prisustvuje ispitivanjima prethodno navedenih svedoka čija ispitivanja su zakazana i sprovedena počev od 04.06.2013. godine zaključno sa 30.10.2013. godine, s tim da je ovaj sud imao u vidu da iz spisa predmeta proizlazi da svedoci LL i DD (koji su ispitani 04.06.2013. godine), MM i NN (koji su ispitani 05.06.2013. godine), OO (koji je ispitan 10.06.2013. godine), AM (koji je ispitan 20.06.2013. godine), AT (koji je ispitan 21.06.2013. godine), AU i AC (koji su ispitani 24.06.2013. godine) i BN (koji je ispitan 01.07.2013. godine) nisu ispitivani na okolnosti krivičnog dela koje je stavljeno na teret okrivljenom AA, već o krivičnim delima opisanim u tački 2), odnosno tački 3) izreke presude.

Iz spisa predmeta, suprotno navodima zahteva, proizlazi da prvostepeni sud u pobijanoj presudi nije obrazlagao niti cenio sve iskaze svedoka koje je uz saglasnost stranaka i branilaca pročitao na glavnom pretresu, a reč je, između ostalog, o iskazima svedoka PP, ĆĆ, UU, HH, CC, ČČ, DŽDŽ, ŠŠ, AB, AV, AG, AD, AĐ, AE, AŽ, AZ, AI, AJ, AK, AL, ALJ, AM, AN, ANJ, AO, AP, AR, AS, AT, AĆ, AU i AF, što je jasno navedeno na strani 94. u stavu četvrtom obrazloženja prvostepene presude. Osim toga, Tužilac za organizovani kriminal je na glavnom pretresu odustao od ispitivanja svedoka BR i SS, pa sud ni iskaze navedenih svedoka nije koristio kao dokaze. Prema tome, kako prvostepeni sud u presudi kao dokaze nije uzeo u obzir i cenio iskaze navedenih svedoka koje branilac u zahtevu navodi, to su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, ocenjeni kao neosnovani.

Dalje, prema stanju u spisima, na glavnom pretresu su ispitani svedoci koji su prethodno ispitani od strane javnog tužioca i to svedoci TT, NJNJ, FF, BA, BB, BV, BG, BD, BĐ, BE, BŽ, BZ, BI, BJ, BK, BL, BLJ, kao i svedoci koji prethodno nisu ispitivani u istražnom postupku i to: BM, BN, BNJ, BO, BP i BR, a sve u prisustvu okrivljenog AA i njegovih branilaca, čime je obezbeđena kontradiktornost i pravo na odbranu, pa je sud bio ovlašćen da njihove iskaze ceni što se odnosi i iskaze svedoka ŽŽ, ZZ, II, ĐĐ, EE, JJ, KK i BĆ, jer su njihovi iskazi dati pred javnim tužiocem uz saglasnost stranaka i branilaca pročitani na glavnom pretresu, u smislu člana 406. stav 1. tačka 2) ZKP. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaze ne kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, pa stoga u ovom delu nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Osim toga, iz spisa predmeta proizlazi da je sud tokom dokaznog postupka, pored navedenih iskaza, izveo i u presudi cenio odbrane okrivljenih, nalaze i mišljenja sudskih veštaka i brojne pismene dokaze, od kojih su oni na kojima je zasnovana presuda u pogledu krivičnog dela opisanog u stavu I tačka 1) izreke presude, navedeni na strani 95. do 110. obrazloženja prvostepene presude, s tim da je ocenu dokaza, pojedinačno i u njihovoj međusobnoj vezi, u pogledu ovog krivičnog dela, sud izneo na strani 146. do 156. obrazloženja.

Prema tome, ne stoje navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Petra Jelića, da je pobijana presuda zasnovana isključivo na iskazima svedoka ispitanih u istražnom postupku u periodu od 04.06.2013. godine zaključno sa 30.10.2013. godine, već je ista zasnovana na dokazima izvedenim u zakonito sprovedenom postupku, pa Vrhovni kasacioni sud suprotne navode zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjuje kao neosnovane.

Branilac okrivljenog Nenada Ognjenovića, advokat Dušanka Jovanović Šunjara, u podnetom zahtevu kao nezakonit dokaz označava iskaz sada pok.VV sa glavnog pretresa od 16.04.2015. godine i to u delu u kom se izjašnjavao o delima opisanim u stavu I tačka 2) i 3) izreke prvostepene presude.

Prema navodima zahteva, okrivljeni VV saslušan je protivno pravilima o saslušanju okrivljenog iz člana 86. ZKP jer je predsednik veća okrivljenog naveo na odgovor i promenu iskaza i to kroz dva pitanja postavljena u formi tvrdnje, koja su zasnovana na pretpostavci da je okrivljeni priznao manju zaradu livnice. Reč je o delu iskaza u kom je okrivljeni, na pitanje predsednika veća o visini uobičajene zarade livnice, odgovorio „1:4 do 5“, nakon čega je predsednik veća u formi tvrdnje izjavio „Znači oko 80% predstavlja zaradu u odnosu na strukturu cene?“. U nastavku saslušanja predsednik veća je, prema mišljenju branioca, ponovo u formi tvrdnje, naveo okrivljenog da izmeni svoj iskaz pa je okrivljeni objasnio da se u cenu obračunava rizik livenja od 20%, nakon čega je predsednik veća sam konstatovao da zarada iznosi 50% što je okrivljeni potvrdio, ali ne u celosti već je naveo da je reč o „50% do 60%“.

Suprotno iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud nalazi da ispitivanjem okrivljenog VV na glavnom pretresu od 16.04.2015. godine, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Pitanja koja su okrivljenom VV postavljana nisu zasnovana na pretpostavci da je okrivljeni priznao nešto što nije priznao niti su predstavljala navođenje na odgovor već je reč pitanjima koja su jasno, određeno i razumljivo postavljena radi potrebe da se iskaz okrivljenog VV razjasni i upotpuni.

Dakle, po oceni ovog suda zapisnik o saslušanju okrivljenog sada pok. VV sa glavnog pretresa od 16.04.2015. godine, ni sam po sebi niti po načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbom ZKP, na koju ukazuje branilac okrivljenog Nenada Ognjenovića, advokat Dušanka Jovanović Šunjara, pa sledstveno tome isti ne predstavlja nezakonit dokaz u smislu člana 84. ZKP. Stoga, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane navode zahteva da je pobijanom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Kao nezakonit dokaz branilac okrivljenog Nenada Ognjenovića, advokat Dušanka Jovanović Šunjara, označava standarde operativne procedure preduzeća „VA“ ad, konkretno „VB“ i liste kvalifikovanih dobavljača za treći i četvrti kvartal 2008. godine. Međutim, obrazlažući nezakonitost navedenih dokaza branilac osporava njihovu verodostojnost i period važenja i tako ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP koju Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao obzirom da ne predstavlja razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek u smislu člana 485. stav 4. ZKP

Branilac okrivljenih Nenada Ognjenovića i AA, advokat Petar Jelić, kao nezakonit dokaz označava „potvrdu o privremeno oduzetim predmetima od ĐĐ sa prilozima“ međutim, u zahtevu ne obrazlaže u čemu se ogleda nezakonitost navedenog dokaza, pa ovaj sud, u ovom delu zahtev nije razmatrao obzirom da isti nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP

Zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ukazuje se da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP s tim da iz sadržaja zahteva proizilazi da branioci zahteve podnose i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ukazujući na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP branilac okrivljenih, advokat Petar Jelić, u podnetim zahtevima ističe da su okrivljeni Nenad Ognjenović i okrivljeni AA oglašeni krivim za krivično delo koje nije bilo propisano našim zakonodavstvom u vreme kada su preduzete radnje koje su okrivljenima stavljene na teret, kao i da je u pogledu krivičnih dela koja su predmet osude primenjen krivični zakon koji se ne može primeniti.

Prema navodima zahteva, krivično delo iz stava I tačka 1) izreke prvostepene presude izvršeno je u periodu od 17.12.2008. godine do 31.12.2009. godine, kada krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje su okrivljeni oglašeni krivima, nije bilo propisano kao krivično delo. Iste navode branilac ističe i u pogledu krivičnog dela opisanog u stavu I tačka 2) izreke presude, za koje je okrivljeni Nenad Ognjenović oglašen krivim, koje je izvršeno u periodu od aprila 2009. godine do kraja 2010. godine kao i za krivično delo iz tačke 3) izreke te presude, koje je izvršeno u periodu od aprila do jula 2009. godine. U tom smislu branilac okrivljenih, advokat Petar Jelić, ukazuje da je u vreme izvršenja navedenih dela, u članu 234. KZ bilo propisano krivično delo nesavestan rad u privrednom poslovanju koji nije sadržalo stav 3, dok je u vreme presuđenja u članu 234. inkriminisano krivično delo nedozvoljena proizvodnja, a u stavu 3. tog člana propisana je mera bezbednosti oduzimanja predmeta. Prema njegovom mišljenju, radnje opisane u stavu 1. tačka 1) izreke presude, sud je isključivo mogao da kvalifikuje kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, koje je važilo u vreme presuđenja, a za koje je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Što se tiče dela opisanih u stavu I. tačka 2) i 3) izreke prvostepene presude, sud je, prema mišljenju branilaca okrivljenog Nenada Ognjenovića, advokata Petra Jelića i Dušanke Jovanović Šunjare, primenio zakon koji se nije mogao primeniti jer je okrivljenog oglasio krivim da je ova dela izvršio u saizvršilaštvu sa VV, odnosno BB, čije radnje u izreci presude nisu opisane. Kako navedenu povredu nije otklonio drugostepeni sud, iako je u žalbi odbrana ukazala na ovu povredu zakona, branioci okrivljenih smatraju da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 33. KZ na štetu okrivljenog Nenada Ognjenovića. Osim toga, branici smatraju da se u radnjama okrivljenog Nenada Ognjenovića, na način koji su opisane u stavu I tačka 2) i 3) izreke presude, ne stiču obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ, već krivičnog dela zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom iz člana 228. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ, a kako vrednost javne nabavke ne prelazi iznos od 150.000.000,00 dinara, za ovo krivično delo je u smislu člana 103. stav 1. tačka 4) u vezi člana 104. stav 6. KZ nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da su krivična dela za koja su okrivljeni Nenad Ognjenović i okrivljeni AA oglašeni krivima u stavu I tačka 1) izreke pobijena presude, izvršena u periodu od 17.12.2008. godine do 31.12.2009. godine, a krivična dela iz stava I tačke 2) i 3) izreke, za koja je okrivljeni Nenad Ognjenović oglašen krivim, u periodu od aprila meseca 2009. godine do kraja decembra meseca 2010. godine, odnosno u periodu od aprila meseca do kraja jula meseca 2009. godine.

U vreme izvršenja navedenih krivičnih dela postojalo je krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 85/2005, 72/2009), kod kog je učinilac krivičnog dela mogao imati svojstvo službenog lica ili svojstvo odgovornog lica.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012, sa primenom od 15.04.2013. godine) krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ izmenjeno je tako što su u stavu 1. brisane reči „ili odgovorno“, pa od ovih izmena izvršilac tog krivičnog dela može biti samo službeno lice, dok su odredbe koje se odnose na zloupotrebu položaja odgovornog lica, izdvojene u posebno krivično delo - krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234., čiji je zaštitni objekt privredno poslovanje i imovina u tom poslovanju, s tim da je radnja krivičnog dela ostala neizmenjena.

Dakle, navedenim izmenama u Krivičnom zakoniku je propisano krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, koje zadržava jasan pravni kontinuitet u odnosu na krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, u slučaju kada se kao izvršilac javlja odgovorno lice.

Shodno navedenom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, između odredbe člana 359. KZ, koje je važila u vreme izvršenja krivičnih dela iz stava I tačka 1) do 3) izreke pobijane presude, i odredbe člana 234. koja je stupila na snagu 15.04.2013. godine, a koja je u konkretnom slučaju, po nalaženju ovog suda pravilno primenjena, postoji jasan pravni kontinuitet inkriminacije, s obzirom na to da krivično delo iz člana 234. KZ i pored navedenih razlika u svom zakonskom opisu, ima ista obeležja kao i krivično delo iz člana 359. KZ, i to pre svega radnju izvršenja.

Pored toga, u konkretnom slučaju, zadržan je i jasan pravni kontinuitet u pogledu krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ i krivičnog dela sa identičnim nazivom, istim bitnim elementima i propisanom kaznom iz člana 227. koje je u Krivični zakonik uneto Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 94/16, koji se primenjuje od 01.03.2018. godine). Ovo iz razloga što je navedenim izmenama inkriminisano isto ponašanje pre izmena i dopuna Krivičnog zakonika, s tim da dodavanje u zakonski opis krivičnog dela iz člana 227. stav 1. KZ, formulacije „…ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela“, koja nije postojala u zakonskom opisu krivičnog dela iz člana 234. ranije važećeg Krivičnog zakonika, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nema uticaja na ocenu postojanja navedenog krivičnog dela.

Prema tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su predmetno krivično delo i njegovi kvalifikatorni oblici, opisani u stavu I tačka 1) izreke presude, za koje su okrivljeni Nenad Ognjenović i AA oglašeni krivima, odnosno krivična dela opisana u stavu I tačka 2) i 3) izreke presude, za koja je okrivljeni Nenad Ognjenović oglašen krivim, postojala i u vreme presuđenja, i to kako u svom nazivu tako i u svim bitnim obeležjima, iz kog razloga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

S obzirom na to da je za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012, koji se primenjivao od 15.04.2013. godine do 28.02.2018. godine) propisana kazna zatvora od dve do deset godina, a da je za krivično delo zloupotreba službanog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 85/2005, 72/2009) koji je važio u vreme izvršenja krivičnih dela, bila propisana kazna zatvora od dve do dvanaest godina, to je očigledno da je za okrivljene blaži zakon koji se primenjuje od 15.04.2013. godine, pa je samim tim sud pravilno kvalifikovao radnje okrivljenih kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Pri tome, ovaj sud je imao i vidu da je i za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ, koji je važio u vreme donošenja pobijanih presuda, propisana kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina, odnosno isti zakonski raspon kazne kao i za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Međutim, navedena zakonska odredba sama po sebi nije blaža po okrivljene, a zakonska formulacija navedene odredbe, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nalaže samo obavezu suda da zbog brojnih novih krivičnih dela uvedenih Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/16), u grupi krivičnih dela protiv privrede, dodatno vodi računa o pravilnoj pravnoj kvalifikaciji radnji izvršenja.

U konkretnom slučaju, prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa izreke pobijane prvostepene presude, jasno proizlazi da se u radnjama okrivljenog Nenada Ognjenovića i okrivljenog AA, opisanim u stavu I tačka 1) izreke presude, stiču subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, dok se u radnjama okrivljenog Nenada Ognjenovića, opisanim u stavu I tačka 2) i 3) izreke presude, stiču sva zakonska obeležja po jednog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ s obzirom na to da su u vreme, na mestu i na način bliže opisanim u izreci presude, u stanju uračunljivosti, svesni svojih dela i njihove zabranjenosti, čija izvršenja su hteli, u svojstvu odgovornih lica i to okrivljeni Nenad Ognjenović, kao generalni direktor preduzeća „VA“ ad Beograd, a okrivljeni AA, kao generalni direktor preduzeća „VG“ ad Holding kompanije, iskorišćavanjem svojih ovlašćenja, drugom pravnom licu – privrednom subjektu „VD“ SA, a okrivljeni Nenad Ognjenović i „VV“ iz ..., odnosno „VV“ doo ... i kamenorezačkoj radnji „BB“ iz ... i samostalnoj kamenorezačkoj radnji „VĐ“ iz ..., pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosima od po preko 1,5 miliona dinara, oštetivši tako preduzeće „VA“ ad Beograd.

Samim tim, neosnovano se podnetim zahtevima ukazuje da se u radnjama opisanim u stavu I tačka 1) izreke presude stiču obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. KZ, a u radnjama, opisanim u stavu I tačka 2) i 3) izreke, obeležja krivičnog dela zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom iz člana 228. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koja je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja obzirom da su okrivljeni oglašeni krivim zbog krivičnih dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je propisana kazna zatvora od dve do deset godina, sa apsolutnim rokom zastarelosti od 20 godina. Stoga, Vrhovni kasacioni sud, suprotne navode branioca da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenjuje kao neosnovane.

Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, radnje okrivljenih Nenada Ognjenovića i AA, opisane u stavu I tačka 1) izreke presude, izvršene su u saizvršilaštvu u smislu člana 33. KZ jer su okrivljeni po prethodnom dogovoru sa sada pok.BF, prema kojem je krivični postupak obustavljen, a koji je faktički upravljao poslovima u „VD“ SA sa Maršalskih ostrva sa fiktivnom poslovnom jedinicom u Cirihu, ostvarili zajedničku odluku za izvršenje predmetnog krivičnog dela. Preduzimajući radnje na način opisan u izreci presude, u međusobnoj povezanosti i u skladu sa prethodnim dogovorom, okrivljeni Nenad Ognjenović i okrivljeni AA su krivično delo opisano u stavu I tačka 1) izreke presude, hteli i kao svoje i kao zajedničko, pa se u njihovim radnjama stiču sva obeležja saizvršilaštva u smislu člana 33. KZ, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. U tom smislu, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti da je u pogledu krivičnih dela opisanih u stavu I. tačka 2) i 3) izreke prvostepene presude, primenjen zakon koji se nije mogao primeniti i tako učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 33. KZ, a kako su isti navodi neosnovano isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to ovaj sud, prihvatajući razloge date na strani 13, u stavu drugom obrazloženja presude drugostepenog suda, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Osim toga, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da su u odnosu na okrivljenog Nenada Ognjenovića, u konkretnom slučaju, ispunjeni zakonski uslovi iz člana 61. stav 1. KZ, za postojanje produženog krivičnog dela. Ovo iz razloga jer iz činjeničog opisa dela u stavu I tačka 1) do 3) izreke prvostepene presude, proizlazi da su sve pojedinačne radnje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, preduzete u vremenskom kontinuitetu – u vremenskom periodu od dve godine, uz korišćenje iste situacije i trajnog odnosa - svojstva i ovlašćenja generalnog direktora „VA“ ad Beograd, uz postojanje jedinstvenog umišljaja i na štetu istog oštećenog - „VA“ ad Beograd, pa su se i po nalaženju ovog suda u njegovim radnjama stekla obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3 u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ.

Shodno navedenom, a imajući u vidu da se u radnjama okrivljenih Nenada Ognjenovića i AA, opisanim u stavu I izreke prvostepene presude, stiču sva zakonska obeležja krivičnih dela za koja su oglašeni krivima i da je prema okrivljenima primenjen blaži zakon, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) KZ.

Branilac okrivljenog Nenada Ognjenovića, advokat Petar Jelić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, koju u pogledu krivičnih dela opisanih u stavu I tačka 2) i 3) presude, obrazlaže navodima o promenama akcijskog kapitala preduzeća „VA“ ad Beograd i u tom smislu registrovanih promena akcijskog kapitala i akcionara tog privrednog društva, na koji način faktički ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koju ovaj sud nije razmatrao jer ne predstavlja razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u razmatranje preostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih kojima se ukazuje na bitne povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, obzirom da navedene povrede zakona nisu razlozi u okviru povreda navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branilaca mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 4) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP ni povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić