Protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž2 Po1 br.153/15 od 27.04.2015. godine, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog Gorana Kljajevića – advokat M.K., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP i iz člana 4. ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijana rešenja i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u ovoj krivičnoj stvari, radi donošenja odluke o procesnom predlogu branioca da se Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu oglasi funkcionalno nenadležnim za postupanje u predmetnoj krivičnoj stvari;

-branilac okrivljene Delinke Đurđević – advokat M.D., zbog povrede zakona iz člana 416. i 417. ZKP i povrede člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da se zahtevom ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijana rešenja i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje o procesnom predlogu branioca da sud u smislu člana 416. stav 1. tač. 1. i 2. ZKP odbaci optužnicu Tužilaštva za organizovani kriminal Kts br.6/06 od 11.10.2010. godine, izmenjenu 21.09.2012. godine, preciziranu 24.10, 25.10, 02.11. i 19.03.2015. godine, odnosno da se Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu oglasi funkcionalno nenadležnim za postupanje u predmetnoj krivičnoj stvari.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja podnetih zahteva za zaštitu zakonitosti našao:

Zahtevi branilaca okrivljenih Gorana Kljajevića i Delinke Đurđević, u delu u kojem se odnose na povredu odredaba člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP, su neblagovremeni, dok su u ostalom delu nedozvoljeni.

Branioci okrivljenih Gorana Kljajevića i Delinke Đurđević u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti, pre svega, navode da je u konkretnom slučaju učinjena povreda odredaba člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP, odnosno povreda ljudskog prava okrivljenog Gorana Kljajevića na pretpostavku nevinosti, zajemčena članom 34. stav 3. Ustava Republike Srbije, a što je utvrđeno odlukom Ustavnog suda Srbije Už br.227/2008 od 09.07.2009. godine, koja je objavljena u ''Službenom glasniku RS'', broj 60/2009 od 03.08.2009. godine. S tim u vezi, u zahtevima se ističe da je Ustavni sud Srbije navedenom odlukom usvojio ustavnu žalbu okrivljenog Gorana Kljajevića i utvrdio da je rešenjima Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kv.P 273/06 od 10.10.2006. godine, Kv.P 299/06 od 08.12.2006. godine, Kv.P 85/07 od 19.03.2007. godine, Kv.P 144/07 od 18.05.2007. godine, Kv.P 248/07 od 27.08.2007. godine i Kv.P 309/07 od 26.10.2007. godine, kao i rešenjima Vrhovnog suda Srbije, Posebnog odeljenja Kž2 OK 124/06 od 29.11.2006. godine, Kž2 OK 133/06 od 26.12.2006. godine, Kž2 OK 64/07 od 12.04.2007. godine, Kž2 OK 91/07 od 06.06.2007. godine, Kž2 OK 149/07 od 14.09.2007. godine i Kž2 OK 196/07 od 23.11.2007. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pretpostavku nevinosti zajemčenu odredbom člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije, te da je sudija Milimir Lukić, koji je kao predsednik veća učestvovao u donošenju rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž2 Po1 br.153/15 od 27.04.2015. godine (čija se zakonitost zahtevima pobija), u konkretnoj krivičnoj stvari kao član veća učestvovao i u donošenju rešenja Okružnog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja KP 11/06 – Kv.P br.299/06 od 08.12.2006. godine i KP 11/06 – Kv.P br.248/07 od 27.08.2007. godine, kojima je okrivljenom Goranu Kljajeviću pritvor produžen za još dva meseca, a koje odluke su donete uz napred navedenu povredu pretpostavke nevinosti okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud je našao da su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Gorana Kljajevića i Delinke Đurđević u ovom delu neblagovremeni, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 485. stav 3. ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti iz razloga propisanih u stavu 1. tač. 2. i 3. tog člana može podneti u roku od 3 meseca, od dana kada je licu (član 483. stav 1) dostavljena odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Iz dopisa Ustavnog suda Su br. 493/1 od 22.10.2015. godine, koji je ovom sudu dostavljen dana 23.10.2015. godine, proizilazi da je odluka Ustavnog suda Už br.227/2008, po ustavnoj žalbi Gorana Kljajevića, u tom predmetu doneta 09.07.2009. godine i ekspedovana 28.07.2009. godine preporučenom pošiljkom, i to kako podnosiocu ustavne žalbe Goranu Kljajeviću, tako i njegovom punomoćniku – advokatu V.B., na adrese navedene u ustavnoj žalbi, da je dostava ove odluke podnosiocu ustavne žalbe Goranu Kljajeviću pokušana više puta bezuspešno, zbog čega je dostavljanje izvršeno, saglasno zakonu, isticanjem na oglasnoj tabli Ustavnog suda, dana 30.09.2009. godine, dok je dostava ove odluke punomoćniku podnosioca ustavne žalbe – advokatu V.B. pokušana 28.07.2009. godine, a izvršena 14.09.2009. godine.

Odredbom člana 10. Zakona o Ustavnom sudu, koji se primenjivao u vreme donošenja odluke Ustavnog suda Už 227/2008 od 09.07.2009. godine (''Službeni glasnik RS'', broj 109/2007 od 27.11.2007. godine), propisano je da Ustavni sud ima Poslovnik o radu Ustavnog suda kojim se bliže propisuje organizacija, način i javnost rada i postupak pred Ustavnim sudom.

Prema Poslovniku Ustavnog suda koji se primenjivao u vreme donošenja odluke Ustavnog suda Už 227/2008 (''Službeni glasnik RS'', broj 24/08 od 07.03.2008. godine), kojim je bliže uređen način rada, postupak i organizacija Ustavnog suda, kao i način dostavljanja akata Ustavnog suda, i to prema članu 87. stav 1. Poslovnika, učesnicima u postupku dostavlja se pismeni otpravak odluke, rešenja i zaključka, koji overava ovlašćeni državni službenik, po pravilu u roku od 30 dana od dana donošenja. Stavom 2. istog člana propisano je da, ako se odluka, rešenje, odnosno zaključak Ustavnog suda iz bilo kog razloga ne može dostaviti učesnicima u postupku – dostavljanje se vrši njihovim isticanjem na oglasnoj tabli suda, a stavom 3. istog člana propisano je da se u slučaju stava 2. tog člana dostavljanje smatra izvršenim 8 dana od dana isticanja odluke, rešenja ili zaključka na oglasnoj tabli suda. Stavom 4. istog člana, propisano je da, ako se odluka ili rešenje Ustavnog suda, koje je objavljeno u Službenom glasniku, iz bilo kog razloga ne može dostaviti učesnicima u postupku – dostavljanje se smatra izvršenim danom objavljivanja.

Imajući u vidu navedeno, te da je podnosiocu ustavne žalbe Goranu Kljajeviću izvršena uredna dostava odluke Ustavnog suda Už 227/2008 preko oglasne table Ustavnog suda dana 30.09.2009. godine, a da je njegovom punomoćniku – advokatu V.B. ova odluka dostavljena 14.09.2009. godine (prema povratnici koju je Ustavni sud dostavio Vrhovnom kasacionom sudu), kao i da je navedena odluka Ustavnog suda objavljena u ''Službenom glasniku RS'', broj 60/09 od 03.08.2009. godine, te kod činjenice da su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih podneti, prema prijemnom pečatu suda dana 29.05.2015. godine (zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Kljajevića – advokata M.K.), odnosno 04.06.2015. godine (zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Delinke Đurđević – advokata M.D.), to je očigledno da su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih neblagovremeni, jer su podneti više godina nakon roka propisanog odredbom člana 485. stav 3. ZKP, a iz kojih razloga su u ovom delu i odbačeni na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1. ZKP.

U preostalom delu, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Gorana Kljajevića i Delinke Đurđević, odbačeni su kao nedozvoljeni, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U preostalom delu, branilac okrivljenog Gorana Kljajevića, kao razlog za podnošenje zahteva, navodi da se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, odnosno povredi načela ne bis in idem i povredi člana 4. ZKP, dakle formalno označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, a što predstavlja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, u zahtevu branilac ne obrazlaže u čemu se ova povreda sastoji, već suštinski osporava nadležnost Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu za postupanje u predmetu koji se vodi protiv okrivljenog Gorana Kljajevića, kao i ocenu suda iznetu u pravnosnažnoj odluci Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž2 Po1 br.153/15 od 27.04.2015. godine po pitanju stvarne i funkcionalne nadležnosti za postupanje u predmetu KPo1 br.17/15 protiv okrivljenog Gorana Kljajevića i dr, dakle, faktički ističe povredu odredaba zakona od koje zavisi ocena stvarne i funkcionalne nadležnosti suda za suđenje u konkretnoj krivično-pravnoj stvari, a koji razlog ne predstavlja povredu zbog koje je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i braniocu okrivljenog.

Takođe, zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Gorana Kljajevića i Delinke Đurđević, ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, ukazivanjem da pobijana odluka Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž2 Po1 br.153/15 od 27.04.2015. godine ne sadrži obrazloženje (branilac okrivljenog Gorana Kljajevića), odnosno da su u obrazloženju navedene odluke izneti razlozi samo za navode iz žalbe branioca okrivljenog Gorana Kljajevića, dok su žalbe ostalih branilaca, posebno branilaca okrivljene Delinke Đurđević odbijene kao neosnovane uz obrazloženje da je prvostepeni sud u obrazloženju izneo jasne i argumentovane razloge za svoju odluku (branilac okrivljene Delinke Đurđević). Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Delinke Đurđević ukazuje se i na povredu odredaba članova 416. i 417. ZKP.

Iz iznetih navoda proizilazi da se zahtevima branilaca okrivljenih pravnosnažno rešenje pobija zbog povreda koje nisu taksativno nabrojane u članu 485. stav 4. ZKP i koje kao takve ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenih, odnosno njihovih branilaca.

Imajući u vidu da je u ovom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Kljajevića samo formalno označena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, te da se istim zahtevom, kao i zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Delinke Đurđević ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva (bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i povrede člana 416. i 417. ZKP), to su zahtevi branilaca okrivljenih u ovom delu odbačeni kao nedozvoljeni, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 1. i tačka 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                      Nevenka Važić, s.r.