Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž-Po1-Kre 9/20 od 12.06.2020. godine odbijene su, kao neosnovane, žalbe branilaca okrivljenog AA i branilaca okrivljene BB izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kre Po1 6/19; Kv Po1 70/20 od 24.02.2020. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo:

- branilac okrivljenog AA, advokat Dalibor Katančević, na osnovu člana 482. – 486. ZKP, zbog „povreda zakona (485...ZKP-a)“, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev, te da ukine pobijana rešenja i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da ista preinači tako što će utvrditi da nisu ispunjene pretpostavke za izručenje okrivljenog Republici Hrvatskoj, kao i da odredi da se izvršenje pravnosnažne odluke odloži odnosno prekine, te da, ukoliko nađe da bi bilo od značaja za donošenje odluke, o sednici veća obavesti branioca okrivljenog;

- branilac okrivljene BB, advokat Aleksandar Zarić, na osnovu člana 482. – 486. ZKP, zbog „povrede zakona (485...ZKP-a)“, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev, te da ukine pobijana rešenja i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da ista preinači tako što će utvrditi da nisu ispunjene pretpostavke za izručenje okrivljene Republici Hrvatskoj, kao i da odredi da se izvršenje pravnosnažne odluke odloži odnosno prekine, te da, ukoliko nađe da bi bilo od značaja za donošenje odluke, o sednici veća obavesti branioca okrivljene;

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim odlukama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog AA, advokata Dalibora Katančevića, se ukazuje da u konkretnom slučaju sud nije mogao primeniti Ugovor o izručenju između Republike Srbije i Republike Hrvatske, budući da okrivljeni AA ima državljanstvo Republike Hrvatske, te da ne spada u krug lica na koja se može primeniti bilaterarni ugovor, već je morao primeniti odredbe Zakona o pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima.

Iznetim navodima branioca okrivljenog se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ukazuje na povredu materijalnih odredaba posebnog zakona u vezi sa krivično- pravnim pitanjima. Kako je pobijanim rešenjima odlučeno o suštini stvari, to Vrhovni kasacioni sud nalazi, da je u zahtevu istaknuta povreda iz člana 439. tačka 2) ZKP – da je primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Vrhovni kasacioni sud nasuprot iznetim navodima nalazi da su prvostepeni i drugostepeni sud donošenjem pobijanih rešenja pravilno primenili zakon imajući u vidu da je članom 1. Zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju propisano: „Države ugovornice se obavezuju da će u skladu s odredbama ovog Ugovora, na molbu, jedna drugoj izručivati lica, koja se u državi koja traži izručenje (država molilja) gone zbog krivičnog dela ili se traže radi izvršenja kazne zatvora ili druge mere koje uključuje oduzimanje slobode, u skladu sa pravom država ugovornica“ koji je, u konkretnom slučaju, i primenjen.

Kako odredba člana 1. Zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju upravo upućuje na odredbe Ugovora između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju, to su prvostepeni i drugostepeni sud pravilno primenili odredbe Zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju, te Ugovora o izručenju između Republike Srbije i Republike Hrvatske, iz kog razloga su suprotni navodi u podnetom zahtevu ocenjeni kao neosnovani.

Takođe i zahtevom branioca okrivljene BB, advokata Aleksandra Zarića se, ukazuje na pogrešnu primenu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, uz obrazloženje da je neverovatno da sud donese pobijane odluke o izručenju okrivljene BB koja je državljanka Bosne i Hercegovine, na osnovu Ugovora o izrečenju zaključenom između Republike Srbije i Republike Hrvatske, primenom odredbe člana 8. Ugovora koji je decidan, da se ne mogu izručiti državljani bilo koje druge države, osim državljana zamoljene države i lica bez državljanstva.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane i netačne imajući u vidu da pobijane odluke o izručenju okrivljene BB nisu donete primenom odredbe člana 8. Ugovora između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju, već primenom odredbe člana 1. Zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju kojim je, kako je to već napred navedeno, predviđeno: „Države ugovornice se obavezuju da će u skladu s odredbama ovog Ugovora, na molbu, jedna drugoj izručivati lica, koja se u državi koja traži izručenje (država molilja) gone zbog krivičnog dela ili se traže radi izvršenja kazne zatvora ili druge mere koje uključuje oduzimanje slobode, u skladu sa pravom država ugovornica“.

Iz navedenih razloga suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljene, advokata Aleksandra Zarića su ocenjeni kao neosnovani.

Zahtevom branioca okrivljenog AA, advokata Dalibora Katančevića se ukazuje da je prvostepeni sud načinio potpunu konfuziju u pogledu statusa okrivljenih iz kog razloga nikome nije jasno koji predmet se ustupa pravosudnim organima Republike Hrvatske: da li je u pitanju postupak ekstradicije odnosno izručenja Republici Hrvatskoj ili je u pitanju predmet Tužilaštva za organizovani kriminal Republike Srbije; da u pobijanim odlukama nisu dati nikakvi razlozi ni za jedan od dva uslova predviđena članom 8. Ugovora između Republike Srbije i Republike Hrvatske o izručenju, a koji se odnose na dozvoljenost izručenja vezano za „kategoriju lica“ i za radnju izvršenja okrivljenog, pri čemu je okrivljenom AA za samo jednu radnju izvršenja data pravna kvalifikacija kao da je u pitanju delo koje sadrži obeležja organizovanog kriminala i dr, čime se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Kako ukazivanje na navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, to je podneti zahtev, u navedenom delu, ocenjen kao nedozvoljen.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, te člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Dragomir Milojević, s.r.

 

 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić