Istom presudom, između ostalih, okrivljenima Ivanu Dajiću, Goranu Nikoliću, Zoranu Nikoliću, Branislavu Saviću i Dejanu Ćulumu je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta, u smislu člana 87. KZ, kao u izreci presude, te je na osnovu člana 91. i člana 92. stav 1. KZ i člana 538. stav 1. i 2. i člana 541. ZKP oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela, između ostalih, od okrivljenog Branislava Savića i Dejana Ćuluma koji su obavezani da solidarno naknade iznos od 4.950 evra, u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu NBS na dan isplate, u korist budžetskih sredstava RS, u roku od 60 dana, po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, te su obavezani da sudu naknade troškove krivičnog postupka, kao u izreci presude i paušala, kao u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-PO1 24/18 od 22.03.2019. godine usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog Ivana Dajića, branioca okrivljenog Branislava Savića, branioca okrivljenog Dejana Ćuluma, branilaca okrivljenih Zorana Nikolića i Gorana Nikolića i branioca okrivljenog Zorana Nikolića i Gorana Nikolića, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-PO1 25/2016 od 29.12.2017. godine, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što je Apelacioni sud u Beogradu, u odnosu na okrivljenog Branislava Savića ukinuo odluku o opozivanju uslovne osude nakon čega mu je zadržao kao pravilno utvrđene pojedinačne kazne i to za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i krivično delo falsifikovanje novca iz člana 223. stav 3. u vezi stava 2. KZ kaznu zatvora u trajanju od pet godina i novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 dinara, te je okrivljenom Ivanu Dajiću i to za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od pet meseci i za krivično delo falsifikovanje novca iz člana 223. stav 3. u vezi stava 2. KZ kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i dva meseca i novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 dinara; okrivljenom Dejanu Ćulumu za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od pet meseci i za krivično delo falsifikovanje novca iz člana 223. stav 3. u vezi stava 2. KZ kaznu zatvora u trajanju od tri godine i četiri meseca i novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 dinara; okrivljenom Zoranu Nikoliću za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od pet meseci i za krivično delo falsifikovanje novca iz člana 223. stav 3. u vezi stava 2. KZ kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseca i novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 dinara i okrivljenom Goranu Nikoliću za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od pet meseci i za krivično delo falsifikovanje novca iz člana 223. stav 3. u vezi stava 2. KZ kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseca i novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 dinara, za koja su prvostepenom presudom oglašeni krivim, pa ih je na osnovu odredaba člana 60. i 63. KZ osudio na jedinstvene kazne zatvora i to: okrivljenog Branislava Savića u trajanju od pet godina i četiri meseca uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru od 01.02.2016. do 17.03.2016. godine i novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 dinara; okrivljenog Ivana Dajića u trajanju od četiri godine i šest meseci uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru od 06.11.2015. do 17.03.2016. godine i novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 dinara; okrivljenog Dejana Ćuluma u trajanju od tri godine i šest meseci uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru od 01.02.2016. do 17.03.2016. godine i novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 dinara; okrivljenog Zorana Nikolića u trajanju od četiri godine uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru od 06.11.2015. do 17.03.2016. godine i novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 dinara i okrivljenog Gorana Nikolića u trajanju od četiri godine uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru od 06.11.2015. do 17.03.2016. godine i novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 dinara s`tim da su okrivljeni obavezani da novčane kazne plate u roku od 30 dana, po pravnosnažnosti presude, a u protivnom će iste biti zamenjene kaznom zatvora, kao u izreci presude, ali da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci, dok su u preostalom delu izjavljene žalbe branioca okrivljenog Ivana Dajića, branioca okrivljenog Branislava Savića, branioca okrivljenog Dejana Ćuluma, branilaca okrivljenog Zorana Nikolića i okrivljenog Gorana Nikolića i branioca okrivljenih Zorana Nikolića i Gorana Nikolića i u celosti žalbe Tužioca za organizovani kriminal i branioca okrivljenog Zorana Radojčina odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenih Zorana Nikolića i Gorana Nikolića, advokat Borivoje Borović zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da utvrdi da je predmetni zahtev osnovan, da utvrdi povrede zakona na koje je ukazano i da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje ili da iste preinači;

- branilac okrivljenog Ivana Dajića, advokat Vićentije Darijević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 1) ZKP u vezi sa odredbom člana 485. stav 4. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odluku ili da iste preinači tako što će usvojiti žalbu branioca protiv prvostepene presude i osloboditi okrivljenog Ivana Dajića, kao i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži u skladu sa odredbom člana 488. stav 3. ZKP;

- branioci okrivljenog Dejana Ćuluma, advokati Svetozar Pavlović i Slobodan Pavlović „iz razloga navedenih u članu 485. stav 1, 2. i 4. ZKP“ uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da pobijane presude preinači tako što će blaže kazniti okrivljenog Dejana Ćuluma ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje i

- branilac okrivljenog Branislava Savića, advokat Tihomir Dimković zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 185. stav 4. ZKP uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev, te da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu naponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, nakon čega je održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke člana 488. stav 2. ZKP, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi podneti, te je po oceni navoda i predloga u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Ivana Dajića, advokata Vićentija Darijevića i okrivljenog Branislava Savića, advokata Tihomira Dimkovića su neosnovani.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Zorana Nikolića i Gorana Nikolića, advokata Borivoja Borovića i branilaca okrivljenog Dejana Ćuluma, advokata Svetozara Pavlovića i Slobodana Pavlovića, su nedozvoljeni.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog Ivana Dajića, advokata Vićentija Darijevića se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na pisanim dokazima pribavljenim protivno važećem pravnom poretku u Republici Srbiji i protivno ZKP-u. Odbrana, pre svega, ukazuje na pisane dokaze pribavljene od policijskih organa Republike Češke čije izvođenje je predložio Tužilac za organizovani kriminal RS, a čije izdvajanje iz spisa predmeta je predlagala odbrana okrivljenog i to: stručno mišljenje Kriminalističkog instituta u Pragu od 02.11.2015. godine sa dodatkom od 25.11.2015. godine i 28.12.2015. godine, Izveštaj Jedinice za otkrivanje organizovanog kriminala Odeljenja kriminalne policije Ispostave Teplice od 15.12.2016. godine, te dopis MUP-a RS DP 03/4-5 STR. pov. broj 230- 306/14 sa informacijama Češke policije od 15.09.2015. godine. Nadalje, odbrana kao nezakonite dokaze označava i presude, donete u Republici Češkoj: Okružnog suda u Brnu od 26.09.2016. godine i Vrhovnog suda u Olomoucu od 09.02.2017. godine.

Međutim, kako je navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa identičnim razlozima već isticana, u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, koji je žalbene navode ocenio neosnovanim, date na stranama 9, 10 i 13 drugostepene presude, kao dovoljne, jasne i argumentovane na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Nadalje, takođe i zahtevom branioca okrivljenog Branislava Savića, advokata Tihomira Dimkovića se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ali uz sledeće navode. Naime, odbrana nalazi da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na iskazu svedoka AA koji je specijalista za utvrđivanje autentičnosti novca u Narodnoj banci Srbije, a kako isto lice nije veštak, u smislu odredbe člana 114. ZKP-a, to, po stavu odbrane, njegov iskaz je dokaz na kome se presude ne mogu zasnivati.

S`obzirom na to da je ista bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa identičnim razlozima već isticana u žalbi na prvostepenu presudu, to Vrhovni kasacioni sud prihvatajući u svemu razloge drugostepenog suda, koji je žalbene navode ocenio neosnovanim, date na strani 16 drugostepene presude, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Zahtevom branioca okrivljenog Ivana Dajića se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP uz obrazloženje da opisom inkriminisanih radnji, u izreci prvostepene presude, nisu obuhvaćena sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 346. i 223. KZ, za koje je okrivljeni Ivan Dajić oglašen krivim i osuđen. Odbrana nalazi da ne postoji konkretizovana namera da je okrivljeni član kriminalne grupe, te se ne navodi kriterijum po kome se utvrđuje da li se radi o grupi ili organizovanoj kriminalnoj grupi u smislu člana 346. Krivičnog zakonika.

Međutim Vrhovni kasacioni sud i ove navode u podnetom zahtevu ocenjuje kao neosnovane.

Iz činjeničnog opisa radnji, iznetih u izreci prvostepene presude, proizilazi da je „okrivljeni Ivan Dajić u označenim mestima u Republici Srbiji i označenom vremenskom periodu, postupao u okviru organizovane kriminalne grupe za delovanje tokom određenog vremenskog perioda u cilju vršenja krivičnog dela falsifikovanje novca iz člana 223. KZ (za koje je zaprećena kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna) i sticanja finansijske koristi, čiji su organizatori okrivljeni Zoran Radojčin i Ljubomir Mrkajić, čije aktivnosti je okrivljeni Ivan Dajić prihvatao kao svoje, tako što je od pripadnika ove organizovane kriminalne grupe pribavljao i preuzimao lažni novac, te na navedeni način pribavio 352 lažne novčanice u apoenima od 100 USD (35.200 USD) u nameri da isti stavi u opticaj kao pravi i predao ih pripadnicima ove organizovane kriminalne grupe, okrivljenima Zoranu Nikoliću i Goranu Nikoliću radi dalje distribucije i stavljanja u opticaj, što su oni i učinili ... ali kako do dalje prodaje nije došlo isti lažni novac je vraćen okrivljenom Ivanu Dajiću ... tako da je predmetni lažni novac pronađen u kombi vozilu vlasništvo okrivljenog Ivana Dajića ... pri čemu je okrivljeni bio sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje hteo“. Dakle, na navedeni način su opredeljene sve činjenice i okolnosti u vezi obeležja krivičnih dela, kako objektivne - koje se odnose na samu radnju izvršenja okrivljenog, tako i subjektivne - koje se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog Ivana Dajića, koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ i krivičnog dela falsifikovanje novca iz člana 223. stav 3. u vezi stava 2. KZ, te su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog Ivana Dajića, advokata Vićentija Darijevića, u pogledu postojanja povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog Branislava Savića, advokata Tihomira Dimkovića se ukazuje da su prvostepena i drugostepena presuda donete protivno odredbi člana 185. stav 4. ZKP, s`obzirom na to da se iste zasnivaju na izveštajima prikrivenog islednika, iz čije sadržine se može zaključiti da je prikriveni islednik podstrekavao okrivljenog Dejana Ćuluma da nabavlja falsifikovane novčanice.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da, kako se iznetim navodima ukazuje na povredu odredbe člana 185. stav 4. ZKP koja, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, je zahtev u navedenom delu nedozvoljen, zbog čega je odbačen.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Nikolića i Gorana Nikolića, advokata Borivoja Borovića i branilaca okrivljenog Dejana Ćuluma, advokata Svetozara Pavlovića i Slobodana Pavlovića su nedozvoljeni.

Zahtevom branioca okrivljenih Zorana Nikolića i Gorana Nikolića, advokata Borivoja Borovića se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, koje predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca. Međutim, suprotno odredbi člana 484. ZKP iste povrede nisu opredeljene odnosno nisu konkretizovane. Vrhovni kasacioni sud je, prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP, te sud odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukoliko razlozi i povrede zakona nisu izričito navedeni, kao u predmetnom zahtevu, nema zakonskih ovlašćenja da po službenoj dužnosti tumači i ocenjuje o kojoj se povredi zakona radi, pa je isti, u ovom delu, odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Zahtevom istog branioca, advokata Borivoja Borovića se ukazuje da ne postoji dokaz „izjava, predlog, prihvatanje predloga, vršenje poslova za račun organizatora i slično“ niti umišljaj okrivljenih Zorana Nikolića i Gorana Nikolića o postojanju organizovane kriminalne grupe.

Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da se iznetim navodima osporava utvrđeno činjenično stanje kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno, odnosno da se ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, te je zahtev branioca okrivljenih Zorana Nikolića i Gorana Nikolića i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Zahtevom branioca okrivljenog Dejana Ćuluma, advokata Svetozara Pavlovića i Slobodana Pavlovića se ukazuje na povredu odredbe člana 185. stav 4. ZKP u vezi sa odredbom člana 16. stav 1. i člana 84. ZKP vezano za postojanje prikrivenog islednika, međutim kako označene povrede ne predstavljaju zakonski razlog, iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, zahtev je, u ovom delu, odbačen kao nedozvoljen.

Pored toga, zahtevom istog branioca se ukazuje i na povredu zakona iz odredbe člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali uz iznošenje sopstvenog činjeničnog stava vezano za visinu pribavljenog iznosa lažnog novca i iznošenje sopstvenog stava o postojanju elemenata krivičnog dela vezano za krivično delo falsifikovanje novca iz člana 223. stav 2. odnosno stav 3. KZ, čime se suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, te je zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov,s.r.                                                                                                                              Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić