Presudom Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1-Po1 8/21 od 03.02.2022. godine, delimično su usvojene žalbe, pored ostalih, okrivljenog Jovice Tasića, branioca okrivljenih Jovice Tasića, Ivana Vasileva i Ljubena Borskog, advokata Novice Zdravkovića i presuda Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 broj 75/19 od 15.09.2020. godine je preinačena u pogledu odluke o krivičnoj sankciji koja je izrečena okrivljenima Jovici Tasiću, Ivanu Vasilevu, Ljubenu Borskom, tako što je Apelacioni sud u Beogradu - Posebno odeljenje za organizovani kriminal pored ostalih okrivljenog Jovicu Tasića zbog produženog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i okrivljene Ivana Vasileva i Ljubena Borskog zbog po jednog produženog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, osudio i to okrivljenog Jovicu Tasića na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, a okrivljene Ivana Vasileva i Ljubena Borskog na kazne zatvora u trajanju od po 3 godine u koje im se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 27.04.2015. godine do 08.12.2015. godine, dok je žalbe okrivljenog Jovice Tasića, branioca okrivljenih Jovice Tasića, Ivana Vasileva, Ljubena Borskog i Ivana Rangelova, advokata Novice Zdravkovića, u preostalom delu, kao i žalbe Tužioca za organizovani kriminal, okrivljenog Ivana Rangelova, i branioca okrivljenog Gorana Nikolića, advokata Marka Tešića u celosti odbio kao neosnovane i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenih Jovice Tasića, Ivana Vasileva, Ljubena Borskog i Ivana Rangelova, advokat Novica Zdravković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pravnosnažne presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP;

-branilac okrivljenog Gorana Nikolića, advokat Marko Tešić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i povrede člana 485. stav 1. u vezi člana 68. stav 1. tačka 10) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude ili samo drugostepenu odluku i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem ili da pobijane presude preinači ili samo drugostepenu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Jovice Tasića, Ivana Vasileva, Ljubena Borskog i Ivana Rangelova, advokata Novice Zdravkovića i branioca okrivljenog Gorana Nikolića, advokata Marka Tešića, neosnovani su u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, advokata Novice Zdravkovića i u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok su u preostalim delovima zahtevi za zaštitu zakonitosti nedozvoljeni.

Branioci okrivljenih u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonite dokaze označavaju iskaze svedoka AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ i II date 18.02.2015. godine pred Drugim osnovnim javnim tužiocem u Beogradu. Nezakonitost ovog dokaza se po navodima branilaca ogleda u činjenici da su svedoci ispitani suprotno odredbama člana 300. ZKP i o ispitivanju ovih svedoka pred Drugim osnovnim javnim tužiocem u Beogradu nisu obavešteni ni pozvani branioci i okrivljeni, te kako svedoci nisu ispitani shodno odredbama člana 300. ZKP, to su zapisnici o ispitivanju svedoka nezakoniti i predstavljaju nedozvoljen dokaz.

Ispitujući osnovanost iznetih navoda Vrhovni kasacioni sud je, nakon uvida u spise predmeta, utvrdio da stoji činjenica da je prilikom ispitivanja napred navedenih svedoka dana 18.02.2015. godine pred Drugim osnovnim javnim tužiocem u Beogradu postupljeno suprotno odredbi člana 300. stav 6. ZKP, shodno kojoj odredbi je tužilac bio u obavezi da braniocima i okrivljenima uputi poziv da prisustvuju ispitivanju svedoka. Međutim, članom 438. stav 2. tačka 1) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda. Dakle, da bi navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postojala, presuda mora da se zasniva isključivo na tom dokazu. Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju presuda zasniva na odbrani okrivljenog Jovice Tasića datoj u prethodnom postupku 24.08.2015. godine i na glavnom pretresu 09.06.2016. godine, iskazu okrivljenog Danila Stojanovića, kriminalističko-tehničkoj dokumentaciji MUP RS, PS Surdulica, transkriptima razgovora između Jovice Tasića i Dimitrija Paneva, iskazu okrivljenog Ivana Vasileva datog u istražnom postupku 20.08.2015. godine, audio zapisu presretnutnih telefonskih razgovora dobijenih primenom mere tajnog nadzora komunikacije za okrivljenog Jovicu Tasića, Ljubena Borski, Ivana Vasileva i ostalih, to pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Osim toga branilac okrivljenog Gorana Nikolića, advokat Marko Tešić je u podnetom zahtevu kao nezakonit dokaz na kome se zasniva osuđujuća presuda označio službene beleške MUP-a Republike Srbije od 17. i 18.02.2015. godine, pri čemu je naveo da iste nisu mogle biti dokaz na kome se zasniva presuda, već je jedini valjani dokaz moglo biti svedočenje policijskih službenika o objektivnim okolnostima, ali ne i službene beleške.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani. Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je iz službene beleške od 17.02.2015. godine sud utvrdio da je patrola na auto-putu Beograd – Niš u smeru ka Beogradu zaustavila putničko vozilo marke „...“, registarskih oznaka ..., kojim je upravljao Goran Nikolić i u kome je zatečeno pet lica bez dokumenata državljana Avganistana, a iz službene beleške od 18.02.2015. godine utvrdio da je policija zaustavila vozilo marke „...“, registarskih oznaka ..., da je predmetnim vozilom upravljao Goran Nikolić i u vozilu je zatečeno pet stranih državljana, ilegalnih migranata bez putnih isprava i drugih dokumenata. Samim tim što su službene beleške sačinjene od strane ovlašćenog lica koje je u službenu belešku uneo ono što je tom prilikom uočio, to iste ni same po sebi, ni po načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i iste su mogle biti izvedene kao dokaz prilikom donošenja pravnosnažne presude. Naime, kako se u konkretnom slučaju ne radi o službenim beleškama u smislu informativnih razgovora koje su policajci obavljali sa oštećenim licima, već se beleške odnose na konkretne radnje koje su policijski službenici preduzimali i u istim su samo konstatovane činjenice u vezi neposrednih opažanja i preduzetih radnji, to su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani. U tom smislu, kako to branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti i ističe, valjan dokaz bi mogao biti svedočenje policajaca o objektivnim radnjama, a što su policijski službenici upravo i učinili sačinjavajući ove službene beleške.

Branilac okrivljenih, advokat Novica Zdravković je u podnetom zahtevu naveo da se audio zapisi i izveštaji o razgovorima nisu mogli upotrebiti kao dokaz s obzirom da se prethodno kao dokaz nisu izvele naredbe za praćenje komunikacije, odnosno iako su pomenute naredbe sudije za prethodni postupak Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, nije naveden broj naredbe, datum i vreme izdavanja naredbe, čime je, po navodima branioca, učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ovi navodi su ocenjeni kao neosnovani s obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je posebna dokazna radnja tajni nadzor komunikacije u odnosu na okrivljene Jovicu Tasića, Ljubena Borskog, Dragana Micova, Ivana Vasileva i Dalibora Mitića doneta na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Vranju o tajnom nadzoru i snimanju komunikacije Kpp-Pov 429/14 od 12.12.2014. godine, produžena naredbom od 11.03.2015. godine i dopunjena naredbom od 17.03.2015. godine o čemu je drugostepeni sud na strani 17 pasus 5 obrazloženja svoje odluke, kao i prvostepeni sud na strani 53 i 54 obrazloženja presude, dao dovoljne i jasne razloge koje i ovaj sud prihvata i na iste, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Branilac okrivljenog Ivana Rangelova je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao i na činjenicu da je protiv okrivljenog Ivana Rangelova pre donošenja ove krivične presude za isto krivično delo vođen disciplinski postupak na osnovu Zakona o policiji, gde su bili obuhvaćeni svi elementi koji su obuhvaćeni i činjeničnim opisom presude za ovo krivično delo, te faktički ukazuje da je u kokretnom slučaju reč o presuđenoj stvari i da je učinjena bitna povreda iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Ovakvi navodi sadržani u zahtevu za zaštitu zakonitosti već su isticani u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su žalbeni navodi neosnovani i o tome na strani 18 pasus 2 obrazloženja svoje presude dao jasne i dovoljne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge upućuje.

Branilac okrivljenih, advokat Novica Zdravković je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da činjenični opis radnje izvršenja u presudama ne sadrži sve zakonom propisane posebne elemente koji čine biće krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi za koje je suđeno ovim okrivljenim licima, jer prevoz na relaciji od dva grada na teritoriji Srbije ne predstavlja tranzit, te je faktički ukazao na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika, čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljen prelaz granice Srbije ili nedozvoljen boravak ili tranzit kroz Srbiju, dok je stavom 4. istog člana propisano da ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane organizovane kriminalne grupe učinilac će se kazniti zatvorom od 3 do 15 godina.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenima stavljeno na teret da su predmetno krivično delo izvršili u vreme i na mestu navedenom u izreci prvostepene presude tako što je „..okrivljeni Jovica Tasić u uračunljivom stanju, sposoban da shvati značaj svog dela, da upravlja svojim postupcima, sa umišljajem, svestan da je njegovo delo zabranjeno i hteo njegovo izvršenje, organizovao organizovanu kriminalnu grupu...radi sticanja finansijske koristi...da za finansijsku korist u Srbiji organizuje prihvat, nedozvoljen boravak i dalji nedozvoljeni tranzit stranih državljana - lica koja su na nedozvoljeni način prešli granicu Republike Srbije, a sve u cilju njihovog odlaska ka nekoj od zemalja Evropske unije...te su u tom cilju pripadnici ove organizovane kriminalne grupe...postali okrivljeni Dragan Micov, Ivan Vasilev, Ljuben Borski...u nameri pribavljanja imovinske koristi saučestvovali i okrivljeni...a u nameri pribavljanja imovinske koristi...“ uz precizno navođenje u izreci radnje koju je svaki od okrivljenih preduzeo.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pobijane prvostepene presude proizilaze svi, kako subjektivni tako i objektivni elementi krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika za okrivljenog Jovicu Tasića, Ivana Vasileva i Ljubena Borskog, i iz člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika za okrivljenog Ivana Rangelova, zbog kojih su okrivljeni oglašeni krivima pravnosnažnom presudom o čemu je i drugostepeni sud na strani 10 pasus 1 obrazloženja presude dao dovoljne i jasne razloge koje i ovaj sud prihvata i na iste upućuje (član 491. stav 2. ZKP), te su kao neosnovani ocenjeni navodi branioca da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer radnje za koje su okrivljeni oglašeni krivim sadrže kako objektivna obeležja koja se odnose na radnje izvršenja, tako i subjektivna obeležja koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenih.

Branilac okrivljenog Gorana Nikolića, advokat Marko Tešić ističe da je prvostepenom presudom učinjena povreda zakona iz člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, odnosno da je okrivljenom povređeno pravo na odbranu time što mu nije omogućeno da iznese svoju odbranu kada je to okrivljeni tražio, niti je usvojen predlog branioca da u fazi završne reči okrivljeni iznese svoju odbranu.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih, advokat Novica Zdravković, navodi da su povređene odredbe krivičnog postupka na taj način što prvostepeni sud nije postupio po rešenju Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž1 Po 118/18 od 12.04.2019. godine kojim je ukazano da učestvovanje tri ili više lica u grupi ne znači automatski da je reč o organizovanoj kriminalnoj grupi, te u prvostepenoj presudi nisu dati razlozi u pogledu postojanja organizovane kriminalne grupe, a osim toga branilac u podnetom zahtevu ukazuje da odluka drugostepenog suda nema razloga u pogledu nezakonitosti, odnosno zakonitosti dokaza čije izdvajanje je predlagano, na koji način branilac faktički ukazuje na bitnu povredu iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Dalje u podnetom zahtevu branioca okrivljenih, advokata Novice Zdravkovića, ukazuje se da je pobijanim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, budući da je 16.12.2019. godine održan glavni pretres na kome su saslušani prisutni okrivljeni u odsustvu okrivljenih Jovice Tasića, kao prvooptuženog i organizatora kriminalne grupe, Ivana Vasileva, Ljubena Borskog i Asena Stojanova, čije prisustvo je bilo obavezno na koji način je ovim okrivljenima onemogućeno da učestvuju u postupku, postavljaju pitanja, vrše suočenja i preduzimaju druge radnje.

U preostalom delu podnetog zahteva branioca okrivljenih, advokata Novice Zdravkovića, navodi se da je prvostepeni sud u ponovnom postupku prilikom izvođenja dokaza odbio sve predloge branioca, a posebno predlog da se sasluša svedok JJ koji je kao predsednik opštine ... mogao posvedočiti o povećanom prilivu migranata i upućenom pozivu građanima Bosilegrada da prihvate migrante i pomognu im oko prevoza. Pored toga u pobijanim presudama nije označen iznos pribavljene imovinske koristi, iako se ovo krivično delo čini sa namerom pribavljanja imovinske koristi i predstavlja bitno obeležje krivičnog dela, nije utvrđen tačan identitet stranih državljana u svim tačkama presude, niti je utvrđeno kojim prevoznim sredstvom, u vidu marke i registarskih brojeva vozila, su prevoženi strani državljani, ko su vlasnici tih vozila, niti je utvrđeno dalje kretanje migranata, odnosno jesu li isti ostali na teritoriji Republike Srbije, eventualno dobili azil ili nastavili put ka nekoj drugoj zemlji. Takođe branilac ukazuje da je okrivljenom Jovici Tasiću stavljeno na teret da je organizator kriminalne grupe iako tokom postupka kod okrivljenog Jovice Tasića nije dokazano postojanje plana delovanja organizovane kriminalne grupe, nije dokazana podela posla, utvrđeno je da ne poznaje svoje navodne članove grupe, da sa istima nije imao nikakve telefonske razgovore, nije dokazano da je organizovao nedozvoljen prelaz državne granice između Bugarske i Srbije migrantima i njihov prihvat i nedozvoljen boravak u Srbiji, niti je utvrđeno vlasništvo kuća i objekata u kojima su migranti bili smešteni nakon ilegalnog prelaska granice u kojima su čekali radi daljeg tranzita kroz Republiku Srbiju. Osim toga, nižestepeni sudovi nisu dokazali ni da su okrivljeni Ivan Vasilev i Ljuben Borski znali za postojanje organizovane kriminalne grupe, odnosno da je okrivljeni Jovica Tasić organizovao veći broj lica sa istim ciljem i različitim ulogama, pa je nejasan zaključak u pogledu svesti o prihvatanju okrivljenog Jovice Tasića kao organizatora, niti je dokazano postojanje direktnog umišljaja da se deluje u sastavu organizovane grupe. U zahtevu takođe se osporava postojanje umišljaja kod okrivljenog Ljubena Borskog, kao i okrivljenog Ivana Rangelova koji nije imao u opisu svog posla planiranje i sastavljanje rasporeda rada policijskih službenika PS Bosilegrad i ne određuje konkretne zadatke policijskim službenicima, niti izdaje naloge za izvršavanje službenih zadataka, već to čini komandir policijske stanice odnosno njegov zamenik, što je na glavnom pretresu i potvrdio svedok KK, da se u kritičnom periodu okrivljeni Ivan Rangelov nalazio na godišnjem odmoru, da je za vreme rada u više navrata on lično zaustavljao migrante koji su ilegalno prelazili državnu granicu i privodio ih u prostorije policijske stanice radi utvrđivanja identiteta, da je samog okrivljenog Jovicu Tasića u više navrata zaustavljao i novčano kažnjavao i pisao prekršajne prijave za upravljanje vozilom bez položenog vozačkog ispita.

Napred iznete navode kojima se osporava ocena izvedenih dokaza i daje sopstvena ocena dokaza, suštinski se pravnosnažne presude pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP).

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti advokat Novica Zdravković ukazao je i da je sud prilikom izricanja okrivljenom Ivanu Rangelovu mere bezbednosti zabrana vršenja poziva radnika Ministarstva unutrašnjih poslova u trajanju od 5 godina zanemario činjenicu da je nakon puštanja iz pritvora okrivljeni nastavio sa radom u Policijskoj stanici Bosilegrad, da je reč o dobrom i profesionalnom policijskom službeniku više puta novčano nagrađivanom zbog izuzetnih rezultata u radu, da za dve godine ispunjava uslove za redovnu penziju, na koji način branilac ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 441. stav 2. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog povreda ovog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP) učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim (drugostepenim) sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz članova 440 ZKP, 441. stav 2. ZKP, 438. stav 2. tačka 2) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP i člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP to su u ovim delovima zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ocenjeni kao nedozvoljeni.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 491. stav 1. i 2. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                    Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić