Na osnovu člana 85. KZ, okrivljenima Bojani Savić i Aleksandru Ivkoviću izrečena je mera bezbednosti zabrane vršenja dužnosti odgovornog lica privrednih subjekata u trajanju od pet godina, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Na osnovu člana 91. i člana 92. KZ, od okrivljenih je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to od okrivljene Bojane Savić u iznosu od 1.925.301,60 dinara, od okrivljenog Aleksandra Ivkovića u iznosu od 864.805,68 dinara i od okrivljenog Stanislava Stanekovića u iznosu od 193.531,13 dinara, u koji iznos su isključeni i iznosi od 2.465.104,04 dinara i 220 evra, podignutih od strane policijskih službenika SBPOK MUP Republike Srbije sa računa prikrivenog islednika pod šifrom „...“, koje iznose su okrivljeni obavezani da isplate tom sudu u roku od 15 dana od dana dostavljanja pravnosnažne sudske odluke.

Na osnovu člana 262. st.1. i 2. ZKP, okrivljeni su obavezani da sudu nadoknade troškove krivičnog postupka o čijoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem.

Na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, pored ostalih oslobođeni su od optužbe Bojana Savić i Aleksandar Ivković, zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a okrivljeni Stanislav Staneković, zbog krivičnog dela poreska utaja podstrekavanjem iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 34. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 6/14 od 06.06.2014. godine, delimičnim usvajanjem, pored ostalih, i žalbi branilaca okrivljenih Bojane Savić, Stanislava Stanekovića i Aleksandra Ivkovića, preinačena je prvostepena presuda u pogledu odluke o kazni, tako što je drugostepeni sud okrivljenima za krivična dela za koja su oglašeni krivim prvostepenom presudom utvrdio pojedinačne kazne zatvora i to: okrivljenoj Bojani Savić zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. KZ kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. i u vezi člana 61. KZ, kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, pa je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine u koju joj se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 12.06.2010. do 05.01.2012. godine; okrivljenom Aleksandru Ivkoviću, zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ, kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. i člana 61. KZ, kaznu zatvora u trajanju od dve godine i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 12.06.2010. do 13.07.2011. godine i okrivljenom Stanislavu Stanekoviću, zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ, kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, a zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica pomaganjem iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. i 61. KZ, kaznu zatvora u trajanju od dve godine, pa ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i jednog meseca, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 12.06.2010. do 10.12.2010. godine, dok su žalbe Tužioca za organizovani kriminal u odnosu na ove okrivljene kao i žalbe njihovih branilaca u preostalom delu, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog Stanislava Stanekovića, advokat D.M. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP i zbog pitanja koje je od značaja za pravilnu i ujednačenu primenu prava sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači navedene presude tako što će ovog okrivljenog osloboditi od optužbe za krivična dela koja su mu optužnicom Tužilaštva za organizovani kriminal Kt br.12/10 od 10.12.2010. godine stavljena na teret ili da ove presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje. Branilac okrivljenog u zahtevu je predložio da se u smislu člana 488. stav 3. ZKP, odloži odnosno prekine izvršenje izrečene kazne zatvora po pravnosnažnoj presudi i to do okončanja postupka po zahtevu za zaštitu zakonitosti; i

- branilac okrivljenih Bojane Savić i Aleksandra Ivkovića, advokat B.B., zbog povrede zakona na štetu okrivljenih sa predlogom da se navedene presude ukinu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da se drugostepena presuda preinači tako što će se utvrditi da okrivljena Bojana Savić nije organizator organizovane kriminalne grupe, te da je na njenu štetu povređen zakon time što je oglašena krivom za izvršenje krivičnog dela iz člana 346. stav 2. KZ, kao i za izvršenje krivičnog dela iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1, umesto i eventualno iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ, koja pravna kvalifikacija podrazumeva primenu blažeg zakona, zbog čega bi u slučaju te kvalifikacije moralo doći i do preinačenja osporavane presude u pogledu odluke o kazni, odnosno da se utvrdi da je na štetu okrivljene Bojane Savić, povređen zakon neprimenjivanjem načela „ne bis in idem“, te bi sledstveno istom za krivično delo iz člana 234. KZ, morala biti oslobođena od optužbe, a ako se ne oslobodi od optužbe tada bi joj u izrečenu kaznu zatvora morala biti uračunata kazna iz presude Prekršajnog suda u Novom Sadu, a da se u odnosu na okrivljenog Aleksandra Ivkovića utvrdi da je na njegovu štetu povređen krivični zakon, time što su identične radnje iz činjeničnog opisa pod tačkom 3. izreke presude kvalifikovane kao radnje pomaganja u odnosu na ostale okrivljene, a u odnosu na njega kao radnje saizvršilaštva, što bi moralo imati za posledicu preinačenje pobijane presude u pogledu odluke o kazni, i da se utvrdi da je na štetu ovog okrivljenog povređen krivični zakon i time što mu u izrečenu kaznu nije uračunata kazna po presudi Prekršajnog suda u Novom Sadu. U zahtevu je predložio da sU u smislu člana 488. stav 3. ZKP, izvršenje pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K Po1 301/10 od 02.10.2013. godine odloži, odnosno prekine.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, ali ga nije obavestio o sednici veća kao ni branioce okrivljenih nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljenih Bojane Savić i Aleksandra Ivkovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da ovi okrivljeni nisu mogli biti oglašeni krivim za produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, koje je opisano pod tačkom 3. izreke prvostepene presude, jer su za iste radnje već pravnosnažno osuđeni presudama Prekršajnog suda u Novom Sadu, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, koji je dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenih Bojane Savić i Aleksandra Ivkovića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Imajući u vidu da je zahtev podnet zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je neosnovano isticana u postupku po žalbi, Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao Apelacioni sud u Beogradu, na strani 9, stav 3. svoje presude i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na iste upućuje. Pored toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je činjenični opis prekršaja iz člana 60. stav 1. tačka 3) u vezi stava 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost i iz člana 72. stav 1. u vezi stava 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, za koje je okrivljena Bojana Savić oglašena krivom pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr br.1-272/12 od 28.11.2013. godine i kao i činjenični opis prekršaja iz člana 166. stav 1. tačka 1) u vezi stava 3. u vezi člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana za koji je okrivljeni Aleksandar Ivković oglašen krivim pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr 1-518/12 od 26.09.2012. godine potpuno različit od činjeničnog opisa produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ. Osim što vremenski period izvršenja navedenih prekršaja i krivičnog dela nije isti, radnje izvršenja prekršaja se odnose na postupanje okrivljenih suprotno Zakonu o porezu na dodatu vrednost i Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, te su stoga potpuno drugačije u odnosu na radnju produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje su okrivljeni oglašeni krivim pravnosnažnom presudom. Pored toga, činjenični opis navedenih prekršaja ne obuhvata radnje okrivljenih koje se odnose na prebacivanje sredstava uplaćenih bez pravnog osnova na tekuće račune njihovih preduzeća, na tekuće račune preduzeća okrivljenog – svedoka saradnika M. i izdavanje faktura – otpremnica sa neistinitom sadržinom na koji način su pribavili protivpravnu imovinsku korist u vidu provizije u iznosu preko 1.500.000,00 dinara, koje radnje ne predstavljaju zakonska obeležja prekršaja, već produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. a u vezi člana 61. KZ za koje su ovi okrivljeni oglašeni krivim pravnosnažnom presudom. Stoga se, nasuprot navodima zahteva, u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari i sledstveno tome pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenih nije povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Neosnovan je navod zahteva branioca okrivljenih Bojane Savić i Aleksandra Ivkovića da su nižestepeni sudovi bili dužni da u kazne koje su ovim okrivljenima izrečene u krivičnom postupku uračunaju izrečene kazne za prekršaje po napred citiranim presudama Prekršajnog suda u Novom Sadu.

Ovo stoga, jer obeležja krivičnih dela za koje su ovi okrivljeni oglašeni krivim pravnosnažnom presudom ne obuhvataju obeležja navedenih prekršaja, pa samim tim nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 63. stav 3. KZ, za uračunavanje ranije kazne za prekršaje u kaznu izrečenu za krivično delo. Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da odlukom o krivičnoj sankciji nije povređen krivični zakon na štetu okrivljenih iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 61. stav 3. KZ, pa su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenih Bojane Savić i Aleksandra Ivkovića ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenih Bojane Savić i Aleksandra Ivkovića u zahtevu ukazuje da činjenični opis krivičnih dela dat u tački 1. izreke prvostepene presude ne sadrži ni subjektivna ni objektivna obeležja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. KZ za koje je oglašena krivom okrivljena Bojana Savić, odnosno krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ, za koje je oglašen krivim okrivljeni Aleksandar Ivković, već prvostepeni sud upućuje da se delatnost organizovane kriminalne grupe ostvaruje kroz neku od narednih tačaka izreke, tako da, prema navodima zahteva, takav činjenični opis ne sadrži bitna obeležja citiranih krivičnih dela.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva branioca okrivljenih Bojane Savić i Aleksandra Ivkovića, kojima se ukazuje da je na štetu okrivljenih povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje su ovi okrivljeni oglašeni krivim nije krivično delo, neosnovani. Po oceni ovoga suda u izreci prvostepene presude pod tačkom 1. naznačene su sve činjenice i okolnosti koje čine obeležja navedenih krivičnih dela. Nasuprot navodima zahteva u izreci prvostepene presude pod tačkom 1. navedena je radnja izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346. stav 2. KZ, za koje je oglašena krivom okrivljena Bojana Savić – organizovanje kriminalne grupe (stvaranje plana, dodeljivanje uloga pripadnicima grupe), čiji je cilj bio vršenje više radnji krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, za koje se može izreći kazna zatvora od četiri godine, kao i radnja izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ, za koje je oglašen krivim okrivljeni Aleksandar Ivković koji je postao pripadnik organizovane kriminalne grupe prihvatajući njene aktivnosti kao svoje, pri čemu je naznačeno da je grupa delovala sporazumno radi ostvarenja navedenog cilja, kao i da su okrivljeni bili svesni svoga dela, hteli njegovo izvršenje i znali da je to delo zabranjeno, što predstavlja subjektivno obeležje krivičnog dela. U izreci prvostepene presude pod tačkom 1. navedeno je i to da je organizovana kriminalna grupa imala za cilj vršenje više radnji krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, za koje se može izreći kazna zatvora od četiri godine, pa imajući u vidu da način na koji je taj cilj ostvaren ne predstavlja zakonsko obeležje krivičnog dela iz člana 346. KZ, to isti nije ni morao biti obuhvaćen činjeničnim opisom ovog krivičnog dela datim u izreci presude. Sledstveno iznetom neosnovani su navodi zahteva branioca okrivljenog da činjenični opis pod tačkom 1. izreke prvostepene presude ne sadrži zakonska obeležja navedenih krivičnih dela, pa se iz iznetih razloga navodi zahteva branioca okrivljenih kojima se ukazuje da je na štetu okrivljenih povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjuju kao neosnovani.

Branilac okrivljenih Bojane Savić i Aleksandra Ivkovića u zahtevu ističe i to da je odredba člana 234. Krivičnog zakonika blanketna norma, zbog čega je činjenični opis krivičnog dela iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, morao da sadrži i propis koji okrivljeni u konkretnom slučaju nisu primenili ili su postupali suprotno njegovim imperativnim odredbama.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da odredba člana 234. KZ nije norma sa blanketnom dispozicijom, jer se ne poziva na materijalnopravni propis od koga bi zavisila ocena o postojanju tog krivičnog dela odnosno njegovih zakonskih obeležja. Radnja izvršenja ovog krivičnog dela je ono nezakonito postupanje odgovornog lica koje se sastoji u iskorišćavanju svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenju granica svog ovlašćenja ili u nevršenju svoje dužnosti, kojim se sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu pribavlja protivpravna imovinska korist ili drugom nanosi imovinska šteta. Pri tome se u izreci presude može navesti koji propis je izvršilac krivičnog dela prekršio, ali ta okolnost nije zakonsko obeležje krivičnog dela iz člana 234. KZ, niti je od značaja za pravnu ocenu dela okrivljenih, pa se i bez navođenja takvog propisa smatra da predmetno krivično delo postoji. U konkretnom slučaju, iz izreke prvostepene presude pod tačkom 3. proizlazi da su okrivljeni Bojana Savić i Aleksandar Ivković, kao odgovorna lica iskoristili svoj položaj tako što su na opisani način poslovali mimo legalnog platnog sistema kako bi sebi i drugim fizičkim licima pribavili protivpravnu imovinsku korist čija vrednost prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, za koje postupanje je opštepoznato da je u suprotnosti sa zakonom i propisima o poslovanju privrednih subjekata iz čega proizlazi da se u radnjama ovih okrivljenih stiču zakonska obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ. S obzirom na izneto, navodi zahteva branioca okrivljenih Bojane Savić i Aleksandra Ivkovića kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjuju se neosnovanim i u odnosu na ovo krivično delo za koje su pravnosnažno oglašeni krivim.

Branilac okrivljenog Stanislava Stanekovića u zahtevu ističe da je ovaj okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ i produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u pomaganju iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. i člana 61.KZ, iako se u konkretnom slučaju radi o prividnom idealnom sticaju ovih krivičnih dela i to po osnovu konsumpcije. Prema navodima zahteva, krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ je opšte i po zaprećenoj krivičnoj sankciji lakše krivično delo u odnosu na krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, tako da je ono konzumirano tim krivičnnim delom, zbog čega je okrivljeni mogao biti oglašen krivim i osuđen samo za jedno krivično delo – produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u pomaganju iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. i člana 61. KZ.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se u suštini ukazuje da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti i da je na taj način učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, neosnovani.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, sastoji se u samom pripadanju organizovanoj kriminalnoj grupi od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi posrednog ili neposrednog sticanja finansijske ili druge koristi. Sa druge strane krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u pomaganju iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. i člana 61. KZ, čini onaj ko sa umišljajem pomogne odgovornom licu da iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist čija vrednost prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara. Što se tiče krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346. KZ, ono će postojati i u slučaju da je izvršeno krivično delo na koje se organizovanje grupe odnosi i postojaće sticaj tog krivičnog dela i krivičnih dela učinjenih od strane organizatora, pripadnika grupe ili organizovane kriminalne grupe, s obzirom na to da se organizovana kriminalna grupa organizuje radi vršenja neodređenog broja krivičnih dela i da ona ne prestaje da postoji izvršenjem pojedinog krivičnog dela, tako da se pripadnost organizovanoj kriminalnoj grupi ne smatra pripremnom radnjom u odnosu na izvršenje krivičnog dela koje proizlazi iz plana organizovane kriminalne grupe.

U činjeničnom opisu krivičnih dela datom u izreci prvostepene presude navedena su sva zakonska obeležja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. KZ i produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u pomaganju iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. i člana 61. KZ, za koje je okrivljeni Stanislav Staneković, oglašen krivim pravnosnažnom presudom, a po nalaženju ovog suda, biće krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ ne obuhvata krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346. KZ, pa sledstveno tome, a nasuprot navodima zahteva branioca ovog okrivljenog između tih krivičnih dela ne postoji prividni idealni sticaj po osnovu konsumpcije. Stoga se navodi zahteva branioca okrivljenog Stanislava Stanekovića da je pravnosnažnom presudom na štetu ovog okrivljenog povređen Krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjuju kao neosnovani.

Branilac okrivljenih Bojane Savić i Aleksandra Ivkovića u zahtevu se poziva i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, navodima da je odlukom o oduzimanju imovinske koristi od ovih okrivljenih na njihovu štetu povređen krivični zakon, time što su nižestepeni sudovi pogrešno utvrdili visinu iznosa imovinske koristi i da je utvrđenje prvostepenog suda da je ukupna provizija koja je podeljena među okrivljenima bila 10% u neskladu sa visinom ukupne provizije – 18% koja je od okrivljenih oduzeta kao protivpravna imovinska korist.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva branioca okrivljenih Bojane Savić i Aleksandra Ivkovića neosnovani.

Naime, odredbom člana 91. KZ, propisano je da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom kao i da će se ista oduzeti pod uslovima predviđenim Krivičnim zakonikom i sudskom odlukom kojom je utvrđeno izvršenje krivičnog dela.

Imajući u vidu da je u redovnom krivičnom postupku utvrđeno da su okrivljeni Bojana Savić i Aleksandar Ivković izvršili produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ i pribavili imovinsku korist i to okrivljena Bojana Savić u iznosu od 1.925.301,60 dinara, a okrivljeni Aleksandar Ivković u iznosu od 864.805,68 dinara, to je ista pravilnom primenom odredbi člana 91. i 92. KZ, od okrivljenih morala biti oduzeta. Imajući u vidu da je prvostepeni sud raspolagao samo približnim podacima o procentu dogovorenih provizija za svakog od okrivljenih ponaosob, to je, u skladu sa odredbom člana 541. stav 2. ZKP, bio ovlašćen da po slobodnoj proceni odmeri pojedinačne iznose oduzete imovinske koristi, to, po nalaženju ovoga suda, odlukom o oduzimanju imovinske koristi, a nasuprot navodima zahteva, nije povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je pitanje pravilnosti obračuna visine provizije i u vezi sa tim utvrđenja prvostepenog suda u pogledu iznosa imovinske koristi koju su okrivljeni pribavili izvršenjem krivičnog dela u domenu utvrđenog činjeničnog stanja koja ne može biti predmet ispitivanja po ovom vanrednom pravnom leku.

Branilac okrivljene Bojane Savić osporava pravnosnažnu presudu zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i navodima da visina protivpravne imovinske koristi, kao kvalifikatorna okolnost krivičnog dela iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, u odnosu na ovu okrivljenu ne može prelaziti iznos od 1.500.000,00 dinara, ako se ima u vidu da je ukupna provizija od 10% bila deljena na četvoro okrivljenih i da bi stoga ovoj okrivljenoj pripadalo 2,5% od ukupne provizije, što bi dalje upućivalo na zaključak da je ona pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1.077.252,00 dinara, a ne 1.939.053,60 dinara kako je to utvrđeno pravnosnažnom presudom, te da se samim tim njene radnje ne bi mogle pravno kvalifikovati po članu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iako se u zahtevu formalno poziva na dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP, iznetim navodima suštinski osporava pravnosnažnu presudu zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i svoj stav da je u pogledu dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti zasniva na sopstvenoj oceni utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu visine ostvarene provizije i iznosa imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela, što je pravnosnažno utvrđeno od strane prvostepenog suda.

Imajući u vidu da činjenično stanje nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakontosti od strane okrivljene preko branioca, to je zahtev branioca okrivljenog u pogledu ovih navoda ocenjen kao nedozvoljen.

Navodima zahteva branioca okrivljenog Stanislava Stanekovića da je izreka prvostepene presude na stranama 6. i 7. nejasna i zahteva branioca okrivljenih Bojane Savić i Aleksandra Ivkovića: da u činjeničnom opisu krivičnog dela iz člana 346. KZ nije naveden subjektivni element bića ovog krivičnog dela, a da je u pogledu objektivnog obeležja dela dato uputstvo da se pogleda u tačku 3. izreke presude, da u činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 234. KZ u pogledu radnje izvršenja dela i umišljaja okrivljenih ne postoji nikakava distinkcija bez obzira da li su u pitanju izvršioci ili njihovi pomagači, po nalaženju ovog suda se ukazuje na nerazumljivost izreke presude, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, koja nije razlog zbog kojeg okrivljeni u smislu člana 485. stav 4. ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

U zahtevu branioca okrivljenih Bojane Savić i Aleksandra Ivkovića ističe se i to da su razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja dati u prvostepenoj i drugostepenoj presudi nedovoljni, nejasni i u znatnoj meri protivrečni i da drugostepeni sud nije dao razloge o navodima žalbe okrivljenog Aleksandra Ivkovića. Branilac u zahtevu ukazuje da je drugostepeni sud prvostepenu presudu u odnosu na okrivljenog Aleksandra Ivkovića preinačio ne samo u pogledu odluke o kazni, već i u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, jer je protivpravne radnje ovog okrivljenog ocenio kao radnje pomaganja u izvršenju krivičnog dela iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ, o čemu u obrazloženju presude nije dao razloge već nalazi da je pravna kvalifikacija ovog krivičnog dela data u prvostepenoj presudi pravilna, kojim navodima se, po nalaženju ovog suda, ukazuje da je izreka drugostepene presude protivrečna razlozima presude.

Sve navedeno predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, što takođe nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca.

Stoga su zahtevi branilaca okrivljenih Stanislava Stanekovića, Bojane Savić i Aleksandra Ivkovića u delu gde se ukazuju na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao nedozvoljeni.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se navodima zahteva branioca okrivljenog Stanislava Stanekovića da: u toku redovnog krivičnog postupka nije dokazano da je ovaj okrivljeni bio član organizovane kriminalne grupe, niti da je između njega i ostalih članova grupe postojao dogovor u vezi sa vršenjem krivičnih dela, da provizija koju je ovaj okrivljeni uzimao nije bila rezultat organizovanog delovanja grupe već njegovog samostalnog delovanja kao posrednika, da kod ovog okrivljenog nisu postojali ni svest ni volja o postojanju organizovane kriminalne grupe, posebno imajući u vidu da je poznavao samo okrivljenu Bojanu Savić, da nije dokazano da je okrivljeni imao unapred određenu ulogu u grupi, da je sud propustio da utvrdi pojedinačni iznos provizije koji je zadržao svaki od okrivljenih kao i tačan iznos imovinske koristi koju je pribavio okrivljeni Staneković, kao i navodima branioca okrivljenih Bojane Savić i Aleksandra Ivkovića da: su okrivljeni Tibor Vinkler i svedok saradnik D.M. dve godine pre juna 2009. godine – kada je prema izreci prvostepene presude počela da deluje organizovana kriminalna grupa, preduzimali potpuno iste radnje izvršenja koje se stavljaju na teret okrivljenoj i pripadnicima organizovane kriminalne grupe, te da samim tim okrivljena Bojana Savić ne može imati svojstvo organizatora već samo pripadnika organizovane kriminalne grupe, pravnosnažne presude pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što članom 485. stav 4. ZKP, nije propisano kao razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Stoga su zahtevi branilaca okrivljenih Stanislava Stanekovića, Bojane Savić i Aleksandra Ivkovića i u ovom delu ocenjeni kao nedozvoljeni.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                 Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                               Janko Lazarević,s.r.