Istom presudom na osnovu člana 87. stav 1. u vezi člana 79. stav 1. tačka 7. i člana 80. KZ i člana 350. stav 5. KZ, između ostalih, okrivljenima Nebojši Pejiću, Slaviši Borovčaninu i Radivoju Sekuliću izrečene su mere bezbednosti oduzimanja predmeta, kao u izreci presude.

Na osnovu člana 91, člana 92. stav 1. KZ i člana 538. stav 1. i 2. te člana 541. stav 2. ZKP-a od okrivljenog Slaviše Borovčanina oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela, kao u izreci presude, dok su okrivljeni, između ostalih, Nebojša Pejić i Radivoj Sekulić obavezani da na ime preostalog dela pribavljene imovinske koristi stečene izvršenjem krivičnog dela plate dinarsku protivvrednost novčanih iznosa kao u izreci presude, te su obavezani da na osnovu člana 262. stav 2. i člana 264. ZKP naknade troškove krivičnog postupka o kojima će biti odlučeno posebnim rešenjem.

Navedenom pravnosnažnom presudom, između ostalih, okrivljeni Nebojša Pejić, na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, a troškovi krivičnog postupka vezano za oslobađajući deo, na osnovu člana 265. stav 1. ZKP pali su na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kž1 Po1 22/14 od 06.02.2015. godine, odbijene su kao neosnovane, između ostalih, žalbe okrivljenog Nebojše Pejića i njegovog branioca advokata S.S.; branioca okrivljenog Slaviše Borovčanina, advokata V.D. i branioca okrivljenog Radivoja Sekulića, advokata M.P. i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje K-Po1 37/2012 od 12.02.2014. godine

Zahteve za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Vrhovnom kasacionom sudu su podneli:

- branilac okrivljenog Slaviše Borovčanina, advokat V.D., na osnovu člana 483. stav 1. i 3. ZKP, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. ZKP, sve u vezi sa članom 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane pravnosnažne presude tako što će okrivljenog Slavišu Borovčanina oglasiti krivim za krivično delo iz člana 350. stav 3. KZ i izreći mu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine ili da u odnosu na ovog okrivljenog pobijane pravnosnažne presude ukine i predmet vrati na suđenje prvostepenom sudu;

- branilac okrivljenog Radivoja Sekulića, advokat M.P., zbog povrede odredbe člana 439. tačka 2) i tačka 3) ZKP u vezi sa članom 112. stav 35) Krivičnog zakonika i odredbe člana 486. stav 2. ZKP, sve u vezi sa članom 485. stav 1. tačka 1) i tačka 4) ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da pobijane pravnosnažne presude ukine u odnosu na ovog okrivljenog i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači prvostepenu odnosno samo drugostepenu odluku u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela tako što će okrivljenog Radivoja Sekulića oglasiti krivim za krivično delo iz člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika te mu izreći kaznu u predviđenom okviru;

- branilac okrivljenog Nebojše Pejića, advokat S.S., na osnovu člana 483. stav 1. ZKP, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i tačka 2) ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da donese presudu kojom će ukinuti pobijane pravnosnažne presude i predmet vratiti na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primeraka zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Slaviše Borovčanina, Radivoja Sekulića i Nebojše Pejića, Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi podneti, te je po oceni navoda i predloga u zahtevima branilaca okrivljenih, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti:

- branioca okrivljenog Slaviše Borovčanina, advokata V.D. i

- branioca okrivljenog Radivoja Sekulića, advokata M.P., su neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nebojše Pejića, advokata S.S. je neblagovremen.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slaviše Borovčanina, advokata V.D. se navedene pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izvršio uvid u SMS poruke i transkripte telefonskih razgovora koji su pribavljeni na osnovu nezakonitih naredbi. Kako je prva u nizu naredbi izdata protiv NN lica što je, po stavu odbrane prema tada važećem ZKP-u, bilo zabranjeno, to su i sve ostale naredbe koje su iz nje proizašle nezakonite.

Takođe, po stavu branioca okrivljenog Slaviše Borovčanina, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ogleda se i u tome što je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo nezakonite dokaze - presude donete na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela za okrivljene: Jovicu Krstanovića, Blaška Vacia, Dragana Pejića i Arpada Orkosa. Time se, po stavu odbrane, u naš pravosudni sistem uvodi formalni dokaz i čini bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud je ove navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slaviše Borovčanina, advokata V.D. ocenio kao neosnovane. S`obzirom na to da je na navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na identičan način ukazivao branilac okrivljenog Slaviše Borovčanina, advokat V.D. u postupku po redovnom pravnom leku, te da Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata, kao jasne i dovoljne razloge koje je na stranama 11, 12 i 13 presude Kž1 Po1 22/14 od 06.02.2015. godine dao Apelacioni sud u Beogradu Posebno odeljenje, to ovaj sud upućuje na date razloge, u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Zahtevom branioca okrivljenog Slaviše Borovčanina se ukazuje i na povredu krivičnog zakona - odredbu člana 439. ZKP, a zahtevom branioca okrivljenog Radivoja Sekulića, advokata M.P. na povredu krivičnog zakona - odredbu člana 439. tačka 2) i tačka 3) ZKP. Branioci ovih okrivljenih nalaze da su okrivljeni Slaviša Borovčanin i okrivljeni Radivoj Sekulić postupali samostalno, a ne u okviru organizovane kriminalne grupe kako je ista definisana članom 112. stav 35. Krivičnog zakonika ističući posebno činjenicu da su oni oglašeni krivim samo za po jedno krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, pri čemu je okrivljeni Radivoj Sekulić izvršio jednu radnju na kratkoj relaciji, za koju je dobio 50 evra, što sve po stavu odbrane, ukazuje da je okrivljeni Slaviša Borovčanin mogao biti oglašen krivim za predmetno krivično delo ali samo u smislu člana 350. stav 3. Krivičnog zakonika a okrivljeni Radivoj Sekulić za predmetno krivično delo ali u smislu odredbe člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud je i ove navode zahteva branilaca Slaviše Borovčanina i Radivoja Sekulića, vezano za povredu krivičnog zakona - odredbe člana 439. tačka 1), tačka 2) i tačka 3) ZKP, ocenio kao neosnovane. Imajući u vidu da su napred navedene povrede Krivičnog zakonika već isticane u žalbama branilaca okrivljenih Slaviše Borovčanina i Radivoja Sekulića i da ovaj sud prihvata u svemu razloge koje je dao žalbeni sud na stranama 30, 31, 32 i 33, a sve u vezi sa razlozima datim na stranama 20 i 21 presude Apelacionog suda u Beogradu Posebno odeljenje Kž1 Po1 22/14 od 06.02.2015. godine, Vrhovni kasacioni sud, u smislu člana 491. stav 2. ZKP upućuje na razloge date u navedenoj drugostepenoj presudi.

Pravnosnažne presude se pobijaju, zahtevom branioca okrivljenog Slaviše Borovčanina i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, no kako navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka ne spada u krug povreda zbog kojih je moguće izjaviti ovaj vanredni pravni lek, a propisanih odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, od strane okrivljenog preko branioca, to Vrhovni kasacioni sud o ovom delu zahteva nije meritorno odlučivao.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nebojše Pejića, advokata S.S. je neblagovremen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a, propisano je da zbog povreda tog zakonika iz člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP-a, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s`obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP-a kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Iz spisa predmeta, dostavnice na ime okrivljenog Nebojše Pejića, proizlazi da je okrivljeni pravnosnažnu odluku - presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po1 22/14 od 06.02.2015. godine, primio lično 02.04.2015. godine, a iz prijemnog pečata Vrhovnog kasacionog suda proizlazi da je predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda podnet 20.05.2015. godine - preporučenom poštom, dakle po proteku zakonom propisanog roka od 30 dana, iz člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, te je Vrhovni kasacioni sud isti zahtev odbacio kao neblagovremen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, člana 491. stav 1. ZKP-a i člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                         Dragiša Đorđević, s.r.