Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA - advokat Uroš Mišković, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stava 2. i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, ukine pobijana rešenja i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je, nakon ispitivanja podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbi člana 487. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnom tužiocu Vrhovnog javnog tužilaštva, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu branioca okrivljenog, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Uroša Miškovića je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog navodi da je sudija Mirjana Popović postupala kao predsednik drugostepenog veća koje je donelo odluku Kž2–Po1 br.72/24 od 18.03.2024. godine, ali i član veća kojim je preinačena oslobađajuća presuda Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 103/17 od 04.07.2017. godine. Po oceni branioca, sudija koji je u određenom krivičnom postupku, doneo osuđujuću presudu na kaznu zatvora, ima formiran stav i mišljenje u odnosu na okrivljenog i izrečenu kaznu te je učešće tog sudije u donošenju predmetne odluke determinisano prethodnim odlučivanjem. Samim tim, sudija se morao izuzeti od sudijske dužnosti prilikom donošenja ove odluke.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti. Odredbom člana 37. stav 1. ZKP propisani su razlozi za obavezno izuzeće sudije, koji ne obuhvataju navedenu procesnu ulogu sudije kao razlog za njegovo obavezno izuzeće. Međutim, u pojedinim situacijama višestrukih procesnih uloga sudije može se pojaviti sumnja u nepristrasnost sudije koja je takvog kvaliteta da zahteva njegovo izuzeće od sudijske dužnosti prilikom donošenja odluke o krivici okrivljenog za izvršeno krivično delo, što znači da postojanje navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka u svakom konkretnom slučaju predstavlja faktičko pitanje.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Vrhovni sud nalazi da bi se uopšte moglo ceniti pitanje nepristrasnosti sudije i time razloga za njegovo izuzeće, neophodno je da je taj sudija odlučivao o krivici okrivljenog za krivično delo, što u konkretnoj situaciji nije slučaj, jer se u pobijanoj prvostepenoj odluci sudija u čiju se nepristrasnost sumnja, uopšte nije ni izjašnjavala o krivici okrivljenog već o postojanju uslova za primenu odredbi članova 105. stav 1. tačka 6. i 107. stav 4. i 5. KZ, a koje odredbe se odnose na zastarelost izvršenja kazne.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP u vezi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Uroša Miškovića, Vrhovni sud je zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu, ocenio neosnovanim.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 105. i 107. KZ. Međutim, kako se povrede odredaba člana 105. i 107. KZ ne mogu povezati sa odredbom člana 439. tačka 2) ZKP i kako se navedene odredbe odnose na zastarelost izvršenja kazne, a ne na zastarelost krivičnog gonjenja, što bi eventualno bio zakonski dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti – povreda člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, to navedene odredbe ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, te se ovaj sud u razmatranje i ocenu navedenih povreda nije upuštao.

Branilac okrivljenog u zahtevu još navodi da je okrivljenom povređeno pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud propisano odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenom ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnih protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisani sadržaj.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković