II

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Mića Nikolića, advokata Aleksandra Zarića, advokata Maje Kovačević Tomić, advokata Jovice Kovačevića i advokata Slavka Berćana, branioca okrivljenog Rajka Savića, advokata Veljka Delibašića, branilaca okrivljenog Dragoslava Drobnjakovića, advokata Milana Dabića i advokata Krsta Bobota, branilaca okrivljenog Agrona Hodže, advokata Nikole Dumnića i advokata Milana Ranića, branioca okrivljenog Miloša Bajića, advokata Slavka Pereskog, branioca okrivljenog Miloša Ivaza, advokata Slavka Berćana, branioca okrivljene Milane Nikolić, advokata Vladimira Đuričića, podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 165/16 od 16.01.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 19/20 od 28.05.2021. godine.

III

ODBACUJE SE kao neblagovremen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miodraga Vranića, advokata Dejana Putnikovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 165/16 od 16.01.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 19/20 od 28.05.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 165/16 od 16.01.2020. godine

- okrivljeni Mićo Nikolić oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ i krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, pa mu je za krivično delo iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od 13 (trinaest) godina, a za krivično delo iz člana 336. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ kazna zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i novčana kazna u iznosu od 200.000,00 (dvestotinehiljada) dinara pa je primenom odredbe člana 60. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 (četranest) godina i 6 (šest) meseci i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 (dvestotinehiljada) dinara, a u jedinstvenu kaznu zatvora uračunava mu se vreme provedeno u pritvoru od 05.03.2012. godine do 15.05.2013. godine i od 06.11.2015. godine do 04.12.2015. godine,

- okrivljeni Miloš Ivaz oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 (deset) godina, pa ga je sud, uzimajući mu kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci zbog krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ po presudi Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po1 18/16 od 27.09.2016. godine, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) godina i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 05.03.2012. godine do 31.05.2013. godine i od 04.07.2019. godine pa nadalje,

- okrivljeni Rajko Savić oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 11 (jedanaest) godina i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 05.03.2012. gdoine do 23.05.2013. godine,

- okrivljeni Miodrag Vranić oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci, pa ga je sud, uzimajući mu kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci zbog krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ po presudi Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po1 18/16 od 27.09.2016. godine, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru i vreme trajanja mere zabrana napuštanja stana od 05.03.2012. godine 12.01.2015. godine,

- okrivljeni Ismail Krasnići oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 05.03.2012. godine do 31.05.2013. godine,

- okrivljeni Agron Hodža oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 (trinaest) godina,

- okrivljena Milana Nikolić oglašena je krivom zbog krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ za koje joj je izrečena uslovna osuda tako što joj je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i istovremeno odredio da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ako okrivljena u roku proveravanja od 3 (tri) godine po pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo s tim da je sud odredio da će se u slučaju opoziva uslovne osude okrivljenoj u kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru od 06.11.2015. godine do 04.12.2015. godine,

- okrivljeni Dragoslav Drobnjaković oglašen je krivim zbog krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. KZ u vezi člana 35. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 8 (osam) mesci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 06.11.2015. godine do 04.12.2015. godine i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 (dvestotinehiljada) dinara, a

- okrivljeni Miloš Bajić je oglašen krivim zbog krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. KZ u vezi člana 35. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 06.11.2015. godine do 04.12.2015. godine i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 (dvestotinehiljada) dinara.

Na osnovu člana 87. stav 1. KZ u vezi člana 246. stav 7. KZ od okrivljenog Miloša Ivaza oduzeta je digitalna vagica opisana u izreci presude, a od okrivljenog Miloša Vranića 782,00 grama marihuane, dok je na osnovu člana 87. stav 1. KZ u vezi člana 535. stav 1. ZKP od okrivljenog Nikole Petrovića oduzeto 16.498,38 grama marihuane i digitalna vagica opisana u izreci.

Na osnovu člana 91. i 92. KZ od okrivljenog Mića Nikolića oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to novac u iznosu od 1.700 evra, 27.700,00 dinara i 142 američka dolara, oduzet uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima od 05.03.2012. godine.

Okrivljeni su obavezani da plate troškove sudskog paušala određenog u izreci presude i ostale troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud naknadno odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 19/20 od 28.05.2021. godine, u stavu prvom odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog Ismaila Krasnićija, advokata Danke Marković, branioca okrivljenog Dragoslava Drobnjakovića, advokata Milana Dabića i branioca okrivljenog Miloša Bajića, advokata Slavka Pereskog, pa je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal K Po1 165/16 od 16.01.2020. godine, u odnosu na okrivljene Ismaila Krasnićija, Dragoslava Drobnjakovića i Miloša Bajića potvrđena; u stavu drugom delimično su usvojene žalbe okrivljenog Mića Nikolića i njegovih branilaca, advokata Slavka Berćana, advokata Aleksandra Zarića, advokata Jovice Kovačevića i advokata Snežane Kovačević, okrivljenog Rajka Savića i njegovog branioca, advokata Veljka Delibašića, branilaca okrivljenog Agrona Hodže, advokata Milana Ranića i advokata Nikole Dumnića, branioca okrivljenog Miodraga Vranića, advokata Dejana Putnikovića, okrivljene Milane Nikolić i njenih branilaca, advokata Snežane Kovačević i advokata Vladimira Đuričića, pa je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal K Po1 165/16 od 16.01.2020. godine, samo u pogledu odluke o krivičnim sankcijama tako što je Apelacioni sud u Beogradu, okrivljenom Miću Nikoliću, prethodno za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 12 (dvanaest) godina, a po uzimanju kao pravilno utvrđene kazne zatvora u trajanju od 2 (dve) godine za krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 366. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ i novčane kazne u iznosu od 200.000,00 (dvestotinehiljada) dinara pa ga je primenom člana 60. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 (trinaest) godina i 6 (šest) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 05.03.2012. godine do 15.05.2013. godine i od 06.11.2015. godine do 04.12.2015. godine i na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 (dvestotinehiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude, a ukoliko okrivljeni novčanu kaznu ne plati u navedenom roku sud će je zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, okrivljenog Rajka Savića osuđuje na kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) godina 6 (šest) meseci, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 05.03.2012. godine do 23.05.2013. godine, okrivljenog Agrona Hodžu osuđuje na kaznu zatvora u trajanju od 12 (dvanaest) godina, okrivljenom Miodragu Vraniću, prethodno za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, a po uzimanju kao pravilno utvrđene kazne zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, po presudi Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po1 18/16 od 27.09.2016. godine pa ga primenom člana 60. KZ osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru i vreme trajanja mere zabrana napuštanja stana u period od 05.03.2012. godine do 12.01.2015. godine, a okrivljenoj Milani Nikolić, zbog krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ primenom člana 64, 65. i 66. KZ izriče uslovnu osudu tako što joj utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i istovremeno određuje da se ona neće izvršiti ako u roku proveravanja od 2 (dve) godine od dana pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo te je osuđuje na novčanu kaznu u iznosu od 150.000,00 (stopedesethiljada) dinara, koju je dužna da plati u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude, a ukoliko okrivljena novčanu kaznu ne plati u navedenom roku sud će je zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, na osnovu člana 63. KZ sud je odredio da će se okrivljenoj Milani Nikolić, ukoliko dođe do opoziva uslovne osude, u utvrđenu kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru od 06.11.2015. godine do 06.12.2015. godine, dok se žalbe okrivljenog Mića Nikolića i njegovih branilaca, advokata Slavka Berćana, advokata Aleksandra Zarića, advokata Jovice Kovačevića i advokata Snežane Kovačević, okrivljenog Rajka Savića i njegovog branioca, advokata Veljka Delibašića, branilaca okrivljenog Agrona Hodže, advokata Milana Ranića i advokata Nikole Dumnića, branioca okrivljenog Miodraga Vranića, advokata Dejana Putnikovića, okrivljene Milane Nikolić i njenih branilaca, advokata Snežane Kovačević i advokata Vladimira Đuričića, u preostalom delu odbijaju kao neosnovane pa je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Kpo1 165/16 od 16.01.2020. godine u nepreinačenom delu, potvrđena. Stavom trećim iste presude, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog Miloša Ivaza, advokata Milana Carića, samo u delu odluke o uračunavanju pritvora u izrečenu kaznu, pa je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Kpo1 165/16 od 16.01.2020. godine tako što se okrivljenom Milošu Ivazu u izrečenu jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) godina i 6 (šest) meseci uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 22.09.2016. godine do 28.12.2016. godine, po rešenju Županijskog suda u Zagrebu broj 5-K IR 1415/16 od 22.09.2016. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog Mića Nikolića, advokat Aleksandar Zarić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4), 8), 9) i 11) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog Mića Nikolića osloboditi od optužbe,

- branilac okrivljenog Mića Nikolića, advokat Jovica Kovačević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i povreda zakona iz člana 126. stav 1. ZKP i člana 327. do 330. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu i naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem,

- branilac okrivljenog Mića Nikolića, advokat Maja Kovačević Tomić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu i naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem,

- branilac okrivljenog Rajka Savića, advokat Veljko Delibašić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 9) i stav 2. tačka 1) i 2) ZKP i povrede zakona iz člana 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine u celini pobijane presude ili preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog Rajka Savića osloboditi od optužbe,

- branilac okrivljenog Dragoslava Drobnjakovića, advokat Milan Dabić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) i 2) ZKP i povrede zakona iz člana 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine u celini drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu ili preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog Dragoslava Drobnjakovića osloboditi od optužbe,

- branilac okrivljenog Dragoslava Drobnjakovića, advokat Krsto Bobot, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude prekine, usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu,

- branilac okrivljene Milane Nikolić, advokat Vladimir Đuričić, zbog povrede zakona iz člana 71. stav 1. tačka 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu i naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem,

- branilac okrivljenog Agrona Hodže, advokat Nikola Dumnić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog Agrona Hodžu osloboditi od optužbe ili ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu i naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem,

- branilac okrivljenog Agrona Hodže, advokat Milan Ranić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 440. i 462. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu i naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem,

- branilac okrivljenog Miloša Bajića, advokat Slavko Pereski, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne prsude odloži, usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog Miloša Bajića osloboditi od optužbe ili ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje „postupajućem sudu“ i naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem,

- zajednički branilac okrivljenog Mića Nikolića i okrivljenog Miloša Ivaza, advokat Slavko Berćan, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ, i smislu člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno članu 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u odnosu na okrivljenog Miloša Ivaza

Osnovano branilac okrivljenog Miloša Ivaza, advokat Slavko Berćan, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP isticanjem da je nastupila zastarelost izvršenja kazne zatvora u trajanju od osam meseci na koju je zbog krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ okrivljeni Miloš Ivaz osuđen presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 18/16 od 27.09.2016. godine, koja mu je prilikom odmeravanja kazne uzeta kao utvrđena od strane nižestepenih sudova.

Iz spisa predmeta proizlazi da je presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 165/16 od 16.01.2020. godine okrivljeni Miloš Ivaz oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 (deset) godina, pa ga je sud, uzimajući mu kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci zbog krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ po presudi Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po1 18/16 od 27.09.2016. godine, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) godina i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 05.03.2012. godine do 31.05.2013. godine i od 04.07.2019. godine pa nadalje.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 19/20 od 28.05.2021. godine, u stavu trećem delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog Miloša Ivaza, advokata Milana Carića, samo u delu odluke o uračunavanju pritvora u izrečenu kaznu, pa je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Kpo1 165/16 od 16.01.2020. godine tako što se okrivljenom Milošu Ivazu u izrečenu jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) godina i 6 (šest) meseci uračunava i vreme provedeno u pritvoru od 22.09.2016. godine do 28.12.2016. godine, po rešenju Županijskog suda u Zagrebu broj 5-K IR 1415/16 od 22.09.2016. godine.

Odredbom člana 107. stav 1. KZ propisano je da zastarelosti izvršenja kazne počinje da teče od dana kada je presuda kojom je kazna izrečena postala pravnosnažna.

Prema odredbi člana 105. tačka 6) ZKP izrečena kazna se ne može izvršiti kada protekne dve godine od osude na kaznu zatvora do jedne godine, pa kako shodno odredbi člana 107. stav 6. KZ zastarelost izvršenja kazne nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost izvršenja kazne, to je dana 27.09.2020. godine, u toku postupka po redovnom pravnom leku, a pre donošenja drugostepene presude Kž1 Po1 19/20 od 28.05.2021. godine, nastupila apsolutna zastarelost izvršenja kazne zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci, na koju je okrivljeni Miloš Ivaz osuđen presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po1 18/16 od 27.09.2016. godine, a koju je primenom odredbi o sticaju uzeta kao utvrđena pobijanom presudom.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud je delimično usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog Miloša Ivaza, advokata Slavka Berćana, pa je preinačio pobijane pravnosnažne presude, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je uzimajući kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) godina koja je okrivljenom Milošu Ivazu za krivično delo iz člana člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ prethodno utvrđena pobijanim presudama, primenom odredbi članova 4, 5, 42, 45, 54 i 63 KZ okrivljenog Miloša Ivaza, zbog krivičnog dela iz člana člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 05.03.2012. godine do 31.05.2013. godine i od 22.09.2016. godine do 28.12.2016. godine po rešenju Županijskog suda u Zagrebu broj 5-K IR 1415/16 od 22.09.2016. godine kao i vreme provedeno u pritvoru od 04.07.2019. godine do upućivanja okrivljenog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP

Branioci okrivljenih Mića Nikolića, Rajka Savića, Miloša Ivaza, Agrona Hodže, Dragoslava Drobnjakovića i Miloša Bajića, zahteve za zaštitu zakonitosti podnose i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Prema navodima podnetih zahteva, u donošenju pobijane drugostepene presude Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 19/20 od 28.05.2021. godine, kao član veća učestvovao je sudija Sretko Janković, koji je u istom krivičnom postupku odlučivao o žalbama izjavljenim na rešenje o produženju pritvora Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K Po1 56/12-Kv Po1 775/12 od 21.11.2012. godine, gde je doneto rešenje Kž2 Po1 491/12 od 06.12.2012. godine u kojem su detaljno analizirane okolnosti opravdane sumnje da su okrivljeni Mićo Nikolić i ostali okrivljeni pripadnici organizovane kriminalne grupe. Obrazlažući postojanje opravdane sumnje da su okrivljeni pripadnici organizovane kriminalne grupe, sudija Sretko Janković je, prema mišljenju branilaca, izrazio visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog Mića Nikolića i drugih okrivljenih koji su označeni kao pripadnici organizovane kriminalne grupe, i to u većoj meri nego što je neophodno za donošenje odluke o pritvoru. Na taj način, prema navodima branilaca, nepristrasnost sudije Sretka Jankovića dovedena je u sumnju pa je isti morao biti izuzet prilikom donošenja drugostepene presude u istom krivičnom postupku, a kako to nije učinjeno, drugostepenom presudom je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Izneti stav odbrane da je drugostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branioci zasnivaju na pravnim stavovima izraženim u odlukama Evropskog suda za ljudska prava (Fey protiv Austrije, Sainte Marie protiv Francuske, Nortier protiv Holandije, Hauschildt protiv Danske, Davidsons i Savins protiv Latvije, Dragojević protiv Hrvatske, Jasinski protiv Poljske i Romenskiy protiv Rusije), kao i stavovima izraženim u odlukama Ustavnog suda Srbije Už 4461/10 od 30.01.2014. godine i Už 12021/17 od 04.01.2020. godine i Vrhovnog kasacionog suda Kzz RZ 2/2014 od 19.06.2014. godine, Kzz OK 33/2019 od 17.12.2019. godine, Kzz 236/2021 od 11.03.2021. godine, Kzz OK 6/2021 od 22.04.2021. godine, ukazujući pored toga na odredbu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije o nezavisnom i nepristrasnom sudu i člana 37. stav 1. ZKP o izuzeću sudija.

Iz spisa predmeta proizlazi da je pobijana presuda Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 19/20 od 28.05.2021. godine doneta u veću sastavljenom od sudija Milimira Lukića, predsednika veća, Bojane Paunović, Sretka Jankovića, Dragana Ćesarovića i Marka Jocića, članova veća.

Prema stanju u spisima predmeta, rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 491/12 od 06.12.2012. godine, koje je donelo veće sastavljeno od sudija Siniše Važića, predsednika veća, Sretka Jankovića i Omera Hadžiomerovića, članova veća, nakon potvrđivanja optužnice, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Rajka Savića, okrivljenog Nikole Petrovića, branioca okrivljenog Mića Nikolića, advokata Nikole Đugumovića, branioca okrivljenog Miloša Ivaza, advokata Miloša Bubanje, branioca okrivljenog Rajka Savića, advokata Veljka Delibašića, branioca okrivljenog Žarka Sredanovića, advokata Danke Marković, branioca okrivljenog Nikole Petrovića, advokata Aleksandra Porubovića, branioca okrivljenog Dušana Savića, advokata Stevana Protića i branioca okrivljenog Mića Nikolića, advokata Jovice Kovačevića, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K Po1 56/12 – Kv Po1 775/12 od 21.11.2012. godine, kojim je prema okrivljenima Miću Nikoliću, Milošu Ivazu, Rajku Saviću, Ismailu Krasnićiju, Nikoli Petroviću, Draganu Crvenici, Dušanu Saviću, Miodragu Vraniću i Žarku Sredanoviću produžen pritvor, u kom se nalaze po rešenju Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Ki Po1 9/12 od 07.03.2012. godine, kojim im se računa od 05.03.2012. godine, te je određeno da može trajati najduže 60 dana i to protiv okrivljenih Mića Nikolića, Miloša Ivaza, Rajka Savića, Ismaila Krasnićija, Dragana Crvenice i Žarka Sredanovića na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, protiv okrivljenog Nikole Petrovića na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, a protiv okrivljenog Miodraga Vranića na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Radi očuvanja standarda nezavisnog i nepristrasnog suda i prava na pravično suđenje, garantovanih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u Zakoniku o krivičnom postupku odredbom člana 37. propisani su razlozi za izuzeće sudija.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora obavezno izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima u postupku ili zbog prethodnog postupanja u istom krivičnom predmetu, pa je tako, između ostalog, u tački 4) propisano da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji ako je u određenom krivičnom predmetu u suđenju na glavnom pretresu učestvovao sudija koji je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti, što se odnosi, između ostalog, i na razlog što je u istom predmetu učestvovao u potvrđivanju optužnice – član 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Prema odredbama člana 210. do 216. ZKP, odlučivanje o pritvoru podrazumeva ocenu ispunjenosti zakonom propisanih razloga za određivanje, produženje ili ukidanje te mere, u koje spada i ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo pa je tako odredbom člana 211. stav 1. ZKP propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo.

Odredbom člana 2. tačka 18) ZKP propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela, a tačkom 19) istog člana, propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

Razlikovanje i pridržavanje zakonskih osnova i razloga prilikom odlučivanja o pritvoru od izuzetne je važnosti obzirom da pravilna i jasna distinkcija stepena sumnje, koje su sa razlogom definisane u članu 2. tačka 18) i 19) ZKP, između ostalog, štiti pojedinca od eventualne proizvoljnosti u postupanju organa krivičnog gonjenja, i predstavlja jednu od garancija za fer i nepristrasno suđenje. Vrhovni kasacioni sud je, ocenjujući navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, pored prethodnih ustavnih i zakonskih odredbi, imao u vidu dosadašnju praksu Evropskog suda za ljudska prava, koja se u početku bazirala na potpuno objektivnoj koncepciji zasnovanoj na strogoj razdvojenosti funkcije gonjenja, istrage i suđenja (Cubber protiv Belgije, predstavka broj 9186/80, presuda od 26.10.1984. godine), do koncepcije koja je više subjektivna, jer pretpostavlja analizu okolnosti konkretnog slučaja u kojem se rešava pitanje poštovanja razdvojenost navedenih funkcija (Hauschildt protiv Danske, predstavka broj 10486/83, presuda od 24.05.1989. godine).

U predmetu Dragojević protiv Hrvatske, predstavka broj 68955/11, Evropski sud za ljudska prava je našao da nije došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije u pogledu manjka nepristrasnosti sudije u slučaju kada je pre početka glavnog pretresa četiri puta od strane vanpretresnog veća produžen pritvor okrivljenom, pri čemu je član tog veća u sva četiri slučaja bio i sudija koji je kasnije kao predsednik veća učestvovao u donošenju prvostepene presude prema istom okrivljenom, iako je i prema Zakoniku o kaznenom postupku Republike Hrvatske jedan od uslova za odlučivanje o pritvoru, postojanje osnovane sumnje o izvršenju krivičnog dela od strane okrivljenog. U navedenoj odluci (stav 114) Evropski sud navodi da je savršeno normalno da sudija može razmatrati i odbiti zahtev za puštanje na slobodu koji podnese pritvoreni okrivljeni. Pri tome, sudija mora i na temelju Konvencije i domaćeg prava ustanoviti postojanje „osnovane sumnje“ protiv okrivljenog. Sama činjenica da je sudija u suđenju već donosio predpretresne odluke u predmetu, uključujući odluke vezane za pritvor, ne može opravdati bojazni o njegovoj nepristrasnosti; samo posebne okolnosti mogu opravdati drugačiji zaključak. Uvek je odlučan opseg i priroda predpretresnih mera koje je preduzeo sudija.

Evropski sud za ljudska prava u navedenoj odluci dalje ističe da pitanja na koja sudija mora odgovoriti pri donošenju odluke o produženju pritvora nisu ista kao pitanja koja su odlučujuća za njegovu pravnosnažnu presudu. Prilikom odlučivanja o pritvoru i donošenju drugih predpretresnih odluka te vrste, sudija po kratkom postupku ocenjuje dostupne podatke kako bi utvrdio postoji li osnov za sumnju protiv okrivljenog za izvršenje krivičnog dela; prilikom donošenja odluke na kraju suđenja mora proceniti jesu li dokazi koji su izneseni i o kojima se raspravljalo pred sudom dovoljni da bi okrivljenog oglasio krivim. Sumnja i formalno proglašenje krivice ne mogu se tretirati kao da su istovetni (Jasinski protiv Poljske, predstavka broj 30865/96, stav 55).

Iz svega navedenog proizlazi da učestvovanje sudije u odlučivanju o pritvoru u istom predmetu, po pravilu, ne predstavlja razlog za njegovo obavezno izuzeće prilikom odlučivanja o krivici istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog. Prema tome, reč je o faktičkom pitanju koje se procenjuje u svakom pojedinačnom predmetu.

U konkretnom slučaju, u obrazloženju rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 491/12 od 06.12.2012. godine donetog u veću u kom je kao član veća učestvovao sudija Sretko Janković, obrazloženo je stanovište drugostepenog suda da je pravilno prvostepeni sud okrivljenima Miću Nikoliću, Milošu Ivazu, Rajku Saviću, Ismailu Krasnićiju, Draganu Crvenici i Žarku Sredanoviću produžio pritvor po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, okrivljenom Nikoli Petroviću po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP i okrivljenom Dušanu Saviću po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Stoji činjenica da se u obrazloženju navedenog rešenja, između ostalog, navodi da osnovanost produženja pritvora prema okrivljenima Miću Nikoliću, Milošu Ivazu i Rajku Saviću, po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, opravdavaju činjenice „da postoji opravdana sumnja da su okrivljeni kao pripadnici organizovane kriminalne grupe i to u relativno kratkom vremenskom periodu preduzeli veći broj radnji izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, ....te da prema podacima u spisima predmeta postoji opravdana sumnja da se okrivljeni Rajko Savić u inkriminisanom periodu, u više navrata, zajedno sa okrivljenim Nikolićem sretao sa okrivljenim Agronom Hodžom u Novom Sadu i na teritoriji AP Kosova i Metohije, pa da je u ime okrivljenog Nikolića dogovarao isporuke nabavljene marihuane i lično ili preko okrivljenog Ivaza okrivljenom Hodži predavao deo novca za kupljenu marihuanu“, kao i da „postoji i opravdana sumnja da je postojao plan da se kontinuirano i na neodređeno vreme na ovakav način okrivljeni bave neovlašćenim stavljanjem u promet opojnih droga...“. Ali osim navedenog, u istom rešenju navodi se i: „Žalbenim navodima branilaca se, između ostalog, osporava utvrđeno činjenično stanje u ovom krivičnom postupku, koje činjenice su isticali i u prethodnim žalbama, ali po oceni ovog suda, kako je to i obrazlagano u prethodnim rešenjima drugostepenog suda, ne mogu biti predmet ocene prilikom odlučivanja u pritvoru, s obzirom da će to biti predmet ocene u kontradiktornom postupku, a u konkretnom slučaju postoji osnovana sumnja u dovoljnoj meri koju i zahteva zakon u smislu odredbe člana 211. stav 1. ZKP“.

Utvrđivanje postojanja opravdane sumnje bio bi proces u kome bi se veće bavilo ocenom dokaza i njihove dovoljnosti za potvrđivanje optužnice. Suprotno tome, odlučujući u navedenom rešenju, sud se nije bavio ocenom dovoljnosti dokaza i njihovim kvalitetom, već je samo naveo da postoji opravdana sumnja, kojom se u suštini neko drugo veće već bavilo. Imajući u vidu činjenicu da je optužnica prethodno potvrđena, te opravdana sumnja utvrđena, to navođenje ove činjenice ne znači poistovećivanje sa većem koje odlučuje o potvrđivanju optužnice, već znači upravo ono što je u rešenju i označeno – samo konstataciju te činjenice da opravdana sumnja postoji.

Prema tome, veće Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje, prilikom odbijanja žalbi branilaca okrivljenih izjavljenih protiv rešenja o produženju pritvora, samo navodi postojanje „opravdane sumnje“. Pitanje „opravdane sumnje“ da su okrivljeni učinili krivična dela koja su im stavljena na teret, cenilo je veće prvostepenog suda iz člana 21. stav 4. ZKP tokom ispitivanja optužnice, a drugostepeni sud u označenom rešenju konstatovao obzirom da i sam navodi da „opravdana sumnja“ proizlazi iz spisa predmeta, što je činjenica, obzirom da je, u konkretnom slučaju, optužnica u vreme odlučivanja o izjavljenim žalbama bila potvrđena.

Shodno navedenom, drugostepeni sud se, u rešenju u čijem donošenju je učestvovao sudija Sretko Janković, bavio isključivo razlozima za pritvor odlučujući o žalbi na rešenje o pritvoru i pri tom, osim osnovane sumnje u odnosu na krivično delo opisano u optužnici, nije značajnije izrazio stav u pogledu krivice okrivljenih, koji bi doveo u sumnju pitanje nepristrasnosti sudija u odnosu na kasnije meritorno odlučivanje. Iz navedenih razloga ova situacija se bitno razlikuje od situacije koja je bila predmet razmatranja u odluci Vrhovnog kasacionog suda Kzz OK 6/2021, jer se sudija Sretko Janković, kao član veća koje je odlučivalo o pritvoru, čije se izuzeće predlaže, nije u znatnoj meri izjašnjavao o krivici okrivljenih, kao što je slučaj u navedenoj odluci Vrhovnog kasacionog suda.

Prema tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da sama činjenica da je sudija Sretko Janković, koji je samo jednom učestvovao kao član veća u donošenju drugostepenog rešenja o žalbama izjavljenim protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora, ni po kriterijumu izražavanja stava o opravdanoj sumnji, niti po brojnosti učestvovanja u donošenju odluka u ranijim fazama postupka, ne dovodi u pitanje pretpostavku njegove nepristrasnosti prilikom donošenja odluke o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, zbog čega pobijanom drugostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Mića Nikolića, Rajka Savića, Miloša Ivaza, Agrona Hodže, Dragoslava Drobnjakovića i Miloša Bajića.

Branilac okrivljenog Mića Nikolića, advokat Aleksandar Zarića i branilac okrivljenog Miloša Bajića, advokata Slavko Pereski u podnetim zahtevima navode da je drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i zbog toga što je u njenom donošenju, pored sudije Sretka Jankovića, kao člana veća, kao predsednik veća učestvovao sudija Milimir Lukić, koji je prethodno u istom krivičnom postupku rešenjem Kž2 Po1 175/20 od 24.08.2020. godine, odlučio o žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom Milošu Ivazu.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane jer iz spisa predmeta jasno proizlazi da se prilikom donošenja rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 175/20 od 24.08.2020. godine, veće, u čijem radu je pored sudije Milimira Lukića, učestvovao i sudija Sretko Janković, nije upuštalo u ocenu krivice okrivljenog Miloša Ivaza ili drugih okrivljenih.

Navedenim rešenjem odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Miloša Ivaza, advokata Milana Carića, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K Po1 165/16 od 23.07.2020. godine kojim je, na osnovu člana 229. stav 3. ZKP, odbačen podnesak navedenog branioca okrivljenog, naslovljen kao dopuna dokumentacije uz predlog za ukidanje pritvora okrivljenog Miloša Ivaza od 13.07.2020. godine. Prema tome, učestvovanjem u donošenju navedenog rešenja ne dovodi se u pitanje nepristrasnost sudije Milimira Lukića, pa ne stoje navodi branioca okrivljenog Mića Nikolića, advokata Aleksandra Zarića i branioca okrivljenog Miloša Bajića, advokata Slavka Pereskog, da je navedenim rešenjem odlučivano o produženju pritvora prema okrivljenom Milošu Ivazu niti da je sudija Milimir Lukić morao biti izuzet prilikom donošenja drugostepene presude.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih Mića Nikolića i Miloša Ivaza, advokata Slavka Berćana, prvostepena presuda pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP navodima da je zbog stavova izraženih u referatu „Značaj i neke dileme u primeni sporazuma o svedočenju osuđenog“ objavljenom u Biltenu Višeg suda u Beogradu broj 85/14, sudija Dejan Terzić morao biti izuzet od postupanja prilikom donošenja prvostepene presude. Ovo, pre svega što navedene okolnosti ne predstavljaju razlog za obavezno izuzeće sudije te tako ni bitnu povredu odredaba krivičnog postupka na koju branilac u zahtevu ukazuje, a i sam sadržaj javno objavljenog referata ni na koji način ne povezuje konkretan krivični postupak sa temom kojom se taj referat bavi.

Sudija Dejan Terzić u objavljenom referatu nije izneo ni jednu okolnost koja upućuje na postojanje osnova za obavezno izuzeće sudije u smislu člana 37. stav 1) ZKP pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanom presudom nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih Mića Nikolića i Miloša Ivaza, advokata Slavka Berćana.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP

Branilac okrivljenog Mića Nikolića, advokat Alekandar Zarić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP isticanjem da sud nije rešio predmet optužbe.

Prema navodima zahteva, optužnicom TOK Kto 7/12 od 03.09.2012. godine, izmenjenom 06.05.2015. godine, okrivljenom Miću Nikoliću stavljeno je na teret izvršenja dva krivična dela i to: neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ i udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 2. KZ, a sud ga je pobijanom presudom oglasio krivim i osudio samo za krivično delo iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ. U odnosu na krivično delo iz člana 346. stav 5. u vezi stava 2. KZ sud nije doneo odluku u izreci presude, već je samo u obrazloženju presude naveo da krivično delo iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ konzumira krivično delo iz člana 346. stav 5. u vezi stava 2. KZ. Prema stavu branioca, sud je u izreci presude morao da donese odluku povodom oba krivična dela koja su okrivljenom Miću Nikoliću stavljena na teret, pa je propuštanjem da izrekom presude odluči i o krivičnom delu iz člana 346. stav 5. u vezi stava 2. KZ pobijanom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP jer sud nije rešio predmet optužbe.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mića Nikolića, advokata Aleksandra Zarića, ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti neosnovano isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući razloge date na strani 8, u stavu prvom obrazloženja presude drugostepenog suda, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Neosnovani su i navodi zahteva istog branioca, da je došlo do bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP time što u izreku prvostepene presude nisu unete radnje drugih okrivljenih koji su bili članovi organizovane kriminalne grupe, jer su krivični postupci prema ostalim članovima ove grupe Dušanu Saviću, Žarku Sredanoviću i Draganu Crvenici, razdvojeni i posebno presuđeni, pa su u tom smislu njihove radnje pravilno izostavljene iz izreke pobijane prvostepene presude.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP

Branilac okrivljenog Mića Nikolića, advokat Aleksandar Zarić, branilac okrivljenog Rajka Savića, advokat Veljko Delibašić i branilac okrivljenog Miloša Bajića, advokat Slavko Pereski, zahteve za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Prema navodima zahteva branioca okrivljenog Mića Nikolića, advokata Aleksandra Zarića, pobijanom presudom je prekoračena optužba jer se u optužnici TOK Kto 7/12 od 03.09.2012. godine kao vreme izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ navodi period „od septembra 2011. godine pa nadalje“, dok se u pobijanoj presudi kao vreme izvršenja navodi period od avgusta 2011. godine do 05.03.2012. godine. Pored toga, u izreci pobijane presude kojom okrivljene oglašava krivim zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ, prvostepeni sud navodi deo izmenjene optužnice od 06.05.2015. godine i u činjeničnom opisu ovog dela navodi da je organizovana kriminalna grupa bila oformljena da „prodaje drogu u međunarodnim razmerama, na teritoriji BiH i Hrvatske“ što su navodi činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 2. KZ iz izmenjene optužnice o kojem sud nije odlučio presudom. Na opisan način, prvostepeni sud je, prema mišljenju branioca okrivljenog Mića Nikolića, advokata Aleksandra Zarića, učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP jer je presudom optužba prekoračena.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mića Nikolića, advokata Aleksandra Zarića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizlazi da je optužnicom TOK Kto 7/12 od 03.09.2012. godine, koja je poslednji put izmenjena 06.05.2015. godine, okrivljenima Milošu Ivazu, Rajku Saviću, Ismailu Krasnićiju i Agronu Hodži, u stavu I stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi sa stavom 4. i 2. KZ, a okrivljenom Miću Nikoliću izvršenje krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 2. KZ, koje je prema navodima dispozitiva optužnice, izvršeno u periodu od avgusta 2011. godine do 05.03.2012. godine, i to tako što je organizovana kriminalna grupa (koju je organizovao okrivljeni Mićo Nikolić, a čiji pripadnici su bili okrivljeni Miloš Ivaz, Rajko Savić, Ismail Krasnići, Agron Hodža i osuđeni Dragan Crvenica), u pomenutom vremenskom periodu delovala sporazumno u međunarodnim razmerama, na teritoriji R.Albanije, R.Srbije, R. Bosne i Hercegovine i R.Hrvatske, u cilju vršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ. Stavom II dispozitiva optužnice, istim okrivljenima stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ, koje je prema navodima dispozitiva izvršeno u istom vremenskom periodu, dakle u periodu od avgusta 2011. godine do 05.03.2012. godine, i to tako što su okrivljeni „kao organizovana kriminalna grupa, na teritoriji R.Albanije i AP Kosovo i Metohija, radi prodaje u više navrata neovlašćeno kupovali supstancu koja je proglašena za opojnu drogu“.

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 165/16 od 16.01.2020. godine u tački 1. okrivljeni Mićo Nikolić, Miloš Ivaz, Rajko Savić, Ismail Krasnići i Agron Hodža, oglašeni su krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ izvršenog u periodu od avgusta 2011. godine do 05.03.2012. godine tako što je, između ostalog, organizovana kriminalna grupa (koju je organizovao okrivljeni Mićo Nikolić, a čiji pripadnici su bili okrivljeni Miloš Ivaz, Rajko Savić, Ismail Krasnići, Agron Hodža i osuđeni Dragan Crvenica), u pomenutom vremenskom periodu, delovala sporazumno u međunarodnim razmerama - na teritoriji R.Albanije, R.Srbije, R. Bosne i Hercegovine i R.Hrvatske, u cilju vršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

Iz spisa predmeta, prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, jasno proizlazi da je optužnica TOK Kto 7/12 od 03.09.2012. godine, poslednji put izmenjena 06.05.2015. godine i to tako što je, između ostalog, kao vreme izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ označen period od avgusta 2011. godine do 05.03.2012. godine, pa pobijanom presudom u čijoj izreci se kao vreme izvršenja navedenog krivičnog dela navodi upravo taj vremenski period, optužba nije prekoračena.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. U stavu 2. istog člana, propisano je da sud nije vezan za predlog tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, konkretno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, pri čemu zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela.

U konkretnom slučaju, pobijanom presudom nije prekoračena optužba ni u pogledu objektivnog identiteta optužbe i presude niti u pogledu subjektivnog identiteta optužbe i presude, na štetu okrivljenog Mića Nikolića. Ovo iz razloga što su bitna obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ ista i u dispozitivu optužnice TOK Kto 7/12 od 03.09.2012. godine, poslednji put izmenjene 06.05.2015. godine, i u izreci pobijane presude, odnosno postoji istovetnost radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela u izreci presude sa činjeničnim opisom dela iz stava I i II dispozitiva optužnice, a sud je izmenom u pogledu mesta izvršenja dela samo uskladio činjenični opis dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu i ispravnim zaključkom da između krivičnog dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 2. KZ i krivičnog dela iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ, na način opisan u optužnici, postoji prividni idealni sticaj po osnovu konsumpcije.

Shodno tome, navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenog Mića Nikolića, jer nije oglašen krivim za veću kriminalnu aktivnost i volju niti je pobijana presuda izmenjena na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, štaviše, okrivljeni Mićo Nikolić, Miloš Ivaz, Rajko Savić, Ismail Krasnići i Agron Hodža su pravilno, shodno ovlašćenjima suda iz člana 420. stav 2. ZKP, oglašeni krivim i osuđeni za jedno krivično delo iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ umesto za oba krivična dela koja su im optužicom stavljena na teret, a koja kao takva ne mogu istovremeno egzistirati jer je krivično delo iz člana 346. stav 5. KZ konzumirano krivičnim delom iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, činjenični opis u izreci pobijane prvostepene presude ostao je u granicama činjeničnog osnova iz optužnice TOK Kto 7/12 od 03.09.2012. godine, poslednji put izmenjene 06.05.2015. godine, a iz kog proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mića Nikolića, advokata Aleksandra Zarića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Rajka Savića, advokata Veljka Delibašića i branioca okrivljenog Miloša Bajića, advokat Slavka Pereskog, obzirom da iz sadržaja zahteva proizlazi da branioci samo formalno ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Ovo iz razloga što se branilac okrivljenog Rajka Savića, advokat Veljko Delibašić i branilac okrivljenog Miloša Bajića, advokat Slavko Pereski, u zahtevima bave razlozima presude i izvedenim dokazima, navodeći da je pobijana presuda protivrečna i da je sud trebao da izvede druge dokaze iz kojih bi se utvrdilo drugačije činjenično stanje, čime suštinski ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, što nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, koji se odnosi na okrivljene preko njihovih branilaca.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP

Branioci okrivljenog Mića Nikolića, advokat Jovica Kovačević, advokat Alekandar Zarić i advokat Slavko Berćan, branilac okrivljenog Rajka Savića, advokat Veljko Delibašić, branioci okrivljenog Agrona Hodže, advokat Nikola Dumnić i advokat Milan Ranić, branilac okrivljenog Miloša Bajića, advokat Slavko Pereski i branilac okrivljenog Dragoslava Drobnjakovića, advokat Miloš Dabić, zahteve za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kom se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.

Kao nezakonit dokaz branioci prevashodno označavaju sporazum o svedočenju osuđenog Dragana Crvenice i njegov iskaz dat u krivičnom postupku.

Prema navodima zahteva, pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Spk Po1 58/12 od 10.01.2013. godine prihvaćen je sporazum o priznanju krivičnog dela pa je okrivljeni Dragan Crvenica oglašen krivim zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 4. i stava 2. KZ u sticaju sa krivičnim delom neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 2 (dva) meseca. Nakon što mu je navedenom presudom već ublažena kazna ispod posebnog zakonskog minimuma za krivična dela za koja je oglašen krivim, osuđeni Dragan Crvenica zaključio je navedeni sporazum o svedočenju osuđenog koji je, prema mišljenju branilaca, zaključen suprotno zakonskim odredbama člana 327. do 330. ZKP koje uređuju ovu dokaznu radnju, pa je sud bio u obavezi da ne prihvati ili izuzme ovaj dokaz. Odbrana smatra da osuđeni Dragan Crvenica ne može biti svedok osuđeni povodom krivičnih dela za koje je zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela te da nije mogao biti dvostruko privilegovan u vezi sa ublažavanjem kazne obzirom da mu je presudom kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela, kazna ublažena ispod posebnog zakonskog minimuma za krivična dela za koja je oglašen krivim, a potom mu je tako izrečena jedinstvena kazna ponovo ublažena po osnovu svedočenja u krivičnom postupku u kom je već pravnosnažno osuđen. Branioci smatraju i da osuđeni Dragan Crvenica nije postupio u skladu sa obavezama zaključenog sporazuma o svedočenju, jer je tokom davanja iskaza svesno uskratio odgovore na pojedina pitanja, a pored toga, neistinito je svedočio u pogledu različitih okolnosti iako je njegova osnovna obaveza kao svedoka osuđenog, da govori istinu obzirom da se ne može pozivati na pogodnosti oslobođenja od dužnosti svedočenja i odgovaranja na pojedina pitanja. Odbrana ukazuje da je njegov iskaz kompromitovan upravo njegovom interesnom opredeljenošću jer mu je za davanje inkriminišućeg iskaza znatno umanjena kazna, a pored toga njegov iskaz je indoktriniran od strane javnog tužioca i to na taj način što su mu radi davanja uverljivijeg i unapred pripremljenog, neistinitog iskaza predočeni dokumenti iz ranije faze postupka. Ističe se da sud nije cenio istinitost njegovog iskaza i da je zbog svega prethodno navedenog, njegov iskaz nezakonit dokaz na kome se ne može zasnivati sudska odluka.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti neosnovano isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući razloge date na strani 8, u stavu trećem i na strani 9 obrazloženja presude drugostepenog suda, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Branioci okrivljenog Mića Nikolića, advokat Aleksandar Zarić i advokat Slavko Berćan i branilac okrivljenog Rajka Savića, advokat Veljko Delibašić, kao nezakonit dokaz označavaju i materijal prikupljen preduzimanjem posebne dokazne radnje – tajni nadzor komunikacije.

Prema navodima zahteva branioca okrivljenog Mića Nikolića, advokata Slavka Berćana, materijal prikupljen preduzimanjem navedene posebne dokazne radnje je nezakonit i ne može biti korišćen kao dokaz u krivičnom postupku jer su mere tajnog nadzora u odnosu na njegovog branjenika trajale 16 meseci, što je protivno odredbi tadašnjeg člana 504e. stav 3. ZKP, kojom se vreme trajanja ove mere striktno ograničava na 12 meseci, na šta u zahtevu ukazuje i advokat Aleksandar Zarić. Osim toga, advokat Slavko Berćan navodi da sud tokom dokaznog postupka nije pročitao naredbe kojima su određene posebne dokazne radnje prema okrivljenima, a koje je prema njegovom mišljenju, doneo nenadležan sud obzirom da su iste određene naredbama istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu zbog postojanja osnova sumnje da su okrivljeni izvršili ili se pripremaju da izvrše krivično delo iz ranijeg člana 504a. ZKP, što je odredba koja se primenjuje na krivična dela organizovanog kriminala pa je postupanje u takvom predmetu u nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal, što je utvrđeno Zakonom o određivanju nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, a ne redovnih sudova.

Izneti navodi zahteva advokata Slavka Berćana, neosnovano su isticani u postupku po redovnom pravnom leku. Ocenjujući žalbene navode branioca okrivljenog Mića Nikolića, advokata Slavka Berćana, drugostepeni sud je na strani 13, u stavu drugom obrazloženja presude, za svoju ocenu ovih navoda dao razloge koje kao pravilne prihvata i ovaj sud i shodno članu 491. stav 2. ZKP na iste upućuje, bez njihovog ponavljanja.

Branilac okrivljenih Mića Nikolića i Miloša Ivaza, advokat Slavko Berćan kao nezakonit dokaz označava „izveštaj mobilne telefonije za listing komunikacije Ivaz – Crvenica za dan 09.01.2012. godine“ ističući da je isti pribavljen suprotno odredbi člana 167. ZKP, odnosno suprotno ranije važećoj odredbi člana 504e. ZKP.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 od 28.09.2011. godine, koji se u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala ili ratnih zločina primenjuje od 15.01.2012. godine) propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. U stavu 3. istog člana, propisano je da po nalogu javnog tužioca policija može u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana pribaviti evidenciju ostvarene telefonske komuninacije, korišćenih baznih stanica ili izvršiti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija.

U konkretnom slučaju, ne radi se o posebnoj dokaznoj radnji tajni nadzor komunikacije, bez naredbe suda, kako to neosnovano branilac okrivljenog Miloša Ivaza, advokat Slavko Berćan, ističe u zahtevu, već o evidenciji ostvarene telefonske komunikacije, koja se prema citiranoj odredbi člana 286. stav 3. ZKP (koji se primenjivao u vreme kada je ova mera preduzeta, pa do 31.05.2014. godine) pribavlja po nalogu javnog tužioca u cilju otkrivanja krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti, pa su suprotni navodi zahteva ovog branioca ocenjeni kao neosnovani.

Branioci okrivljenog Mića Nikolića, advokat Aleksandar Zarić i advokat Jovica Kovačević, branilac okrivljenog Rajka Savića, advokat Veljko Delibašić i branioci okrivljenog Agrona Hodže, advokat Nikola Dumnić i advokat Milan Ranić, u zahtevima ističu da su zapisnici o fizičko-hemijskom veštačenju opojne droge NKTC nezakoniti dokazi i da se na njima ne može zasnivati sudska odluka. Osporavanje navedenog dokaza branioci baziraju na činjenici da o vremenu i mestu fizičko-hemijskog veštačenja, suprotno odredbi člana 126. ZKP, nisu obavešteni okrivljeni i njihovi branioci iako je predsednik veća prvostepenog suda naložio NKTC-u da o veštačenju obavesti i okrivljene i branioce.

Odredba člana 126. ZKP, na koju se branioci advokat Jovica Kovačević i advokat Veljko Delibašić pozivaju u zahtevima, određuje prava i dužnosti stručnog savetnika, odnosno lica koje raspolaže stručnim znanjem, iz oblasti u kojoj je određeno veštačenje, a u stavom 1. ovog člana, između ostalog, propisano je da stručni savetnik ima pravo da bude obavešten o danu, času i mestu veštačenja i da prisustvuje veštačenju kojem pravo imaju da prisustvuju i okrivljeni i njegov branilac u ovoj procesnoj situaciji.

U konkretnom slučaju, fizičko-hemijska veštačenja opojnih droga čiji rezultati su izneti u zapisnicima NKTC broj 234-7362/14 od 07.08.2017. godine, sa dopunom broj 234-7362/14-2 od 03.10.2017. godine i broj 234-7374/17 od 05.09.2017. godine, a koja su tokom ponovnog postupka određena naredbom predsednika veća prvostepenog suda K Po1 165/2016 od 25.04.2017. godine, preduzeta su u skladu sa odredbama člana 113. do 124. ZKP bez prisustva okrivljenih, njihovih branilaca i stručnog savetnika.

Međutim, iako su fizičko-hemijska veštačenje NKTC čija zakonitost se osporava, obavljena bez prisustva okrivljenih, njihovih branilaca i stručnog savetnika odbrane, kako to nalaže odredba člana 126. stav 1. ZKP, u konkretnom slučaju ne radi se o dokazima na kojima se presuda ne može zasnivati odnosno o nezakonitim dokazima. Ovo iz razloga što je prvostepeni sud tokom dokaznog postupka na glavnom pretresu od 25.05.2018. godine, ispitao veštaka Petra Jovića, koji je ispred navedene stručne ustanove, obavio veštačenje i potpisao nalaze i mišljenja, na koji način je okrivljenima, braniocima i stručnom savetniku odbrane omogućio da veštaku postave pitanja, zatraže objašnjenja i stave primedbe na njegov nalaz i mišljenje u bilo kom delu, što je pravo koje je odbrana u potpunosti koristila detaljno ispitujući veštaka.

Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da je fizičko-hemijsko veštačenje, u konkretnom slučaju, obavljeno u skladu sa odredbama ZKP koje propisuju preduzimanje ove dokazne radnje i da je okrivljenima, njihovim braniocima i stručnom savetniku na glavnom pretresu kroz ispitivanje veštaka Petra Jovića, omogućeno preispitivanje jasnoće, potpunosti i ispravnosti nalaza i mišljenja veštaka, njihovih eventualnih protivrečnosti i istinitosti, kao i stručnosti i objektivnosti veštaka, a shodno tome i pravo na delotvornu odbranu. Prema tome, iako NKTC kao stručna ustanova kojoj je povereno veštačenje, suprotno naredbi o veštačenju predsednika veća prvostepenog suda K Po1 165/2016 od 25.04.2017. godine, o fizičko-hemijskom veštačenjima opojne droge nije obavestila okrivljene, njihove branioce i stručnog savetnika, ta činjenica ne dovodi u sumnju zakonitost obavljenog veštačenja i njegove rezultate, pa su suprotni navodi zahteva branilaca okrivljenih kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljene Milane Nikolić, advokat Vladimir Đuričić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude u pogledu krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. KZ, donete uz povredu člana 71. stav 1. tačka 4) ZKP. Prema navodima zahteva, krivica okrivljene Milane Nikolić zasnovana je na transkriptima razgovora koje su u KPZ „Zabela“ vodili osuđeni saradnik Dragan Crvenica i okrivljeni Miloš Bajić, kog je Dragan Crvenica angažovao kao branioca. Zahtevom se ukazuje da je odredbom člana 71. stav 1. tačka 4) ZKP predviđeno pravo svakog branioca, pa i okrivljenog Miloša Bajića, da sa okrivljenim koji je u pritvoru, a to znači i na izdržavanju kazne zatvora ili u svakom drugom statusu lica lišenog slobode, na poverljiv način razgovara i da neometano vodi prepisku. Iz sadržine ovog prava koje je okrivljenom Milošu Bajiću, kao izabranom braniocu, garantovana navedenom zakonskom odredbom, jasno proizlazi da se pobijane presude ne mogu zasnivati na povredi tog prava koje je najgrublje povređeno tajnim snimanjem razgovora koju je osuđeni saradnik imao sa izabranim braniocem, ovde okrivljenim Milošem Bajićem, a potom i njegovim iskazom o sadržini tih razgovora.

Iznetim navodima zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljene Milane Nikolić suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u odnosu na transkripte razgovora koji su izvedeni kao dokaz na glavnom pretresu.

Iz spisa predmeta proizlazi da je naredbom sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Pov Po1 2091/15 od 17.08.2015. godine, dopunjena naredba Pov Po1 2091/15 od 28.07.2015. godine kojom je naređeno da se izvrši tajno praćenje i snimanje okrivljenog Miloša Bajića u prostorijama za posete u KPZ „Požarevac“ isključivo kada ovaj okrivljeni ima komunikaciju sa okrivljenim Draganom Crvenicom radi dogovora oko izvršenja krivičnog dela iz člana 336. stav 1. KZ sa elementima organizovanog kriminala. Obzirom da u konkretnom slučaju nije bilo moguće na drugi način prikupiti dokaze, u skladu sa odredabama Zakonika o krivičnom postupku, naređena je ova posebna dokazna radnja, pa transkripti tako snimljenih razgovora, po nalaženju ovog suda, predstavljaju zakonite dokaze na kojima se presuda može zasnivati. U konkretnom slučaju, ne radi se o dokaznoj radnji kojom je isprovocirano ponašanje okrivljenog Miloša Bajića, niti je on od strane osuđenog saradnika podstrekavan na izvršenje krivičnog dela, već upravo suprotno, uloga okrivljenog Miloša Bajića je bila da ubedi osuđenog saradnika da izmeni iskaz koji je ranije dao. Ovo zbog toga što su susret sa osuđenim saradnikom Draganom Crvenicom inicirali upravo okrivljeni Dragoslav Drobnjaković i Miloš Bajić, a tajni nadzor komunikacije je započeo nakon što su ovi okrivljeni samoinicijativno ostvarili prve susrete sa osuđenim saradnikom Draganom Crvenicom i njegovom suprugom, sa već formiranom namerom da utiču na njega da promeni iskaz. Zbog toga se navedeni transkript ni po načinu pribavljanja, ni po sadržini, ne može smatrati nezakonitim dokazom.

Iznete razloge, koje drugostepeni sud obrazlaže na strani 23, u stavu trećem i strani 24, u stavu prvom obrazloženja presude, ocenjujući kao neosnovane navode žalbi branilaca da transkripti prisluškivanih razgovora vođenih u KPZ „Požarevac“ predstavljaju nezakonite dokaze, ovaj sud u potpunosti prihvata i na njih upućuje.

Prava branioca u krivičnom postupku ustanovljena su u interesu okrivljenog i deo su prava na odbranu, kao osnovnog ljudskog prava. Krivični postupak se vodi protiv okrivljenog, i istom je kao titularu prava odbrane data mogućnost i pravo da aktivno učestvuje u postupku koji se vodi protiv njega, kako je to propisano odredbom člana 33. Ustava Republike Srbije i člana 68. ZKP. U tom smislu okrivljeni ima mogućnost da utiče na ishod postupka koji se vodi protiv njega i da se, ukoliko smatra da je to u njegovom interesu, odrekne određenih pogodnosti koje su zakonom ustanovljene u njegovu korist. Obzirom da je dužnost čuvanja profesionalne tajne advokata Miloša Bajića ustanovljena u korist okrivljenog Dragana Crvenice, od momenta kada mu je dao punomoćje da ga brani u krivičnom postupku, to je predlaganjem primene ove posebne dokazne radnje okrivljeni Dragan Crvenica dao izjavu o oslobađanju od čuvanja profesionalne tajne ustanovljene u njegovu korist u smislu člana 93. stav 2. ZKP, pa su suprotni navodi zahteva advokata Vladimira Đuričića ocenjeni kao neosnovani i kao takvi bez uticaja na zakonitost transkripta prisluškivanih razgovora u prostoriji za posete KPZ „Požarevac“ kao dokaza.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u razmatranje navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u delovima u kojima se zakonitost dokaza osporava navodima da pojedini dokazi nisu predloženi na pripremnom ročištu obzirom da povreda zakona iz člana 350. ZKP nije razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP

Neosnovano se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Mića Nikolića, advokata Aleksandra Zarića i advokata Maje Kovačević Tomić, branioca okrivljenog Agrona Hodže, advokata Milana Ranić i zajedničkog branioca okrivljenih Mića Nikolića i Miloša Ivaza, advokata Slavka Berćana, ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Prema navodima zahteva, u činjeničnom opisu izreke prvostepene presude u pogledu krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ nije naveden procenat koncentracije psihoaktivne komponente THC (tetrahidrokanabinol) odnosno da li osušeni delovi biljke Cannabis sadrže TNS u koncentraciji manjoj ili većoj od 0,3%, nisu navedeni vrsta i varijetet navedene biljke ni blanketni propis koji je u konkretnom slučaju primenjen, tako da, u konkretnom slučaju, prema stavu odbrane, nema predmeta izvršenja kao bitnog obeležja navedenog krivičnog dela za koje su okrivljeni Mićo Nikolić, Agron Hodža i Miloš Ivaz oglašeni krivim. Nenavođenje koncentracije psihoaktivne komponente THC u činjeničnom opisu navedenog krivičnog dela, prema mišljenju branioca okrivljenog Agrona Hodže, advokata Milana Ranića, nedvosmisleno vodi ka zaključku da u konkretnom slučaju nije reč o opojnoj drogi, odnosno supstanci koja primarno deluje na centralni nervni sistem, iz kog razloga smatra da se, u konkretnom slučaju, radi o apsolutno nepodobnom pokušaju u smislu člana 31. KZ. Povodom istaknute povrede zakona, branilac okrivljenog Mića Nikolića, advokat Aleksandar Zarić, navodi da okrivljeni Mićo Nikolić „ni u jednom trenutku nije imao u pritežanju opojnu drogu“ i smatra da „naručivanje“ opojne droge, što je radnja za koju je osuđen okrivljeni Mićo Nikolić, nije propisana zakonom kao radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ niti je to radnja preuzimanja opojnih droga, te da zbog toga u njegovim radnjama nema obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim.

Iznetim navodima branilac okrivljenog Agrona Hodže, advokat Milan Ranić, pored povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ukazuje i na pogrešnu primenu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koje Vrhovni kasacioni sud takođe ocenjuje kao neosnovane.

Činjenični opis izreke pravnosnažne presude sadrži sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje su okrivljeni Mićo Nikolić, Miloš Ivaz, Rajko Savić, Ismail Krasnići i Agron Hodža oglašeni krivim i osuđeni, pri čemu je predmet izvršenja navedenog krivičnog dela, iako nije naveden blanketni propis, jasno opisan i određen kao opojna droga „marihuana“ za koju se navodi da je „čine osušeni delovi biljke Cannabis“ i da je reč „o supstanci koja je proglašena za opojnu drogu“ uz precizno navođenje njenih količina, čime je ispunjena obaveza tačnog označavanja predmeta radnje krivičnog dela za koje su oglašeni krivim.

Iz spisa predmeta proizlazi da je u prvostepenom postupku izvršeno fizičko- hemijsko veštačenje supstanci koje su privremeno oduzete od okrivljenih Miodraga Vranića, Ismaila Krasnićija, Dušana Savića, Nikole Petrovića i Dragana Crvenice koje je povereno NKTC-u, a koje je rezultate sprovedenog veštačenja iznelo u zapisnicima broj 234-7362/14 od 07.08.2017. godine, sa dopunom broj 234-7362/14-2 od 03.10.2017. godine i broj 234-7374/17 od 05.09.2017. godine iz kojih je utvrđena vrsta i varijetet biljke konoplje (Cannabis Sativa) i koncentracija tetrahidrokanabinola, uz konstataciju da se osušeni uzorci veštačene biljke nalaze na Spisku psihoaktivnih kontolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju Spiska psihoaktivnih kontolisanih supstanci. Shodno navedenom, a imajući u vidu da je za označavanje navedene supstance koja je proglašena za opojnu drogu pored latinskog naziva - kanabis, raznih žargonskih naziva, u široj upotrebi i naziv marihuana, koji javni tužilac navodi u dispozitivu optužnice, a potom i sud u izreci presude, to je nedvosmisleno da je, u konkretnom slučaju, predmet izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ supstanca koja je proglašena za opojnu drogu u smislu člana 246. stav 1. KZ pa su suprotni navodi iznetih zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mića Nikolića, advokata Aleksandra Zarića, kojima se dovodi u pitanje postojanje radnje izvršenja kao bitnog obeležja navedenog krivičnog dela u pogledu okrivljenog Mića Nikolića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti neosnovano isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to ovaj sud, prihvatajući razloge date na strani 17, u stavu drugom obrazloženja presude drugostepenog suda, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

U konkretnom slučaju, iz izreke pobijane presude proizlazi da su okrivljeni Miloš Ivaz, Rajko Savić, Ismail Krasnići, Agron Hodža i osuđeni Dragan Crvenica kao pripadnici organizovane kriminalne grupe, koju je organizovao okrivljeni Mićo Nikolić, delovali sporazumno u međunarodnim razmerama - na teritoriji Republike Albanije, Republike Srbije, Republike Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske u cilju vršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje se može izreći kazna zatvora od dvadeset godina, a sve radi sticanja nezakonite imovinske koristi. Okrivljeni su bili uračunljivi, bili svesni svojih radnji i hteli su njihovo izvršenje, pri čemu su bili svesni zabranjenosti dela, da su organizovani i da deluju kao grupa u kojoj je svako imao određenu ulogu u izvršenju krivičnog dela.

Uloga okrivljenog Mića Nikolića, kao organizatora kriminalne grupe, je stvaranje grupe, osmišljavanje plana vršenja krivičnog dela i organizacija same grupe odnosno dodeljivanja uloga pripadnicima grupe i preduzimanje ostalih organizacionih mera i radnji neophodnih za delovanje grupe i onoga zbog čega je osnovana, a to je neovlašćena prodaja opojnih droga. U tom smislu, za postojanje navedenog krivičnog dela, suprotno navodima zahteva njegovog branioca, advokata Aleksandra Zarića, nije od uticaja da li je okrivljeni Mićo Nikolić bio u posedu opojne droge obzirom da njegova uloga kao organizatora kriminalne grupe podrazumeva organizovanje grupe i plana vršenja krivičnog dela, što je on, prema navodima izreke pobijane presude i činio. Uloga okrivljenog Mića Nikolića sama po sebi evidentno je podrazumevala širok spektar aktivnosti u cilju neovlašćene nabavke, skladištenja i prodaje opojnih droga, kao i podele prihoda od njene prodaje, pa naručivanje opojnih droga, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, svakako predstavlja deo takve kriminalne aktivnosti, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi.

Prema tome, i prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mića Nikolića, advokata Aleksandra Zarića, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog Miloša Bajića, advokat Slavko Pereski, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a branilac okrivljenih Mića Nikolića i Miloša Ivaza, advokat Slavko Berćan, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP koje obrazlažu iznošenjem sopstvene ocene dokaza koja je suprotna oceni dokaza, činjeničnim utvrđenima i zaključcima nižestepenih sudova, ukazujući tako na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koju Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao obzirom da ne predstavlja razlog zbog kog okrivljeni preko branilaca mogu podneti ovaj vanredni pravni lek, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP

Branilac okrivljenog Dragoslava Drobnjakovića, advokat Krsto Bobot, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ. Prema navodima zahteva, sud je suprotno odredbi člana 54. stav 3. KZ, prilikom odmeravanja kazne okrivljenom Dragoslavu Drobnjakoviću kao otežavajuću okolnost uzeo obeležje krivičnog dela odnosno okolnost što je „bio opredeljen za bezrezervnu pomoć osuđenim Nikolićima, zbog čega je pronašao advokata koji će biti posrednik u iznošenju ponude i pregovaranju sa osuđenim saradnikom Draganom Crvenicom“, a što predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela za koje je oglašen krivim. Osim toga, navedena povreda zakona, prema mišljenju branioca, ogleda se i u tome što je sud okrivljenog Dragoslava Drobnjakovića osudio na strožu kaznu od one koju je predložio javni tužilac.

Iznete navode Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je pobijanom presudom okrivljeni Dragoslav Drobnjaković osuđen za krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja pomaganjem iz člana 336. stav 1. KZ u vezi člana 35. KZ zbog kojeg je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 8 (osam) meseci zatvora i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara.

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP postoji, između ostalog, kada je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, odnosno ukoliko sud izrekne vrstu kazne koja nije dopuštena po zakonu ili koja nije predviđena za određeno krivično delo, ili ako prekorači najmanju ili najveću meru propisane kazne, ili ako izrekne sporednu kaznu kada to nije dopušteno, odnosno ne izrekne sporednu kaznu kada je njeno izricanje obavezno.

Prema odredbi člana 413. stav 1. ZKP tužilac u završnoj reči, pored ostalog, navodi otežavajuće i olakšavajuće okolnosti koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom odluke o krivičnoj sankciji i predlaže vrstu i meru krivične sankcije.

Sud nije vezan predlogom javnog tužioca koji se odnosi na vrstu i meru krivične sankcije koja će okrivljenom biti izrečena, već je vezan kaznom propisanom za određeno krivično delo i opštim pravilima o odmeravanju kazne u smislu odredbe člana 54. KZ.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Odredbom člana 336. stav 1. KZ propisano je da će se kaznom zatvora od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom, kazniti onaj ko svedoku ili veštaku ili drugom učesniku u postupku pred sudom ili drugim državnim organom učini ili obeća poklon ili drugu korist, ili primeni silu ili pretnju u nameri da to lice davanjem lažnog iskaza ili nedavanjem iskaza utiče na ishod postupka.

Odredbom člana 35. KZ u stavu 1. propisano je da će se ko drugom sa umišljajem pomogne u izvršenju krivičnog dela, kazniti kaznom propisanom za to delo, ili ublaženom kaznom, a u stavu 2. da se kao pomaganje u izvršenju krivičnog dela smatra naročito: davanje saveta ili uputstava kako da se izvrši krivično delo, stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstava za izvršenje krivičnog dela, stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvršenje krivičnog dela, kao i unapred obećano prikrivanje krivičnog dela, učinioca, sredstava kojima je krivično delo izvršeno, tragova krivičnog dela ili predmeta pribavljenih krivičnim delom.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud okrivljenom Dragoslavu Drobnjakoviću kazne koje mu je kumulativno izrekao, odmerio u granicama koje su propisane za krivično delo iz člana 336. stav 1. KZ, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), pa mu je kao otežavajuću okolnost cenio upornost u izvršenju krivičnog dela za koje je oglašen krivim, a ne obeležja tog dela, jer njegove radnje koje je sud cenio kao otežavajuću okolnost, prevazilaze meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela.

Shodno tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prilikom odmeravanja kazni okrivljenom Dragoslavu Drobnjakoviću krivični zakon pravilno primenjen, pa su suprotni navodi zahteva njegovog branioca, advokata Krsta Bobota, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u razmatranje preostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih kojima se ukazuje na bitne povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, obzirom da navedene povrede zakona nisu razlozi u okviru povreda navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branilaca mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Osim toga, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miodraga Vranića, advokata Dejana Putnikovića, nalazeći da je zahtev neblagovremen, pa ga je u smislu odredbe člana 487. stav 1. tač.1) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je okrivljeni Miodrag Vranić presudu Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 19/20 od 28.05.2021. godine, primio 28.06.2021. godine i da je njegov branilac, advokat Dejan Putniković, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo Vrhovnom kasacionom sudu 16.08.2021. godine, odnosno nakon proteka roka od 30 dana propisanog odredbom člana 485. stav 4. ZKP, pa je stoga zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Vranića, neblagovremen.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je delimičnim usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Ivaza, advokata Slavka Berćana, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u stavu I izreke presude, dok je nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4), 8) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP ni povrede zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u stavu II izreke presude, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tač.1) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP kao u stavu III izreke presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić