Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slavoljuba Mitrovića Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog Slavoljuba Mitrovića, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slavoljuba Mitrovića, advokata V.I., je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Slavoljuba Mitrovića navodi da su prvostepeni i drugostepeni sud u pobijanim pravnosnažnim rešenjima odbijajući molbu osuđenog za uslovno otpuštanje sa izdržavanja jedinstvene kazne zatvora u trajanju od pet godina (po pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Beogradu K-Po1-145/2010 od 13.12.2011. godine preinačenom u pogledu odluke o kazni presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Po1 13/2012 od 23.11.2012. godine), učinili povredu zakona iz člana 439. tačka 2. Zakonika o krivičnom postupku, jer su prilikom odlučivanja o uslovnom otpuštanju osuđenog Slavoljuba Mitrovića primenili odredbu člana 46. Krivičnog zakonika koji je stupio na snagu 24.12.2012. godine, koju sud nije mogao primeniti, jer je nepovoljniji za okrivljenog u odnosu na objektivni rok čiji je protek neophodan za podnošenje molbe za uslovni otpust. Sud je bio dužan, po stavu odbrane, da shodno članu 5. KZ na okrivljenog primeni zakon koji je za njega najpovoljniji, odnosno najblaži, a očigledno je da je za okrivljenog Slavoljuba Mitrovića blaži zakon koji je važio u vreme kada je osuđeni izvršio krivično delo odnosno Krivični zakonik kojim je predviđena mogućnost za podnošenje molbe za uslovni otpust nakon izdržane ½ kazne zatvora a to je Krivični zakonik koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine. Po stavu odbrane, sud je morao postupiti na način kako je to obrazloženo u zahtevu za zaštitu zakonitosti jer je na takvo postupanje obavezan odredbom člana 5. Krivičnog zakonika kojom je propisano da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a ukoliko je posle izvršenja krivičnog dela zakon izmenjen, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slavoljuba Mitrovića ocenjuje kao neosnovane s`obzirom da je odredbom člana 46. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 121 od 24.12.2012. godine) propisano da će sud osuđenog koji je izdržao 2/3 kazne zatvora uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanja radnih obaveza, s`obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje pokazuju da je u odnosu na njega postignuta svrha kažnjavanja. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta disciplinski kažnjavan i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

S`obzirom da se u konkretnom slučaju radi o postupku izvršenja kazne, izrečene pravnosnažnom presudom to se u odnosu na okrivljenog, u ovom slučaju okrivljenog Slavoljuba Mitrovića, ne mogu primenjivati odredbe o primeni blažeg zakona iz člana 5. Krivičnog zakonika, jer se blaži zakon obavezno primenjuje do pravnosnažnosti presude, a nakon pravnosnažnosti presude samo ukoliko po vanrednom pravnom sredstvu dođe do ukidanja pravnosnažne presude, odnosno do ponovnog suđenja. Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da je u konkretnom slučaju pravilno prvostepeni sud prilikom odlučivanja o uslovnom otpustu okrivljenog Slavoljuba Mitrovića, sa izdržavanja izrečene jedinstvene kazne zatvora, kao i drugostepeni sud u postupku po žalbi, primenio odredbu člana 46. stav 1. Krivičnog zakonika koji se primenjuje od 01.01.2013. godine („Službeni glasnik RS“, broj 121 od 24.12.2012. godine), te su navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slavoljuba Mitrovića o učinjenoj povredi zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP-a, ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud je, iz iznetih razloga, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                        Dragiša Đorđević, s.r.