Navedenom presudom određeno je da će se o troškovima krivičnog postupka odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 1/19 od 01.04.2019. godiine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Mihajla Uvačeka, advokata Milana Vujina pa je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 190/17 od 27.11.2018. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Mihajla Uvačeka, advokat Milan Vujin, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede člana 16. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, s tim da se naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da preinači pobijane presude i okrivljenog Mihajla Uvačeka oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP). Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog Mihajla Uvačeka u zahtevu navodi da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP jer okrivljeni nije imao svojstvo službenog lica i nije mogao biti oglašen krivim zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Naime, branilac okrivljenog Mihajla Uvačeka navodi da Republička direkcija za robne rezerve, koja ima svojstvo pravnog lica, ne deluje ni u kom slučaju kao državni organ, već je pravno lice koje obavlja stručne poslove za potrebe određenog subjekta vlasti bez ikakvih javnih ovlašćenja, te zaposleni ne mogu postupati kao službena lica, u smislu postojanja objektivnih elemenata krivičnog dela za koje je okrivljeni Mihajlo Uvaček oglašen krivim.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Mihajla Uvačeka je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude dao jasne i dovoljne razloge da je Republička direkcija za robne rezerve organ uprave u sastavu državnog organa Ministarstva trgovine i usluga, da je okrivljeni bio službenik ove ustanove, raspoređen na radnom mestu načelnika Centra za prehrambene i neprehrambene proizvode Novi Sad u zvanju višeg savetnika, te da je 2008. godine imenovan za predsednika komisije za sprovođenje postupka javne nabavke za izbor ovlašćenog skladištara i da je kritičnom prilikom imao svojstvo službenog lica, a imajući u vidu odredbu člana 112. stav 3. KZ, člana 12. Zakona o ministarstvima, člana 28. Zakona o državnoj upravi, kao i rešenje Ministarstva trgovine i usluga Republičke direkcije za robne rezerve broj 119-1861/2008-06 od 14.05.2008. godine i člana 30. i 32. Zakona o državnoj upravi (strana 3 i 4 drugostepene presude), koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mihajla Uvačeka kao osnov podnošenja zahteva navedena je i povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja je obrazložena na taj način da okrivljeni kritičnom prilikom nije bio svestan niti je mogao biti svestan da je njegovo delovanje kao člana komisije zabranjeno, zbog čega nedostaje subjektivni deo krivice na strani okrivljenog. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda na navedeni način se osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pobijanim odlukama, a što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, zbog čega se u iznete navode, Vrhovni kasacioni sud nije upuštao.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mihajla Uvačeka kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i na povredu člana 16. ZKP, obzirom da navedeno u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koja je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                         Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić