U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Biljane Sinanović i Dubravke Damjanović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Miloša Biškupića i dr, zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Biškupića – advokata Marine Stefanović i branioca okrivljenog Bojana Pavlovića – advokata Miroslava Dmitrovića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-PO1-34/2018 od 11.03.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 16/20 od 20.04.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 19.10.2021. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-PO1-34/2018 od 11.03.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 16/20 od 20.04.2021. godine i to: branioca okrivljenog Bojana Pavlovića – advokata Miroslava Dmitrovića u celosti i branioca okrivljenog Miloša Biškupića – advokata Marine Stefanović u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Biškupića – advokata Marine Stefanović u preostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K- PO1-34/2018 od 11.03.2020. godine oglašeni su krivim:

- u stavu I izreke okrivljeni Miloš Biškupić zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. KZ,  a okrivljeni Bojan Pavlović zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ,

- u stavu II izreke okrivljeni Miloš Biškupić zbog izvršenja produženog krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ,

- u stavu III izreke okrivljeni Bojan Pavlović zbog izvršenja krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ,

za koja krivična dela su okrivljenima prethodno utvrđene pojedinačne kazne i to:

- okrivljenom Milošu Biškupiću za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. KZ kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, a za produženo krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ kazna zatvora u trajanju od 2 godine,

- okrivljenom Bojanu Pavloviću za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ kazna zatvora u trajanju od 6 meseci, a za krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 6 meseci,

te su osuđeni na jedinstvene kazne zatvora i to:

- okrivljeni Miloš Biškupić u trajanju od 3 godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2016. godine do 09.01.2017. godine i od 05.12.2019. godine do 19.02.2020. godine, - okrivljeni Bojan Pavlović u trajanju od 10 meseci, koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, bez primene mere elektronskog nadzora, a u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2016. godine do 10.11.2016. godine, s tim da okrivljeni Bojan Pavlović ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvrešenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni Bojan Pavlović jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Istom presudom, na osnovu odredbe člana 87. KZ prema okrivljenom Milošu Biškupiću i okrivljenom Bojanu Pavloviću izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i odlučeno je o imovinskopravnom zahtevu oštećenog i troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 16/20 od 20.04.2021. godine, usvojena je žalba Tužioca za organizovani kriminal i presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-PO1-34/2018 od 11.03.2020. godine preinačena u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tako što je Apelacioni sud radnje okrivljenog Miloša Biškupića, opisane u stavu II izreke prvostepene presude pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti u saizvršilaštvu iz člana 224. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. i 33. KZ, za koje mu je prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, a radnje okrivljenog Bojana Pavlovića opisane u III izreke prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti u saizvršilaštvu iz člana 224. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje mu je prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, te je okrivljenom Milošu Biškupiću za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. KZ, za koje je stavom I prvostepene presude oglašen krivim zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, a okrivljenom Bojanu Pavloviću za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, pa je okrivljeni Miloš Biškupić osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2016. godine do 09.01.2017. godine i od 05.12.2019. godine do 19.02.2020. godine, a okrivljeni Bojan Pavlović osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, bez primene elektronskog nadzora, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2016. godine do 10.11.2016. godine, s tim da okrivljeni Bojan Pavlović ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Ukoliko okrivljeni Bojan Pavlović jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Žalba Tužioca za organizovani kriminal u preostalom delu, kao i žalbe branioca okrivljenog Miloša Biškupića – advokata Marine Stefanović i branioca okrivljenog Bojana Pavlovića – advokata Miroslava Dmitrovića su odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

-branilac okrivljenog Miloša Biškupića – advokat Marina Stefanović zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili iste preinači i okrivljenog Miloša Biškupića oslobodi od optužbe. Stavljen je predlog da se odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

-branilac okrivljenog Bojana Pavlovića – advokat Miroslav Dmitrović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu pa je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioce okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, u kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi podneti, te je po oceni navoda i predloga u zahtevima branilaca okrivljenih, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bojana Pavlovića – advokata Miroslava Dmitrovića je neosnovan, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Biškupića – advokata Marine Stefanović je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Bojana Pavlovića – advokat Miroslav Dmitrović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da su nižestepeni sudovi u pobijanim presudama pogrešno primenili krivični zakon, jer delo za koje je optuženi izrekom presude oglašen krivim nije krivično delo iz člana 224. stav 1. KZ. Okrivljenom je optužnicom na teret stavljeno izvršenje krivičnog dela pronevera iz člana 364. KZ, a nižestepeni sudovi su u pobijanim presudama radnje okrivljenog pravno kvalifikovali kao krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ. Dalje se navodi da je za postojanje krivičnog dela pronevara u obavljanju privredne delatnosti, potrebno da je okrivljeni bio na radu u subjektu privrednog poslovanja, a što ne proizilazi iz izreke presude. Izmenama Krivičnog zakonika napravljena je razlika između krivičnih dela pronevera iz člana 364. i pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. KZ, prema subjektu gde je okrivljeni zaposlen, odnosno da li je to subjekt privrednog poslovanja ili subjekt koji ne obavlja privrednu delatnost. Po stavu odbrane, izreka prvostepene presude ne sadrži bitan elemenat krivičnog dela iz člana 224. KZ, odnosno ne sadrži da je okrivljeni Bojan Pavlović bio na radu u subjektu privrednog poslovanja, zbog čega okrivljenog sud nije ni mogao da oglasi krivim za navedeno krivično delo. U vezi sa iznetim, branilac navodi da je na napred navedenu povredu zakona ukazivao i u žalbi na prvostepenu presudu, ali da drugostepeni sud nije odgovorio na žalbeni navod.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenog Bojana Pavlovića – advokat Miroslav Dmitrović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog Bojana Pavlovića iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi, u obrazloženju presude, na strani devetnaest, stav dva, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata, i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje. Shodno iznetom, netačni su navodi zahteva, kojima se ukazuje da drugostepeni sud nije odgovorio na žalbeni navod, u vezi istaknute povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Branilac okrivljenog Miloša Biškupića - advokat Marina Stefanović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonite dokaze označava presude koje su donete na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela koje su okrivljeni AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II i JJ zaključili sa javnim tužiocem, kao i zapisnike o saslušanju navedenih okrivljenih datim pred TOK. U vezi sa tim, branilac navodi da sporazum o priznanju krivičnog dela odnosno presude na osnovu sporazuma ne mogu predstavljati dokaze u ovom postupku, jer one kao takve jedino rešavaju sporni odnos između tužioca i okrivljenih u konkretnom slučaju i isti ne može uticati na bilo koje drugo lice koje sporazum nije zaključilo. Pod iskazom saoptuženog ili već osuđenog saučesnika podrazumeva se samo onaj iskaz koji je isključivo pribavljen pod uslovima propisanim odredbama o dokaznim radnjama - član 85. i 86. ZKP. Priznanje okrivljenog kao sastavni deo sporazuma između njega i javnog tužioca, saglasno odredbama člana 313. do 319. ZKP nema ni formu ni karakter iskaza, u smislu odredaba ZKP o ispitivanju okrivljenog u istrazi i na glavnom pretresu, već je to volja tužioca i okrivljenog kao stranaka u postupku. Po stavu odbrane, kako je prvostepeni sud, kao dokaz izveo čitanjem i ocenom zapisnika okrivljenih koji su pravnosnažnom presudom osuđeni na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela i na takvim, u konkretnom slučaju, nezakonitim dokazima, zasnovao osuđujuću presudu u odnosu na okrivljenog Miloša Biškupića, to je, na njegovu štetu učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. U vezi sa iznetim, branilac ukazuje i na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz OK 19/2019 od 03.09.2019. godine i stav iznet u istoj, koji bi se, po stavu odbrane, mogao primeniti i u ovom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac okrivljenog Miloša Biškupića, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude, na strani pet stav dva, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Pored iznetog, stav iznet u odluci Vrhovnog kasacionog suda Kzz OK 19/2019 od 03.09.2019. godine, na koju se branilac u podnetom zahtevu poziva, u ovom konkretnom predmetu se ne može primeniti, s` obzirom da se ne radi o istoj procesno pravnoj situaciji. Naime, u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Kzz OK 19/2019, nižestepeni sudovi su se u smislu člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP upoznali sa sadržinom priznanja okrivljenog datog na zaspisniku o ročištu za sporazum o priznanju krivičnog dela, a što ovde nije bio slučaj, pošto se u ovom slučaju sud upoznao samo sa odbranama saokrivljenih koje su oni dali u postupku tužilačke istrage, pre nego što su sa tužilaštvom zaključili sporazum o priznanju krivičnog dela.

Branilac okrivljenog Miloša Biškupića – advokat Marina Stefanović, kao nezakoniti dokaz označava i tajni nadzor i snimanje komunikacija i tajno praćenje i snimanje okrivljenog Miloša Biškupića, obzirom da je Naredba sudije za prethodni postupak broj 2462/15 da se izvrše posebne dokazne radnje – tajni nadzor i snimanje komunikacije i tajno praćenje i snimanje optuženog Miloša Biškupića, poslednji put produžena 24.06.2016. godine, a što inplicira da je protekao rok za produženje ove posebne mere, koja se može, samo iz važnih razloga, produžiti. Naime, navedena Naredba ne sadrži obrazloženje koji su to važni razlozi za produženje tajne mere nadzora komunikacije, niti šta je to izuzetno da bi se ova mera produžila, već sadrži paušalne navode da postoji neophodnost daljeg prikupljanja dokaza. Shodno iznetom, odbrana smatra da ovi dokazi ne mogu biti korišćeni u postupku, jer su pribavljeni protivno članu 16. stav 1. ZKP, te da se u skladu sa iznetim, moraju izdvojiti iz spisa predmeta kao nezakoniti dokazi.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, postupajući po predlogu Tužioca za organizovani kriminal u Beogradu Str. Pov. br. 295/15 od 24.06.2016. godine doneo naredbu Pov. Po1 br. 2462/15 dana 24.06.2016. godine, kojom je produžena posebna dokazna radnja tajnog nadzora i snimanja komunikacija određena naredbom od 21.09.2015. godine, produžena 18.12.2015. godine i 21.03.2016. godine protiv okrivljenog Miloša Biškupića koji obavlja razgovore preko brojeva telefona bliže opredeljenih u izreci. Iz obrazloženja označene Naredbe proizilazi da je postupajući sudija, razmatrajući predlog Tužilaštva za organizovani kriminal, našao da su dosadašnjom primenom posebnih dokaznih radnji prema osumnjičenom potvrđeni osnovi sumnje da osumnjičeni Miloš Biškupić vrši krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. KZ, zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. i pronevera iz člana 364. KZ sa elementima organizovanog kriminala, da su primenom posebnih dokaznih radnji potvrđeni osnovi sumnje da osumnjičeni Miloš Biškupić kao član organizovane kriminalne grupe vrši navedena krivična dela tako što koristeći priliku što je zaposlen u PD RB „Kolubara“ u pogonu „Pomoćna mehanizacija“ kao pomoćni radnik koji je sa GG organizovao kriminalnu grupu koja protivpravno prisvaja gorivo JP „Kolubara“, a potom prodaje na crnom tržištu i to tako što Biškupić Miloš dogovara sa rukovaocima mašina da im iz cisterne za namiru istoči manju količinu od one koja se evidentira, obzirom da su rukovaoci prethodno radom na leru uštedeli određene količine, koje potom Biškupić na Polju „B“ ili „D“ istače u kombi u kome se nalaze dve ili tri plastične kocke zapremine od po 1000 litara, kojima upravlja Tomić, da bi potom isti ovako prisvojeno gorivo prodao, a novac predao Biškupiću koji ga dalje deli sa rukovaocima mašina. Sudija za prethodni postupak, u obrazloženju naredbe navodi i da je dosadašnjom primenom mere tajno praćenje i snimanje, potvrđeno saznanje da članovi ove organizovane kriminalne grupe imaju razvijenu bezbedonosnu kulturu, deluju konspirativno i diskretno, međusobnu komunikaciju vrše neposredno, međusobnim kontaktima i sastancima na otvorenom prostoru, tako što prethodno telefonskim putem ugovore tajno mesto na kome će se sastati, kao i vreme sastanka, na kojima razmenjuju informacije i zadatke, vezano za vršenje navedenih krivičnih dela, zbog čega je sudija za prethodni postupak našao da iz priloženog izveštaja proizilaze osnovi sumnje da navedena lica učestvuju u pripremanju krivičnih dela sa elementima organizovanog kriminala u smislu člana 2. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i člana 161. stav 1. i 162. ZKP.

Imajući u vidu sve napred navedeno, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Biškupića – advokata Marine Stefanović kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer Naredba sudije za prethodni postupak Pov-Po1 br. 2462/15 od 24.06.2016. godine sadrži obrazloženje u pogledu toga, koji su to važni razlozi za produženje tajne mere nadzora komunikacije, odnosno obrazloženje Naredbe sadrži konkretne razloge koji se odnose na konkretno postupanje okrivljenog Miloša Biškupića, a ne paušalne, kako to branilac u zahtevu navodi.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Miloša Biškupića kao nezakoniti dokaz označava i audio zapise telefonskih razgovora. Po stavu odbrane, audio zapisi sami za sebe, obzirom na njihovu sadržinu, nisu dokazi na osnovu kojih bi se bez drugih dokaza mogle utvrditi odlučne činjenice u pogledu bitnih elemenata krivičnih dela, za koje se tereti okrivljeni Miloš Biškupić. Naime, okrivljeni Miloš Biškupić na glavnom pretresu sporio je da se na audio zapisima telefonskih razgovora nalazi njegov glas, a tužilaštvo nije predložilo dokaze u pogledu autentifikacije ovog dokaza, iz kojih razloga ostaje nejasno kako su nižestepeni sudovi zaključili da se na audio zapisima telefonskih razloga nalazi upravo glas ovde okrivljenog Miloša Biškupića.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, iako branilac okrivljenog formalno označava povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, koja povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ovaj branilac u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, s`obzirom da ne osporava navedeni dokaz – audio zapis telefonskih razgovora, ni po načinu pribavljanja ni po formi, već osporava činjenicu da se na audio zapisima nalazi glas okrivljenog Miloša Biškupića.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Miloša Biškupića, ponovo ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, osporavajući količinu goriva koju su okrivljeni Miloš Biškupić i okrivljeni Bojan Pavlović prisvojili, te s tim u vezi navodi da ni tužilaštvo nije moglo odrediti veštačenje na okolnost utvrđivanja količine prisvojenog goriva, zbog čega se postavlja osnovano pitanje, kako je i na koji način sud na nesumnjiv način utvrdio količinu navodno prisvojenog goriva.

Međutim, pošto pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nije predmet razmatranja ovog suda, u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nije dozvoljen razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Biškupića – advokata Marine Stefanović, u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                     Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                            Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić