Istom presudom sud je na osnovu člana 264. stav 1. i 3. ZKP obavezao okrivljene na plaćanje troškova krivičnog postupka i sudskog paušala taksativno navedenih u izreci presude, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok su na osnovu člana 246. stav 7. KZ od okrivljenog Andreja Polovine i Daria Rodića oduzeti preparati i psihoaktivne kontrolisane supstance koji su proglašeni za opojne droge, taksativno navedeni u izreci presude, dok je na osnovu člana 87. KZ prema svim okrivljenima izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta detaljno navedenih u izreci.

Stavom II izreke prvostepene presude, na osnovu odredbe člana 423. tačka 2) ZKP, okrivljeni Andrej Polovina, Srđan Dakić, Željko Knežević, Vojislav Jovašević, Mile Tanić i Dario Rodić, oslobođeni su od optužbe da su izvršili i to okrivljeni Andrej Polovina krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 2. KZ, a okrivljeni Srđan Dakić, Željko Knežević, Vojislav Jovašević, Mile Tanić i Dario Rodić krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 4. KZ. Stavom 2. izreke prvostepene presude okrivljeni Srđan Dakić i Mile Tanić oslobođeni su optužbe da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4.u vezi stava 1. KZ. Istom presudom okrivljeni Srđan Dakić i Mile Tanić oslobođeni su obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka, pa je određeno da isti padaju na teret budžetskih sredstava.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1 PO1 broj 10/21 od 24.01.2022. godine, stavom prvim odbijene su kao neosnovane žalba Tužioca za organizovani kriminal, branioca okrivljenog Andreja Polovine, advokata Milana Unkovića i branilaca okrivljenih Željka Kneževića i Vojislava Jovaševića, advokata Biserke Krpić i Danila Lakićevića, a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja KPo1 165/19 od 26.10.2020. godine, u stavu 1. izreke u odnosu na okrivljene Andreja Polovinu, Željka Kneževića i Vojislava Jovaševića, kao i u stavu II i stavu 2. izreke, potvrđena. Stavom drugim usvajanjem žalbe branioca Daria Rodića, advokata Miloša Stijelje, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal KPo1 165/19 od 26.10.2020. godine u stavu 1. izreke u odnosu na okrivljenog Daria Rodića, tako što Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, okrivljenog Daria Rodića na osnovu odredbe člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, oslobađa od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ i na osnovu odredbe člana 87. KZ okrivljenom izriče meru bezbednosti oduzimanja predmeta i to tableta koje sadrže psihoaktivne kontrolisane supstance koje su proglašene za opojne droge, taksativno navedene u izreci presude. Pored toga na osnovu odrebe člana 265. stav 1. ZKP određeno je da troškovi krivičnog postupka u navedenom delu padaju na teret budžetskih sredstava.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal KPo1 165/19 od 26.10.2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1 PO1 broj 10/21 od 24.01.2022. godine, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- Branilac okrivljenog Andreja Polovine, advokat Milan Unković, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP u vezi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i pobijane pravnosnažne presude u delu koji se odnosi na okrivljenog Andreja Polovinu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

- Branilac okrivljenih Željka Kneževića i Vojislava Jovaševića, advokat Biserka Krpić, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 482. stav 1. i člana 483. stav 3. u vezi stava 1. ZKP, pogrešne primene matrijalnog prava i odluke o krivičnoj sankciji, te zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, člana 424. stav 1. ZKP i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude u odnosu na okrivljene Željka Kneževića i Vojislava Jovaševića i da se okrivljeni oslobode optužbe za navedena krivična dela ili da sud pobijane presude ukine i vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Andreja Polovine, Željka Kneževića i Vojislava Jovaševića, Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Andreja Polovine, Željka Kneževića i Vojislava Jovaševića, zbog povreda zakona navedenih u izreci ove presude su neosnovani.

Povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP

iznete u izjavljenim zahtevima za zaštitu zakonitosti

član 438. stav 1. tačka 9) ZKP

U odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih Željka Kneževića i Vojislava Jovaševića, advokat Biserka Krpić ističe da je sud prilikom donošenja presude prekoračio identitet optužnice u izreci presude, u odnosu na činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela, na taj način što je promenio način izvršenja krivičnog dela i hronologiju događaja, te dodao nove radnje izvršenja okrivljenom Željku Kneževiću, da je isti nabavljao drogu – lekove, zbog čega su izreka presude u tački jedan prvostepene presude i izreka optužnice u tački 2, koja opisuje navedene radnje izvršenja u suprotnosti. Branilac ističe da je u optužnici navedeno da su se dana 15.03.2016. godine okrivljeni Željko Knežević i Andrej Polovina dogovorili da okrivljeni Željko Knežević donese određenu količinu tableta u Novi Sad, što je on i učinio, dok u presudi sud faktički prihvata navode odbrane da između dvojice okrivljenih nikad nije postojala bilo kakva telefonska niti druga komunikacija, te menja deo optužnice u kome se navodi da je okrivljeni Željko Knežević dana 15.03.2016. godine lično doneo tablete u Novi Sad, odnosno sud izostavlja taj deo u presudi, te ostaje nedoumica kako su tablete iz Subotice dospele do Novog Sada. Po navodima zahteva - Apelacioni sud i prvostepeni sud konstatuju da je okrivljeni Vojislav Jovašević doneo tablete okrivljenom Dariu Rodiću, koji je prvostepenom presudom bio osuđen za navedeno delo, da bi ga Apelacioni sud oslobodio, nakon otvaranja pretresa, na koji način je povređen identitet presude i optužbe.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu - dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizilazi da su izmene optužnog akta koje su unete u izreku presude stilske prirode, da je ista upodobljena činjeničnom stanju utvrđenom u dokaznom postupku, posebno imajući u vidu izmene radnje izvršenja koje se odnose na okrivljenog Željka Kneževića. U izreci presude su označene sve radnje okrivljenog Kneževića koje su mu optužnicom stavljene na teret, a čine obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koje je oglašen krivim, pa deo koji je izostavljen – koji se odnosi na predaju droge okrivljenom Polovina Andreju u Novom Sadu, u suštini ne znači ni izmenu činjeničnog stanja niti prekoračenje optužbe.

Isti navodi, sadržani u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Željka Kneževića i Vojislava Jovaševića, advokata Biserke Krpić, bili su izneti i u žalbi na prvostepenu presudu, te bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, koji je postupao po žalbi branioca okrivljenih na presudu Višeg suda u Beogradu i našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, s obzirom da izmenom izreke prvostepene presude i to činjeničnog opisa izvršenja dela dana 15.03.2016. godine u odnosu na činjenični opis dat u optužnici, sud nije izašao van granica činjeničnog osnova optužbe, odnosno van granica činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva (strana 11. stav 2. obrazloženja drugostepene presude) a koje razloge, Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP

Iz navedenih razloga i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Viši sud u Beogradu Posebno odeljenje za organizovani kriminal, nije povredio granice postavljene optuženjem, odnosno nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Član 438. stav 1. tačka 4) ZKP

U odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Andreja Polovine, advokata Milana Unkovića, ističe se da je presudu Apelacionog suda u Beogradu Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Kž1 PO1 broj 10/21 od 24.01.2022. godine donelo veće u sastavu sudije Tatjane Vuković, kao predsednika veća, Zorana Savića, Mirjane Popović, Duška Milenkovića i Zdravke Đurđević, kao članova veća, a da je u toku prvostepenog postupka koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, postupao sudija Duško Milenković. Taj sudija je učestvovao u donošenju rešenja vanpretresnog veća: KPP Po1 11/16 (Kv Po1 273/16) od 02.06.2016. godine, KPo1 101/16(Kv Po1 598/16) od 30.11.2016. godine, K Po1 101/16 (Kv Po1 501/17) od 24.10.2016. godine, K Po1 101/16 (KvPo1 311/18) od 19.07.2018. godine. Branilac je istakao da je u navedenim rešenjima vanpretresnog veća Višeg suda u Beogradu Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, u čijem sastavu je učestvovao Duško Milenković, veće zauzelo stav o postojanju osnovane sumnje, zatim opravdane sumnje, u pogledu okrivljenog Andreja Polovine za krivično delo iz člana 346. stav 5.u vezi stava 2. KZ, te je na navedeni način sudija Duško Milenković izrazio visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog, u smislu člana 37. stav 1. ZKP i isti nije mogao odlučivati u donošenju pobijane drugostepene presude, te je ista doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Izneti navodi ocenjeni su neosnovanim u pogledu razloga za izuzeće sudije Duška Milenkovića.

U konkretnom slučaju, u prvostepenom postupku je postupao sudija Dušan Milenković, sudija Višeg suda Posebnog odeljenja koji postupa u navedenom odeljenju od 01.10.2013. godine, pa je i dalje sudija tog suda. U drugostepenom postupku pred Apelacionim sudom, član veća je bio sudija Duško Milenković koji je sudija Apelacionog suda u Beogradu, na navedenoj funkciji od 2010. godine. Stoga, se ne radi o istoj osobi, već o dvojici sudija na različitim funkcijama pa je u donošenju pobijane presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 PO1 broj 10/21 od 24.01.2022. godine učestovao sudija Duško Milenković, kao član veća, dok je u donošenju rešenja vanpretresnog veća Višeg suda u Beogradu Posebnog odeljenja za organizovani kriminal učestvovao sudija Dušan Milenković, sudija Višeg suda u Beogradu. Iz navedenih razloga nije dovedena u pitanje nepristrasnost sudije koji je učestvovao u donošenju drugostepene presude, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu neosnovan.

Član 438. stav 2. tačka 1) ZKP

Branilac okrivljenog Andreja Polovine u svom zahtevu za zaštitu zakonitosti pravnosnažnu presudu pobija i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP tvrdnjom da se ona zasniva na nezakonitim dokazima i to: zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija MUP PU Novi Sad okrivljenog Andreja Polovine od 20.04.2016. godine u Novom Sadu u ulici ..., stan broj ...; zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija MUP PU Novi Sad okrivljenog Andreaja Polovine od 20.04.2016. godine u Novom Sadu u ulici ..., stan broj ...; zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija MUP PU Novi Sad AA od 20.04.2016. godine u Novom Sadu u ulici ..., stan broj ...; potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP PU Novi Sad Ku broj 217/16 od 20.04.2016. godine; potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP PU Novi Sad 0301 32/02 od 20.04.2016. godine; potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP PU Novi Sad 0301 32/02 broj 1 do 6 od 20.04.2016. godine; naredbi za pretres stana i ostalih prostorija lica Andreja i AA KPPr 140/16 od 19.04.2016. godine; zapisniku o uviđaju VJT u Novom Sadu KTR 545 – 2/16 od 20.04.2016. godine i zapisniku o veštačenju broj 03/2/11/7 broj 234 – 888/16 od 25.03.2016. godine i broj 234 – 1106/16 od 30.06.2016. godine.

Branilac je istakao da je u zapisniku o pretresanju u ulici ..., stan broj ..., konstatovano da okrivljeni ne zahteva prisustvo branioca, da je pretresanje započeto u 2,25 časova, te je branilac advokat Goran Ostojić pristupio naknadno u 5,45 časova, što je dopisano na zapisniku. Obrazlažući nezakonitost potvrde o oduzetim predmetima branilac je naveo i da svedoci nisu prisustvovali sačinjavanju potvrde o privremeno oduzetim predmetima kao ni zapisnika o uviđaju, koji su naknadno odštampani. Takođe je ukazao da je različito vreme sačinjavanja potvrde o oduzetim predmetima Ku broj 217/16 od 20.04.2016. godine (sačinjena 1,30 časova) i zapisnika o pretresanju stana od 20.04.2016. godine (sačinjen u 2,25 časova), iz čega proizilazi da je potvrda sačinjena pre zapisnika o pretresanju, što je hronološki nemoguće. Pored toga je dodao da su potvrde o privremeno oduzetim predmetima nečitke, neuredne i nerazumljive, a okrivljeni jednu od potvrda nije ni potpisao, niti je na istoj konstatovano da je odbio da je potpiše pa se ista ne može koristiti kao dokaz u postupku.

Pored toga branilac ističe da naredba o pretresanju stana koju je izdao sudija za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu KPPr 140/16 od 19.04.2016. godine, ne sadrži sve što je potrebno da bi se smatrala zakonitom, imajući u vidu da je u naredbi navedeno da se pretres može vršiti i noću, ali se u obrazloženju ne navodi koji su to važni razlozi za odstupanje od prava na nepovredivost stana, zaštitu dostojanstva ličnosti i prava na privatnost, odnosno navedena odluka, po nalaženju branioca, ne sadrži obrazloženje. Takođe, branilac je istakao da ne postoji potvrda o privremeno oduzetim predmetima od 19.04.2016. godine, već je ista sačinjena dan kasnije 20.04.2016. godine. Branilac ističe da iz svega proizilazi da se po osnovu iste naredbe ponovo 20.04.2016. vrši pretres stana, bez posebne naredbe i to noću, te zaključuje da je tri puta vršen pretres iste lokacije, što čini nezakonitim zapisnike o pretresu stana i potvrde o oduzetim predmetima.

Branilac dalje ističe da za nalaz i mišljenje veštaka NKTC MUP Pu Novi Sad od 25.03.2016. godine NKTC Odeljenje u Novom Sadu nije ovlašćeno ni akreditovano za ovu vrstu veštačenja, zbog čega je ovo veštačenje nezakonit dokaz. Osim toga, veštaci BB i VV su prvo učestvovale kao radnice – zaposlene u MUPu, u sprovođenju istrage u istom predmetu, da bi kasnije dale svoj nalaz i mišljenje, pri čemu je okrivljeni Andrej Polovina bio, a GG - trenutno pripadnik Žandarmerije MUP, te su postojali razlozi za izuzeće veštaka iz člana 116. stav 2. ZKP.

Pored toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ističe kao nezakonit dokaz iskaz osuđenog Alekse Kolomejca, koji se interpretira u obrazloženju prvostepene presude, kao i uvid u presudu Višeg suda u Beogradu Posebno odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala SPK Po1 36/16 od 04.07.2016. godine, a koji je donet na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela u smislu člana 313 – 319 ZKP i koji nema ni formu, ni karakter iskaza u smislu odredaba ZKP o ispitivanju okrivljenog u istrazi, te odbrana smatra da nije dozvoljeno upoznavanje sa sadržinom priznanja na zapisniku o ročištu za sporazum o priznanju krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Andreja Polovine, advokata Milana Unkovića, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 152. stav 1. ZKP propisano je da se pretresanje stana i drugih prostorija ili lica može preduzeti ako je verovatno da će se pretresanjem pronaći okrivljeni, tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za postupak. Stavom 2. istog člana je propisano da se pretresanje stana i drugih prostorija ili lica preduzima na osnovu naredbe suda ili izuzetno bez naredbe, na osnovu zakonskog ovlašćenja.

Odredbom člana 155. stav 1. ZKP propisano je da na obrazložen zahtev javnog tužioca pretresanje naređuje sud. Stavom 2. propisano je da naredba o pretresanju sadrži: 1) naziv suda koji je naredio pretresanje; 2) označenje predmeta pretresanja; 3) razlog pretresanja; 4) naziv organa koji će preduzeti pretresanje; 5) druge podatke od značaja za pretresanje.

Odredbom člana 156. stav 1. ZKP propisano je da posle predaje naredbe o pretresanju, držalac stana i drugih prostorija ili lice na kome će se pretresanje preduzeti poziva se da dobrovoljno preda lice odnosno predmete koji se traže. Stavom 2. propisano je da će se lice ili držalac iz stava 1. ovog člana poučiti da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju. Ako držalac ili lice iz stava 1. ovog člana zahteva prisustvo advokata, odnosno branioca, početak pretresanja će se odložiti do njegovog dolaska, a najduže za tri časa. Stavom 4. je propisano da će se držalac stana i drugih prostorija pozvati da prisustvuje pretresanju, a ako je on odsutan, pozvaće se da u njegovo ime pretresanju prisustvuje neko od punoletnih članova njegovog domaćinstva ili drugo lice. Stavom 7. je propisano da pretresanju prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci koji će se pre početka pretresanja upozoriti da paze na tok pretresanja, kao i da imaju pravo da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave prigovore na verodostojnost sadržine zapisnika.

Odredbom člana 157. stav 1. ZKP propisano je da se pretresanje vrši obazrivo, uz poštovanje dostojanstva ličnosti i prava na intimnost i bez nepotrebnog remećenja kućnog reda. Pretresanje se po pravilu vrši danju, a izuzetno noću, odnosno između 22 i 6 časova, ako je danju započeto pa nije dovršeno ili je to određeno naredbom za pretresanje. Stavom 4. istog člana je propisano da će se o svakom pretresanju sačiniti zapisnik u kome će se tačno opisati predmeti i isprave koji se oduzimaju i mesto na kome su pronađeni, a posebno će se obrazložiti zbog čega se pretresanje vrši noću. Zapisnik o pretresanju potpisuju prisutna lica. U slučaju da lice odbije da potpiše zapisnik, to će se posebno navesti. O oduzetim predmetima će se sačiniti potvrda koja će se odmah izdati licu od koga su predmeti, odnosno isprave oduzeti.

Iz spisa predmeta - zapisnika o pretresu stana jasno proizilazi da su pretresi stanova vršeni na osnovu odredbi članova 155 – 157 ZKP. Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija MUP PU Novi Sad okrivljenog Andreja Polovine od 20.04.2016. godine, na adresi u Novom Sadu u ulici ... i od istog datuma na adresi u ulici ... AA, proizlazi da je pretres na obe adrese preduzet na osnovu naredbe suda za pretres KPPr 140/16 od 19.04.2016. godine, koja je doneta uz ispunjavanje forme i propisane sadržine sa svim bitnim elementima propisanim odredbom člana 155. ZKP. Između ostalog u navedenoj naredbi za pretres stana i drugih prostorija konstatovano je da se pretres može izvršiti i noću. Pored toga, za pretresanje stana su u konkretnom slučaju bile ispunjene pretpostavke propisane i odredbom člana 156. ZKP, jer su bila prisutna dva punoletna građanina kao svedoka koji su pazili na tok pretresanja. Postupak pretresanja je vođen u smislu odredbe člana 157. ZKP, pa su u tom smislu i predmeti pronađeni tokom pretresanja posebno fotografisani, a sam pretres optički sniman, te su sačinjavani zapisnici o pretresanju, a snimci i fotografije predstavljaju sastavni deo tih zapisnika.

Činjenica, na koju branilac ukazuje - da ovlašćena službena lica u zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija nisu naveli razloge zbog čega se pretresanje vrši noću, ne čini ovaj dokaz nezakonitim i ne umanjuje kredibilitet ovog dokaza u meri u kojoj bi se on mogao smatrati nezakonitim. Isto se odnosi i na potvrde o oduzetim predmetima koje su pratile zapisnike o pretresanju stana na ove dve lokacije. U konkretnoj situaciji, sudija za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu, je izdao naredbu za pretres stana i ostalih prostorija lica Andreja i AA KPPr 140/16 od 19.04.2016. godine, u skladu sa članom 152. ZKP i 155. ZKP, kojom je propisano da sud donosi naredbu o pretresanju na obrazloženi zahtev javnog tužioca, i sadrži dostupne i neophodne podatke o ispunjenosti uslova za predmetnu dokaznu radnju, te izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Andreja Polovine, da je naredba suda trebalo da sadrži opširno obrazloženje, ocenjeni su kao neosnovani, imajući u vidu citirane odredbe Zakonika o krivičnom postupku.

Imajući u vidu navedeno, zapisnik o pretresanju stana nije nezakonit po formi, sadržini, niti po načinu pribavljanja, te se ni potvrda o privremeno oduzetim predmetima koji su pronađeni i oduzeti prilikom pretresa stana broj ..., u ulici ...., ne može se smatrati nezakonitom, budući da na samoj potvrdi pod rednim brojem 1. stoji konstatacija službenog lica da se radi o predmetima koji potiču iz pretresa stana u ulici ..., u Novom Sadu.

Pored toga, iz spisa predmeta i to zapisnika o uviđaju sačinjenog 20.04.2016. godine u Novom Sadu, u ulici ..., stan broj ..., koji koristi Andrej Polovina, proizlazi da su ovoj dokaznoj radnji prisustvovali okrivljeni Andrej Polovina, branilac po službenoj dužnosti advokat Goran Ostojić, dva svedoka pretresa, ovlašćena službena lica i zamenik javnog tužioca, o čemu je sastavljen zapisnik. U zapisniku su konstatovane sve prostorije predmetnog stana, šta je u svakoj prostoriji i u kom delu od tragova i predmeta krivičnog dela nađeno, uz označavanje tih predmeta pod određenim brojevima. Dalje iz potvrde o privremeno oduzetim predmetima MUP PU Novi Sad 0301 32/02 od 20.04.2016. godine, proizilazi da je od okrivljenog Andreja Polovine privremeno oduzet taksativno naveden veći broj predmeta, od rednog broja 1 do rednog broja 83. Okolnost koja se ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti - da u zapisniku nije evidentirano šta je prilikom pretresa pronađeno, navedeni dokaz ne čini nezakonitim, s obzirom da oduzeti predmeti po svom opisu i numeričkoj oznaci iz potvrde o oduzetim predmetima u potpunosti odgovaraju opisu predmeta i njihovim numeričkim oznakama iz zapisnika o uviđaju, te ovaj sud zaključuje da navedeni zapisnik, kao i potvrda u potpunosti sadrže sve neophodne podatke i predstavljaju zakonite dokaze.

Odredbom člana 150. stav 1. ZKP propisano je da se licu od koga su predmeti oduzeti, izdaje potvrda u kojoj će se predmeti opisati, navesti gde su pronađeni, kao i podaci o licu od koga se predmeti oduzimaju, te svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi. Prema tome, potvrde o privremeno oduzetim predmetima su izdate od ovlašćenog službenog lica a na osnovu ovlašćenja koje organi unutrašnjih poslova imaju u predkrivičnom postupku. Imajući u vidu brojnost ovih potvrda, koje su sve od istog datuma 20.04.2016. godine, kao i veliki broj privremeno oduzetih predmeta od okrivljenog Andreja Polovine, jasno je da sve potvrde o privremeno oduzetim predmetima čine deo jedinstvene potvrde sačinjene iz više delova, s obzirom na broj predmeta koji nije mogao biti evidentiran i popisan na jednom papiru, te su neosnovani navodi zahteva da su ovi dokazi nezakoniti, jer nisu upisani na jednom papiru. Ovo tim pre što su potvrde o oduzetim predmetima pratile zapisnike o pretresanju stana i uviđaju i numerički se poklapaju.

Pored toga u pogledu zapisnika o veštačenju broj 234 – 888/16 od 25.03.2016. godine i broj 234 – 1106/16 od 30.06.2016. godine, isticane su primedbe da NKTC pri MUP RS - ustanova koja je u konkretnom slučaju obavila veštačenje, nema akreditaciju za fizičko – hemijska veštačenja lekova, s obzirom da je NKTC ustanova akreditovana za fizičko – hemijska veštačenja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, u skladu sa međunarodnim standardima (SRPSISO/IEC 17025:2006) ali onih koji su taksativno nabrojani u okviru obima akreditacije na sajtu, a u šta ne spadaju supstance koje su u konkretnom slučaju bile predmet veštačenja. Međutim kako iz dopisa MUP RS Direkcije policije UKP, NKTC broj 234 – 1106/16 -1 od 20.04.2016. godine, proizlazi da se u sklopu NKTC nalazi 5 laboratorija za fizičko hemijska veštačenja i da su jedino laboratorije NKTC u RS akreditovane za oblast analize psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, i da su u okviru NKTC akreditovane najčešće primenjivane metode u skladu sa najzastupljenijim tipovima uzoraka, a da se preostale metode koje nisu u obimu akreditacije nalaze u sistemu kontrole kvaliteta NKTC-a, te kao takve podležu proveri i verifikaciji na isti način kao i akreditovane metode, to je neosnovan navod iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Andreja Polovine, advokata Milana Unkovića, da NKTC ne može da obavlja fizičko – hemijska veštačenja supstanci koje se ne nalaze na spisku Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci. Predmetna veštačenja u okviru NKTC izvršena su od strane VV i BB, koje se nalaze na spisku stalnih sudskih veštaka pri Višem sudu u Novom Sadu, za oblast hemija, a čije uže specijalnosti su fizičko – hemijska veštačenja odnosno veštačenja opojnih droga i psihotropnih kontrolisanih supstanci, te i one lično imaju ovlašćenje da vrše veštačenja. Neosnovano se u zahtevu branioca navodi da su ovi veštaci imali i druga ovlašćenja i vršili druge radnje u okviru istrage, jer se iz spisa predmeta jasno vidi da su one izvršile veštačenje koje spada u domen njihove struke. To što su one zaposlene u MUP RS u okviru koga se nalazi i Centar za veštačenje ne čini to veštačenje nezakonitim dokazom. Ono što je najvažnije je da su navedena veštačenja bila dostupna braniocima okrivljenih, veštaci su tokom trajanja krivičnog postupka ispitani na glavnom pretresu, te je odbrana imala pravo da traži dodatna objašnjenja, proveri kredibilitet veštaka i osporava nalaz i mišljenje. Stoga su neosnovani suprotni navodi branioca okrivljenog Andreja Polovine, advokata Milana Unkovića.

Pored toga u zahtevu za zaštitu zakonitosti istog branioca se ističe kao nezakonit dokaz iskaz osuđenog Alekse Kolomejca. Iz spisa predmeta proizlazi da je sud pročitao zapisnike o saslušanju osumnjičenog Alekse Kolomejca od 21.04.2016. godine i od 01.07.2016. godine, koji je saslušan u Tužilaštvu za organizovani kriminal, odnosno da se u konkretnom slučaju radi o iskazu datom u istrazi, pred tužiocem. Iz spisa predmeta dalje proizlazi da je sud izvršio uvid u presudu Višeg suda u Beogradu Posebno odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala, Odeljenje za prethodni postupak, SPK Po1 36/16 od 04.07.2016. godine, kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela okrivljeni Aleksa Kolomejac oglašen krivim za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru.

Upoznavanje sa sadržinom iskaza saokrivljenog pre sačinjenog sporazuma o priznanju krivičnog dela, datog pred tužiocem, kao organom koji rukovodi predistražnim postupkom, u vreme kada su okrivljeni imali svojstvo osumnjičenih, kao i vršenje uvida u presudu po osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela, koju je prvostepeni sud koristio isključivo radi utvrđenja činjenice da je okrivljeni Aleksa Kolomejac (sada pokojni) oglašen krivim navedenom presudom, način je izvođenja dokaza na glavnom pretresu shodno odredbama člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP i 405. ZKP, pa se ovako dat iskaz i izvršen uvid u SPK presudu mogu koristiti kao dokaz u postupku, a zbog čega od strane nižestepenih sudova nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP), na koju neosnovano ukazuje branilac okrivljenog Andreja Polovine, advokat Milan Unković.

Branilac okrivljenih Željka Kneževića i Vojislava Jovaševića, advokat Biserka Krpić, pravnosnažne presude pobija i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stava 2. tačka 2) ZKP te člana 424. stav 1. tačka 1. ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stava 1. tačka 11) ZKP.

S`tim u vezi, ovaj branilac u zahtevu ističe nerazumljivost izreke, njenu protivrečnost, a takođe u obrazloženju zahteva branilac daje sopstvenu ocenu dokaza, te utvrđenog činjeničnog stanja, vezano za transkripte razgovora između okrivljenih i njihovo korišćenje u krivičnom postupku, knjigovodstvenu dokumentaciju „...“ vlasništvo Vojislava Jovaševića. Polemišući sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pobijanim pravnosnažnim presudama i iznošenjem ocene dokaza i zaključaka, koji su suprotni oceni, činjeničnim utvrđenima i zaključcima nižestepenih sudova, branilac zapravo ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP. Isti branilac ukazuje i na odluku o krivičnim sankcijama prema njenim branjenicima, ali ne ističe povredu zakona već ističe ocenu okolnosti od kojih zavisi izbor visine krivične sankcije čime, ustvari ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako je odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano da okrivljeni preko branioca zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti zbog povreda tog zakona iz člana 74., 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, to se u ocenu povreda zakona koje nisu obuhvaćene odredbom člana 485. stav 4. ZKP i u odnosu na osporavanje činjeničnih utvrđenja u pravnosnažnoj presudi, Vrhovni kasacioni sud nije upuštao.

Iz navedenih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                        Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić