Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 11/23 od 19.06.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 broj 11/10, Kv-Po1 broj 459/22 od 28.04.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog osudi na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, dok u ostalom delu nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, bez preciziranja zakonskih razloga za podnošenje zahteva propisanih članom 485. stav 4. ZKP, navodeći da je u pogledu krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim primenjen zakon koji se ne može primeniti i jer je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, na koji način se suštinski ističu povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP. Po navodima zahteva, sud je pogrešno primenio odredbu člana 5. stav 2. KZ imajući u vidu da je okrivljenom izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 35 godina po starom zakonu a trebalo je da primeni Krivični zakonik objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije broj 35/2019, kao povoljniji za okrivljenog, koji ne propisuje kaznu zatvora u trajanju dužem od 20 godina, a koju kaznu je trebalo izreći kao jedinstvenu. Branilac okrivljenog navodi i da iako novi zakon propisuje kaznu doživotnog zatvora, imajući u vidu da je predmet postupka izracanje jedinstvene kazne primenom odredbi o sticaju krivičnih dela, kazna doživotnog zatvora može biti izrečena jedino ako je utvrđena u nekoj od presuda, što u konkretnom nije slučaj.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u vezi povrede iz člana 439. tačka 2) ZKP branioca okrivljenog Aleksandra Simovića se ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 5. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br.72/09... 35/2019) propisano je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a prema odredbi stava 2. istog člana, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Članom 43. Krivičnog zakonika koji se primenjivao od 01.01.2006. do 30.11.2019. godine, kojim su propisane vrste kazni, određeno je da se učiniocu krivičnog dela mogu izreći: kazna zatvora, novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole.

Članom 45. stav 1. Krivičnog zakonika, koji se primenjivao u vreme izricanja kazni zatvora, kao zakona koji je bio najblaži za učinioca, propisano je da kazna zatvora ne može biti kraća od 30 dana niti duža od 20 godina. Stavom 3. ovog člana određeno je da se za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela može uz kaznu iz stava 1. izuzetno propisati i kazna zatvora od 30 do 40 godina.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 35/2019) koji je stupio na snagu i primenjuje se od 01.12.2019. godine, u odredbi člana 44a u stavu 1. predviđeno je da se za najteža krivična dela i najteže oblike teških krivičnih dela može uz kaznu zatvora izuzetno propisati i kazna doživotnog zatvora.

Odredbom člana 114. tačka 3) Krivičnog zakonika („Sl.Glasnik RS broj 85/05 koji se primenjivao od 01.01.2006. godine) propisano je da se zatvorom od najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina kažnjava lice koje drugog liši života i pri tome sa umišljajem dovede u opasnost život još nekog lica.

Odredbom člana 310. Krivičnog zakonika („Sl.Glasnik RS broj 85/05 koji se primenjivao od 01.01.2006. godine) propisano je da ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije ili SCG liši života predsednika SCG, predsednika države članice, predsednika Skupštine SCG, predsednika skupštine države članice, predsednika vlade države članice, predsednika Suda SCG, predsednika ustavnog suda države članice, predsednika vrhovnog suda države članice ili najvišeg tužioca države članice kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 35/2019) je za krivično delo u stavu 1. tačka 3) člana 114. Krivičnog zakonika i krivično delo iz člana 310. Krivičnog zakonika predviđena kazna zatvora od najmanje 10 godina ili doživotni zatvor.

Pravni kontinuitet posebne vrste kazni propisanih za najteža krivična dela i najteže oblike istih krivičnih dela izvodi se razmatranjem sadržaja navedenih odredaba krivičnog zakonika i zaprećene kazne za konkretno krivično delo u posebnom rasponu i maksimumu od 30 do 40 godina, što sada odgovara doživotnom zatvoru.

Imajući u vidu odredbe opšteg dela Krivičnog zakonika (vrste kazni, pretpostavke i uslovi za propisivanje kazne zatvora...) članom 43, članom 45. stav 3. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 121/12... 35/19) nesumnjivo je u Krivičnom zakoniku važećem u vreme izvršenja konkretnih krivičnih dela propisana posebna vrsta kazne – zatvor od 30 do 40 godina dok je u vreme spajanja odnosno postupka izricanja jedinstvene kazne to doživotni zatvor (član 44a Krivičnog zakonika).

Poseban deo Krivičnog zakonika u vreme izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 3) Krivičnog zakonika i krivičnog dela iz člana 310. Krivičnog zakonika, propisuje mogućnost da sud izrekne okrivljenom zatvor od 30 do 40 godina, za koju kaznu se sud i opredelio i okrivljenog Aleksandra Simovića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 35 godina u koju mu se uračunava i vreme provedeno u pritvoru.

Polazeći od navedenog, a imajući pri tome u vidu odredbu člana 5. Krivičnog zakonika, koji reguliše vremensko važenje krivičnog zakonodavstva i primenu blažeg zakona, kao i citirane zakonske odredbe, po oceni Vrhovnog suda nižestepenim presudama, nije povređen zakon na štetu okrivljenog, u smislu člana 439. tačka 2) ZKP, budući da je na okrivljenog Aleksandra Simovića pravilno primenjen Krivični zakonik koji je najblaži za okrivljenog.

S obzirom na to da su kazne zatvora od 30 do 40 godina i doživotni zatvor posebne vrste kazne koje su u krivično pravni sistem uvedene kao zamena za ukinutu smrtnu kaznu, neprihvatljiv je stav odbrane, da je kazna zatvora od 20 godina najblaža i stoga jedina kazna koja se u konkretnom slučaju mogla izreći okrivljenom.

Pravilno je sud primenio zakon koji je važio u vreme izricanja svih pravnosnažnih presuda za koje je osuđeni podneo zahtev za spajanje kazni, pri čemu je u dve od tih presuda pravnosnažno izrečena kazna zatvora u trajanju od 35 godina a koja činjenica se ne može izmeniti ni u kom slučaju nakon pravnosnažno donetih odluka, te je shodno tome nadalje sud pravilno primenio odredbu člana 60. stav 2. tačka 1) KZ (Sl.Gl. RS br. 85/05 ... 94/2016 koji je stupio na snagu 01.06.2006. godine i primenjivao se do 01.12.2019. godine), a koja odredba upravo predviđa način na koji će sud izvršiti spajanje kazni i pravila za izricanje jedinstvene kazne, ako je za neko od krivičnih dela u sticaju utvrdio kaznu zatvora od 30 – 40 godina, kao što i jeste u konkretnom slučaju.

Izmena zakona u pogledu vrste zakonom predviđenih krivičnih sankcija koja je izvršena nakon pravnosnažnosti svih presuda čije spajanje je traženo svakako ne može imati uticaja na već prvnosnažno okončane krivične postupke i pravnosnažno izrečene krivične sankcije.

Dakle, nakon pravnosnažno okončanog krivičnog postupka isključena je primena odredbe člana 5. stav 2. KZ, kada se radi o već izrečenim krivičnim sankcijama, a primena opštih odredaba KZ koje se odnose na sticaj krivičnih dela u postupku za izricanje jedinstvene kazne, u smislu člana 552. ZKP, u konkretnom slučaju je vezana upravo za zakon koji je predviđao mogućnost izricanja kazne zatvora u trajanju od 30 – 40 godina, kao jedinstvene kazne, u situaciji da je za neko od krivičnih dela u sticaju utvrdio tu kaznu, a to je KZ (Sl.Gl. RS 85/05 ... 94/2016). Sem toga izmenama krivičnog zakonika koji se primenjuje od 01.12.2019. godine (pa dakle i u vreme donošenja odluka protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti) za krivična dela za koja je okrivljeni pravnosnažno osuđen (krivično delo iz člana 114. KZ i 310. KZ) propisana je kazna zatvora najmanje 10 godina ili doživotni zatvor, što je dakle strožija krivična sankcija u odnosu na kaznu propisanu za ta dela prema KZ (Sl.Gl.RS 85/05 ... 94/2016), a odredba člana 60. stav 2. tačka 1) istog zakona reguliše pravilo za izricanje jedinstvene kazne ako je za neko krivično delo u sticaju utvrđena kazna doživotnog zatvora, pa je jasno da se u konkretnom slučaju isti i ne može primeniti, niti se uopšte radi o „blažem“ zakonu kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

S tim u vezi, od strane ovoga suda ocenjeni su kao neosnovani i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Simovića kojima se ističe da je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon i ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, imajući u vidu da je sud pravilno primenio odredbu člana 60. stav 2. tačka 1) Krivičnog zakonika i okrivljenog Aleksandra Simovića osudio na jedinsvenu kaznu zatvora u trajanju od 35 godina, koju je uzeo kao utvrđenu iz presuda Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K.P.broj 5/03 (novi broj K-Po1 broj 11/10) od 23.05.2007. godine, koja je postala pravnosnažna 17.09.2008. godine i K-Po1 broj 3/04 (novi K-Po1 broj 22/10) od 18.01.2008. godine koja je postala pravnosnažna dana 15.10.2009. godine.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Simovića u preostalom delu nema propisan sadržaj. Branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva navodi da je povređen član 7. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda a čime se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Simovića – advokata Aleksandra Cvejića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP i člana 484. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić