-okrivljeni Paja Jurić zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od deset meseci i zbog krivičnog dela krijumčarenja iz člana 230. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ za koje krivično delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci i novčana kazna u iznosu od 5.000.000,00 dinara pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2007. do 16.04.2010. godine i na novčanu kaznu u iznosu od 5.000.000,00 dinara koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude i određeno da ako to ne učini, ista će se zameniti kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara odrediti jedan dan kazne zatvora s tim da kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine;

-okrivljena Slavica Jurić zbog izvršenja krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje krivično delo joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i zbog krivičnog dela krijumčarenja iz člana 230. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ za koje delo joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine i novčana kazna u iznosu od 1.000.000,00 dinara, pa je osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i jedan mesec, u koju kaznu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2007. do 28.10.2008. godine i na novčanu kaznu u iznosu od 1.000.000,00 dinara koju je okrivljena dužna da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude i određeno da ako to ne učini, kazna će se zameniti kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine;

-okrivljeni Stevan Stevanović zbog krivičnog dela zločinačkog udruživanja iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od deset meseci i zbog krivičnog dela krijumčarenja iz člana 230. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci i novčana kazna u iznosu od 5.000.000,00 dinara pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 13.09.2007. do 18.12.2009. godine i novčanu kaznu od 5.000.000,00 dinara, koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude i određeno da ako to ne učini ista će se zameniti kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine;

-okrivljeni Siniša Suvajdžić zbog izvršenja krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i zbog izvršenja krivičnog dela krijumčarenja iz člana 230. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri godine i novčana kazna u iznosu od 3.000.000,00 dinara pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i četiri meseca, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 15.05.2007. do 24.05.2007. godine i novčanu kaznu u iznosu od 3.000.000,00 dinara koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude i određeno da ako to ne učini ista će se zameniti kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine;

-okrivljeni Bogdan Marković zbog izvršenja krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od deset meseci i zbog izvršenja krivičnog dela krijumčarenja iz člana 230. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ za koje krivično delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci i novčana kazna u iznosu od 5.000.000,00 dinara pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru od 29.10.2010. do 17.01.2011. godine kao i vreme provedeno u pritvoru od 17.01.2011. godine pa do upućivanja okrivljenog u ustanovu za izdržavanje kazne ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj odluci, i na novčanu kaznu u iznosu od 5.000.000,00 dinara koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, i određeno je da ako to ne učini novčana kazna će se zameniti kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine.

Istom presudom u stavu I na osnovu odredbe člana 87. KZ prema okrivljenima, između ostalih, Paji Juriću, Stevanu Stevanoviću, Slavici Jurić, Srećku Milanoviću, Sinišu Suvajdžiću izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to svi mobilni telefoni koji su im oduzeti i bliže označeni u potvrdama o oduzetim predmetima koji se nalaze u spisima predmeta, kao i oduzete kartice uz te telefone, a na osnovu odredbe člana 230. stav 3. KZ od okrivljenih Paje Jurića, Bogdana Markovića, Srećka Milanovića i Siniše Suvajdžića oduzete su sve cigarete koje su im oduzete i bliže označene u potvrdama o oduzetim predmetima, imajući u vidu i potvrdu o oduzetim predmetima od H.M. i M.V. koje se nalaze u spisima predmeta.

Na osnovu odredbe člana 91. i 92. stav 1. KZ i člana 513. st. 1. i 2. i člana 515. ZKP oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to između ostalih: od okrivljenog Marković Bogdana novac u iznosu od ... evra, od okrivljenog Stevana Stevanovića novac u iznosu od ... evra, a od okrivljenog Siniše Suvajdžića novac u iznosu od ... evra.

Navedenom presudom u stavu I obavezani su okrivljeni Anton Stanaj, Paja Jurić, Stevan Stevanović, Slavica Jurić, Erik Karačonji, Bogdan Marković, Hajrović Rešad, Milanović Srećko, Vujević Željko, Pavlović Slaviša, Suvajdžić Siniša, Latković Zoran, Oliver Marković, Juhas Ivan i Admir Kalač da solidarno plate iznos od 933.010.274,43 dinara, a na ime preostalog dela pribavljene imovinske koristi stečene izvršenjem krivičnog dela, u korist budžetskih sredstava Republike Srbije u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Istom presudom u stavu I na osnovu odredbe članova 193, 194. i 196. ZKP obavezani su okrivljeni da u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja plate troškove krivičnog postupka za koje je određeno da će visinu sud utvrditi posebnim rešenjem, a da u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja plate na ime paušala i to između ostalih: okrivljeni Paja Jurić, Stevan Stevanović i Bogdan Marković iznose od po 100.000,00 dinara, okrivljeni Srećko Milanović i Siniša Suvajdžić iznose od po 50.000,00 dinara, a okrivljena Slavica Jurić iznos od 30.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1Po1 12/12 od 03.12.2012. godine u stavu I odbijena je žalba Tužioca za organizovani kriminal, branilaca okrivljenih Biljane Pupovac, Predraga Markovića, Miljana Bulatovića, Željka Saulića, Predraga Ćulibrka i okrivljenog Huščik Jožefa, i prvostepena presuda u odnosu na ove okrivljene i okrivljene Sadriju Hajdinovića, Milana Jovanovića, Dragišu Vidojevića, Dejana Boškovića i Vladimira Brajovića potvrđena, osim u delu odluke o troškovima.

U stavu II navedene presude preinačena je prvostepena presuda i to stavu II/1 usvajanjem žalbi branilaca, pored ostalih, okrivljenih Jurić Paje, Jurić Slavice, Stevanović Stevana, Marković Bogdana, Srećka Milanovića i Siniše Suvajdžića tako što je Apelacioni sud prema ovim okrivljenima, pored ostalih, na osnovu člana 422. tačka 3. ZKP, odbio optužbu da su izvršili krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. KZ (''Službeni glasnik RS'', broj 85/05).

U stavu II/2 iste presude usvajanjem žalbi branilaca između ostalih, okrivljenih Jurić Slavice, i po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljene Jurić Paju, Stevanović Stevana, Bogdana Markovića, Srećka Milanovića i Sinišu Suvajdžića preinačena je prvostepena presuda u pogledu odluke o krivičnim sankcijama, tako što je Apelacioni sud zadržavajući kao pravilno utvrđene kazne zatvora i novčane kazne zbog izvršenja krivičnog dela krijumčarenje iz člana 230. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje su oglašeni krivim osudio:

-okrivljenog Jurić Paju na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2007. do 16.04.2010. godine i novčanu kaznu u iznosu od 5.000.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude, i određeno da ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine;

-okrivljenog Stevanović Stevana na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 13.09.2007. do 18.12.2009. godine i novčanu kaznu u iznosu od 5.000.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude, i određeno da ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine;

-okrivljenu Jurić Slavicu na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci u koju kaznu joj se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 13.09.2007. do 28.10.2008. godine i novčanu kaznu u iznosu od 1.000.000,00 dinara koju je dužna da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, i određeno da ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine;

-okrivljenog Marković Bogdana na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru počev od 29.10.2010. do 17.01.2011. godine i od 17.01.2011. do 22.12.2011. godine i novčanu kaznu u iznosu od 5.000.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, i određeno da ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine;

-okrivljenog Srećka Milanovića na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 13.09.2007. do 23.12.2008. godine i novčanu kaznu u iznosu od 4.000.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, i određeno da ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine i

-okrivljenog Suvajdžić Sinišu na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 15.05.2007. do 24.05.2007. godine i novčanu kaznu u iznosu od 3.000.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, i određeno da ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine.

Navedenom presudom u stavu II/3 usvajanjem žalbi branilaca okrivljenih Paje Jurića, Slavice Jurić i Stevana Stevanovića i po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljene Bogdana Markovića, Srećka Milanovića i Sinišu Suvajdžića, preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o paušalu, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljene Bogdana Markovića, Srećka Milanovića, Suvajdžić Sinišu obavezao da na ime paušala u korist budžetskih sredstava suda uplate iznose od po 20.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude dok su u preostalom delu žalbe branilaca ovih okrivljenih između ostalih, odbijene kao neosnovane.

Istom presudom u stavu III usvajanjem žalbi branilaca okrivljenih Paje Jurića, Stevana Stevanovića i Slavice Jurić, ukinuto je rešenje o troškovima krivičnog postupka, osim troškova paušala, sadržano u presudi Višeg suda u Beogradu Posebnog odeljenja K.Po1 br.114/10 od 23.05.2011. godine i u tom delu spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv napred navedene prvostepene pravnosnažne presude i drugostepene presude u stavu II/2 i II/3 zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac osuđenog Srećka Milanovića, advokat S.K., zbog povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i člana 441. stav 3. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i delimično ukine prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na tačke II/2 i II/3 drugostepene presude kao i drugostepenu presudu u osporavanom delu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine ako do izvršenja dođe do momenta odlučivanja o ovom predlogu;

-branilac osuđenih Paje Jurića, Slavice Jurić i Stevana Stevanovića, advokat B.K., zbog povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i člana 441. stav 3. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i delimično ukine prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na tačke II/2 i II/3 presude Apelacionog suda, kao i drugostepenu presudu u osporavanom delu i da predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a da u smislu člana 488. stav 3. ZKP obzirom na sadržaj zahteva odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine ako do izvršenja dođe do momenta odlučivanja o ovom predlogu;

-branilac osuđenog Bogdana Markovića, advokat S.K., zbog povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP iz člana 439. tačka 3. ZKP i povrede odredbe člana 63. KZ sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i delimično ukine prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na tačke II/2 i II/3 drugostepene presudu Apelacionog suda u osporavanom delu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a da u smislu člana 488. stav 3. ZKP s obzirom na sadržaj zahteva odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži odnosno prekine, ako do izvršenja dođe do momenta odlučivanja o ovom predlogu;

-branilac osuđenog Siniše Suvajdžića, advokat M.Č., protiv prvostepene i drugostepene presude zbog toga što se pobijane presude zasnivaju na dokazima kojima se po odredbama ZKP presuda ne može zasnivati (čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP), zbog odluke o oduzimanju imovinske koristi (čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP), zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i zbog toga što u prvostepenoj presudi kazna nije individualizovana, a prilikom odmeravanja kazne u obzir su uzimane i brisane osude, (čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP), i iz razloga što Apelacioni sud nije odgovorio na sve navode žalbe u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja. Branilac osuđenog Siniše Suvajdžića predložio je da Vrhovni kasacioni sud ukine u celini prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i da predmet vrati na suđenje prvostepenom sudu s tim da se naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da u celini preinači prvostepenu odluku i odluku donetu po postupku po redovnom pravnom leku i Siniši Suvajdžiću donese oslobađajuću presudu, jer nema dokaza da je izvršio krivično delo krijumčarenja.

Razmatrajući zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca osuđenih Srećka Milanovića, Paje Jurića, Slavice Jurić, Stevana Stevanovića, Siniše Suvajdžića i Bogdana Markovića na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da su zahtevi izjavljeni od ovlašćenih lica, blagovremeni i dozvoljeni.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioce, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je ramotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca osuđenih Srećka Milanovića, Paje Jurića, Slavice Jurić, Stevana Stevanovića, Siniše Suvajdžića i Bogdana Markovića su neosnovani.

Odredbom člana 604. ZKP propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika, ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10).

Neosnovani su navodi branilaca osuđenih Srećka Milanovića, Paje Jurića, Slavice Jurić, Stevana Stevanovića, Siniše Suvajdžića i Bogdana Markovića u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti kojima se pravnosnažne presude pobijaju zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, kojima se ukazuje da se presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ovog zakonika ne mogu zasnivati.

Zahtevima branilaca osuđenih Srećka Milanovića, Paje Jurića, Slavice Jurić, Stevana Stevanovića, Siniše Suvajdžića i Bogdana Markovića ukazuje se da su audio zapisi snimljenih telefonskih razgovora i optički snimci, dokazi koji su pribavljeni suprotno članu 232. ZKP, i kao takvi predstavljaju nezakoniti dokaz. Naime, u zahtevima se navodi da je mera nadzora i snimanja telefonskih i drugih komunikacija i optičko snimanje u konkretnom slučaju primenjena za krivično delo krijumčarenje iz člana 230. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje delo nije bila propisana mogućnost njene primene, a ista je primenjena i suprotno propisanom uslovu, da se ova mera može primeniti samo na dela koja su već izvršena, a ne ako se sumnja da se krivično delo priprema. U zahtevima se dalje navodi da se član 232. ZKP ne može dovoditi u vezu sa članom 504lj ZKP, jer član 504lj ZKP ne proširuje mogućnost primene navedene mere za sva krivična dela koja nadležni tužilac okvalifikuje kao dela sa elementom organizovanog kriminala.

U zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca osuđenih Srećka Milanovića, Paje Jurića, Slavice Jurić, Stevana Stevanovića i Bogdana Markovića navodi se i da istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu nije bio nadležan za donošenje naredbe o primeni mera nadzora i snimanja telefonskih i drugih komunikacija i optičkih snimanja, jer je jedino Republički javni tužilac bio ovlašćen da zasnuje stvarnu nadležnost za delo sa elemntima organizovanog kriminala, i to tako, što bi tada Specijalnom tužiocu poverio nadležnost ili na njega preneo nadležnost, a što je Republički javni tužilac učinio tek 14.09.2007. godine. Iz navedenog proizilazi, da do tog datuma istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu nije bio nadležan za takvo postupanje.

U vezi sa napred iznetim navodima branilaca osuđenih Srećka Milanovića, Paje Jurića, Slavice Jurić, Stevana Stevanovića, Siniše Suvajdžića i Bogdana Markovića, Vrhovni kasacioni sud je našao da su isti neosnovani, te da su transkripti snimljenih telefonskih razgovora kao i video zapisi optičkih snimanja osuđenih pribavljeni u skladu sa odredbama člana 232. (''Službeni list SRJ'', broj 70 od 28.12.2001. godine, ''Službeni glasnik RS'', broj 85 od 06.10.2005. godine) i člana 504lj stav 1. ZKP (''Službeni list SRJ'', broj 68 od 19.12.2002. godine).

Članom 232. stav 1. tačka 3. ZKP (''Službeni list SRJ'', broj 70 od 28.12.2001. godine, ''Službeni glasnik RS'', broj 85 od 06.10.2005. godine), koji je važio u vreme izvršenja predmetnih krivičnih dela krijumčarenja iz člana 230. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, propisano je da: ''Istražni sudija, na pismeni obrazloženi predlog javnog tužioca može narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica za koja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugim izvršila krivična dela ... sa elementima organizovanog kriminala - falsifikovanje i ''pranje'' novca, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, nedozvoljena trgovina oružjem, municijom ili eksplozivnim materijama, trgovine ljudima, davanje i primanje mita, iznude i otmice.''

Članom 504lj stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', broj 68 od 19.12.2002. godine), koji je važio u vreme izvršenja predmetnih krivičnih dela krijumčarenja iz člana 230. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, propisano je da: ''Istražni sudija, na zahtev javnog tužioca, može prema licu za koje postoji osnovana sumnja da samo ili zajedno sa drugim licima priprema krivično delo organizovanog kriminala, pored mera iz člana 232. i 234. ovog Zakonika, da odobri i primenu mera: pružanje simulovanih poslovnih usluga, sklapanje simulovanih pravnih poslova i angažovanje prikrivenih islednika, ako se krivično delo organizovanog kriminala na drugi način ne bi moglo otkriti, dokazati ili sprečiti, ili bi to bilo povezano sa znatnim teškoćama.'' Prema stanju u spisima predmeta mere nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja, okrivljenima u ovom krivičnom postupku određene su naredbama istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu: Kri.Pov.P.br.48/07 od 29.01.2007. godine, Kri.Pov.P.br.486/07 od 05.06.2007. godine, Kri. Pov. P. br.89/07 od 19.02.2007. godine, Kri. Pov. P.br.133/07 od 12.03.2007. godine, Kri. Pov. P. br.140/07 od 15.03.2007. godine, Kri. Pov .P br. 286/07 od 04.04.2007. godine, Kri. Pov. P. br.437/07 od 23.05.2007. godine, Kri. Pov. P. br.107/07 od 28.02.2007. godine i 117/07 od 06.03.2007. godine i Kri. Pov. P. br.289/07 od 05.04.2007. godine. Navedene naredbe doneo je istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu na osnovu odredbe člana 232. i člana 504lj ZKP, zbog postojanja osnova sumnje da su osumnjičeni, između ostalih, Srećko Milanović, Paja Jurić, Slavica Jurić, Stevan Stevanović, Siniša Suvajdžić i Bogdan Marković izvršili krivična dela sa elementima organizovanog kriminala, krijumčarenje iz člana 230. KZ, poreske utaje iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ, krivično delo iz člana 359. stav 4. u vezi stava 1. KZ, primanje mita iz člana 367. stav 4. u vezi stava 1. KZ i krivično delo davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ. Navedene mere istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu doneo je na predlog Specijalnog tužilaštva OJT u Beogradu.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su naredbe za nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja okrivljenih donete po naredbama nadležnih organa – istražnog sudije Posebnog odeljenja, Okružnog suda u Beogradu, na osnovu predloga nadležnog javnog tužioca - Specijalnog tužioca OJT u Beogradu, u smislu odredaba člana 232. stav 1. tačka 3. i člana 504lj stav 1. ZKP, te da su transkripti sačinjeni na osnovu istih naredbi, pribavljeni u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku i da se prvostepena i drugostepena presuda ne zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.

Ovo stoga što po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda član 504lj stav 1. ZKP kao posebna odredba (dok je član 232. ZKP opšta odredba), propisuje da se prema licu za koje postoji osnovana sumnja ... da samo ili zajedno sa drugim licima priprema krivična dela organizovanog kriminala ...'' pored mera iz člana 232. i 234. ovog zakonika, dakle i pored mera nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora ili komunikacije i dr ... mogu primeniti i mere ... pružanje simulovanih poslovnih usluga, sklapanje simulovanih pravnih poslova i angažovanje prikrivenih islednika. Time se po nalaženju ovoga suda članom 504lj ZKP proširuje polje primene za bilo koje krivično delo organizovanog kriminala koje se priprema i to u pogledu mera koje stoje na raspolaganju istražnom sudiji Posebnog odeljenja, tako da istražni sudija pored mere iz člana 232. i 234. ZKP može odrediti primenu ovih ''dodatnih mera''.

Vrhovni kasacioni sud nalazi su okrivljeni Srećko Milanović, Paja Jurić, Slavica Jurić, Stevan Stevanović, Bogdan Marković i Siniša Suvajdžić bili dobro povezani u cilju vršenja krivičnih dela između ostalih i krivičnog dela krijumčarenja iz člana 230. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje su oglašeni krivim i da su određeno vreme funkcionisali u tom cilju, i pre započinjanja tonskog snimanja, pa je u vreme donošenja naredbi na osnovu člana 232. i 504lj ZKP, krivično delo krijumčarenja iz člana 230. KZ ispunjivalo sve uslove propisane članom 504lj ZKP, da se i u odnosu na njega donese naredba o primeni mera, jer je imao elemente organizovanog kriminala i jer je član 504lj ZKP proširivao polje primene člana 232. ZKP kako u pogledu primene mera na krivična dela koja se pripremaju, tako i u pogledu mera koje se mogu odrediti. Navedenim naredbama bila su obuhvaćena i druga krivična dela za koja su postojali osnovi sumnje da se vrše, od kojih su neka bila i obuhvaćena članom 232. ZKP, a okrivljeni su prvostepenom presudom bili oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela zločinačkog udruživanja iz čana 346. stav 2. ZKP za koje je u daljem toku postupka optužba odbijena zbog zastarelosti krivičnog gonjenja, pa se činjenica da je u konkretnom slučaju krivično delo krijumčarenja iz člana 230. KZ delo sa elementima organizovanog kriminala, ničim ne dovodi u sumnju. Iz navedenih razloga audio zapisi telefonskih razgovora i optička snimanja koji su pribavljeni na osnovu navedenih naredbi nisu dokazi pribavljeni na nezakonit način, niti su presude zasnovane na ovakvim dokazima obuhvaćene povredom zakona iz člana 438. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su navodi zahteva branilaca osuđenih Srećka Milanovića, Paje Jurića, Slavice Jurić, Stevana Stevanovića i Bogdana Markovića da istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu nije bio nadležan za donošenje naredbe o primeni mera nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja. Naime, u skladu sa odredbom člana 232. i člana 504lj ZKP navedene naredbe doneo je istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, na predlog Specijalnog tužioca OJT u Beogradu koji je bio ovlašćen da takav predlog stavi, u skladu sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovnog kriminala (''Službeni glasnik RS'', br.42/02 ... 61/05), u pretkrivičnom postupku, pa su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda navedene naredbe donete od strane nadležnog istražnog sudije na predlog ovlašćenog predlagača.

U zahtevima branioca osuđenih Srećka Milanovića, Paje Jurića, Slavice Jurić, Stevana Stevanovića i Bogdana Markovića ukazuje se na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP koja je učinjena na taj način što je prvostepeni sud prihvatajući metodologiju obračuna visine vrednosti robe za koju nisu obračunati i plaćeni javni prihodi i iznose neplaćenih javnih prihoda, iz osnovnog nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke D.Z. od 07.03.2008. godine, sam obračunao vrednost cigareta i visinu štete za budžet RS, kao i visinu protivpravne imovinske koristi i zasnovao svoju presudu na tako izvedenom dokazu, dok je dopunski nalaz i mišljenje istog veštaka od 21.06.2009. godine odbacio, a čime je povredio član 113. stav 1. i član 124. ZKP. Navedenu povredu, prema navodima zahteva, je učinio i drugostepeni sud zauzimajući stav da je ovako izvedeni dokaz zakonit. Na povredu zakona učinjenu na napred navedeni način u pobijanim presudama ukazuje i branilac osuđenog Siniše Suvajdžića.

Iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud prihvatio nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke D.Z. od 07.03.2008. godine, u delu koji se tiče načina utvrđivanja vrednosti pojedinih vrsta cigareta, načina obračuna carinskih i poreskih dažbina i analize dokumentacije vezane za promet cigareta, a u skladu sa izvedenim dokazima u toku ovog krivičnog postupka i utvrđenim činjeničnim stanjem u pogledu količine cigareta, utvrdio vrednost krijumčarenih cigareta, odnosno visinu neplaćenih javnih prihoda, i štete nastale za budžet RS, a nije prihvatio dopunski nalaz i mišljenje istog veštaka od 21.06.2010. godine.

Imajući u vidu da je tokom ovog krivičnog postupka ocenom izvedenih dokaza pojedinačno i u međusobnoj povezanosti nesumnjivo utvrđena količina cigareta koja je prešla iz Republike Crne Gore u Republiku Srbiju, i da je ta količina cigareta bliže opisana u izreci prvostepene presude, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda dopunski nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke D.Z. od 21.06.2010. godine, koji je baziran samo na knjigovodstveno računovodstvenoj dokumentaciji, od strane prvostepenog suda nije mogao biti prihvaćen, jer nije u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem, u pogledu količine cigareta koja je predmet krivičnog dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim. Nadalje, po nalaženju ovoga suda budući da je prvostepeni sud prihvatio nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke od 07.03.2008. godine u delu koji se tiče stručnih znanja, i da je na osnovu toga i utvrđenog činjeničnog stanja mogao da utvrdi visinu neplaćenih javnih prihoda i štete za budžet RS, određivanje novog veštačenja od strane prvostepenog suda nije bilo nužno, pa su navodi zahteva branilaca osuđenih kojima se ukazuje na povrede člana 113. stav 1. i 124. ZKP i povredu zakona iz člana 438. stav 2. u vezi stava 1. ZKP u prvostepenoj i drugostepenoj presudi, neosnovani.

U zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca osuđenih Srećka Milanovića, Paje Jurića, Slavice Jurić, Stevana Stevanovića i Bogdana Markovića ukazuje se i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP navodima da se pobijane presude zasnivaju na dokumentaciji preduzeća, koja je na stranom jeziku i nije prevedena na srpski, a čime je povređen član 11. stav 1. i 2. ZKP, obzirom da se svi dokazi u ovom krivičnom postupku, odnose na sve okrivljene imajući u vidu da su okrivljeni oglašeni krivim da su krivično delo izvršili u saizvršilaštvu.

Vrhovni kasacioni sud ovakve navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca osuđenih ocenjuje kao neosnovane, s obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je kompletna pismena dokumentacija na engleskom jeziku prevedena na srpski jezik, u skladu sa članom 11. stav 1. i 2. ZKP, od strane sudskog tumača za engleski jezik M.A., i da je kao takva na maternjem jeziku ili jeziku kojim se okrivljeni služe, tokom ovog krivčnog postupka bila dostupna odbrani.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca osuđenih Paje Jurića, Slavice Jurić i Stevana Stevanovića kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, navodima da su tokom ovog krivičnog postupka prezentovane fotografije pronađenih cigareta na kojima se te cigarete i ne vide, i da je sud svoju odluku zasnovao na ličnim podacima koji nisu oduzeti od okrivljenog Bogdana Markovića, već od V.G. (19 numerisanih papirića) iz kojih se ne može sa sigurnošću utvrditi ko ih je pisao, godina kada su napisani i ne može se utvrditi da li se odnose na predmet optužbe, a čime su prvostepeni i drugostepeni sud povredili član 18. stav 3, član 16. i član 84. ZKP.

Naime iz spisa predmeta proizilazi da je V.G. u svom iskazu potvrdila da je od sina okrivljenog Bogdana Markovića primila kesicu sa papirima, i da je ista oduzeta od ove svedokinje po potvrdi o oduzetim predmetima, pa po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, na ovaj način izveden dokaz nije u suprotnosi sa zakonom i ne stoji povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP u vezi sa članom 16. i 84. ZKP na koju se na navedeni način ukazuje. Što se tiče prezentovane fotodokumentacije, kako se to navodi u zahtevu branioca osuđenog Bogdana Markovića, očigledno je da bi, s obzirom na druge dokaze u odnosu na ovog okrivljenog i bez tih dokaza bila doneta ista presuda, pa po nalaženju ovoga suda izvođenjem ovakvog dokaza nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

U zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca osuđenih Srećka Milanovića, Paje Jurića, Slavice Jurić, Stevana Stevanovića, Bogdana Markovića i Siniše Suvajdžića ukazuje se i na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP u pobijanim presudama, navodima da sud nije na zakoniti način utvrdio visinu neplaćenih javnih prihoda, koji se iznos smatra iznosom pribavljene imovinske koristi stečene krivičnim delom, te da je odlukom o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela povređen zakon na štetu ovih osuđenih. U zahtevu branilaca osuđenih se navodi da su osuđeni obavezani da solidarno plate ukupan iznos imovinske koristi pribavljene od krivičnog dela, a da doprinos u izvršenju krivičnog dela svih osuđenih nije isti, niti je ista imovinska korist koju su stekli, i da svaki okrivljeni može odgovarati samo u granicama svog umišljaja. Branioci osuđenih Srećka Milanovića, Paje Jurića, Slavice Jurić, Stevana Stevanovića i Bogdana Markovića su naveli i da je na navedeni način povređen član 17. ZKP, posebno što je prvostepenom presudom odbijena optužba zbog izvršenja krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ u odnosu na ove osuđene, a da iznos štete pričinjene budžetu RS zbog neplaćenih javnih prihoda nije mogao biti izjednačen sa imovinskom koristi.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ovakvi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca osuđenih su neosnovani. Naime, osuđeni Srećko Milanović, Paja Jurić, Slavica Jurić, Stevan Stevanović, Bogdan Marković i Siniša Suvajdžić oglašeni su krivim da su krivično delo krijumčarenja iz člana 230. stav 2. u vezi stava 1. KZ izvršili u saizvršilaštvu, tokom postupka je dokazano da je svako od njih svojim radnjama bitno doprineo izvršenju krivičnih dela, pa po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni i drugostepeni sud nisu učinili povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, time što su osuđene solidarno obavezali da naknade imovinsku korist proisteklu iz krivičnog dela, bez obzira što je u odnosu na krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 2. ZKP za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Nadalje, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iznos oduzete imovinske koristi proistekle iz krivičnog dela, koji su osuđeni obavezani solidarno da naknade i to umanjen za iznos novca koji je pronađen kod nekih od okrivljenih predstavlja štetu koju je pretrpeo budžet Republike Srbije protivpravnim ponašanjem osuđenih, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca osuđenih kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, neosnovani.

Branilac osuđenog Siniše Suvajdžića u svom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da novčana kazna izrečena ovom osuđenom nije individualizovana, iz čega prozilazi da se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u navode zahteva za zaštitu zakonitosti: branioca osuđenog Siniše Suvajdžića kojima se ukazuje na povredu člana 441. stav 1. ZKP da izreka prvostepene presude nije jasna, da je protivrečna razlozima, da obrazloženje ne sadrži razloge u pogledu toga da je iznos od 920 eura oduzet od ovog osuđenog proistekao iz izvršenja krivičnog dela, kao ni navode zahteva branioca osuđenog Bogdana Markovića da u drugostepenoj presudi ovom osuđenom u jedinstvenu kaznu zatvora nije pravilno uračunato vreme koje je proveo u pritvoru, obzirom da se ovakvim navodima ukazuje na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2. i 439. stav 4. ZKP kao i na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, koje ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih bi okrivljeni kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog Siniše Suvajdžića kojima se ukazuje da se drugostepeni sud nije upuštao u žalbene navode da je prvostepeni sud bazirao krivicu ovog okrivljenog na transkriptima telefonskih razgovora koji su sadržali u svakodnevnom govoru uobičajene reči, kao ni u žalbene navode da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio činjenično stanje u pogledu mesta gde je okrivljeni prodavao cigarete, obzirom da se navedeno tiče ocene dokaza i pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim presudama i ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Iz napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                    Janko Lazarević, s.r.