Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal POI-Po1 10/11, Kv-Po1 268/21 od 11.06.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljene Dubravke Štrbac izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Poi-Po1 10/11 od 17.05.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene Dubravke Štrbac - advokat Ilija Popović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 438. stav 1. tačka 4) i člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. stav 2. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i preinači pobijana rešenja „u smislu nepostojanja uslova za njihovo donošenje, a sve u skladu sa odredbama sada važećeg Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016)“.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 4) i 10) ZKP, dok u ostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljene Dubravke Štrbac - advokat Ilija Popović u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Poi-Po1 10/11 od 29.03.2017. godine, koje je postalo pravnosnažno 18.04.2017. godine utvrđeno da privremeno oduzimanje imovine može trajati najduže do 29.03.2018. godine i da stoga sva kasnija produženja ove mere od strane prvostepenog i drugostepenog nisu bila moguća, a zbog čega je prema stavu branioca pobijanim rešenjima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je „stvar već pravnosnažno presuđena“ kao i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 4. stav 1. i 2. ZKP, jer je u konkretnom slučaju izmenjena pravnosnažna odluka na štetu okrivljene Dubravke Štrbac.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, obaveza preispitivanja opravdanosti daljeg trajanja pravnosnažno izrečene mere privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, odnosno u konkretnom slučaju preispitivanje opravdanosti daljeg trajanja ove mere, koja je prema okrivljenoj izrečena pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Poi-Po1 10/11 od 11.03.2011. godine (koje je kontrolisano i ostavljeno na snazi rešenjem istog suda Poi-Po1 10/11 od 15.05.2020. godine), predviđena je odredbom člana 34. stav 3. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016) kojom je propisano da sud do podnošenja zahteva za trajno oduzimanje imovine najmanje jednom godišnje, po službenoj dužnosti, preispituje odluku o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Stoga je sud u konkretnom slučaju bio u obavezi da u roku od godinu dana od prethodnog preispitivanja opravdanosti daljeg trajanja pravnosnažno izrečene mere privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, po rešenju Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Poi-Po1 10/11 od 15.05.2020. godine, ponovo istu preispita, a što je pravilno i učinio dana 17.05.2021. godine pobijanim prvostepenim rešenjem.

Pri tome, vreme pravnosnažnosti rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Poi-Po1 10/11 od 29.03.2017. godine, (koje je prestalo pravnosnažno 18.07.2017. godine) nije ni od kakvog uticaja na zakonitost pobijanih pravnosnažnih rešenja.

Neosnovani su i navodi istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene da privremeno oduzimanje imovine može trajati najduže do 29.03.2018. godine. Ovo stoga što se u postupku preispitivanja opravdanosti daljeg trajanja mere privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela ne odlučuje ponovo o pravnosnažno izrečenoj meri, već se zavisno od pojave novih okolnosti, nakon pravnosnažno okončanog postupka privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, utvrđuje da li je dalje trajanje mera opravdano ili nije, ili se i blažom merom može obezbediti trajno oduzimanje takve imovine.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je predmet odlučivanja u pobijanim pravnosnažnim rešenjima bilo preispitivanje po službenoj dužnosti opravdanosti daljeg trajanja prethodno pravnosnažno izrečene mere privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, konkretno preispitivanje opravdanosti daljeg trajanja ove mere izrečene pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Poi-Po1 10/11 od 11.03.2011. godine, koje je poslednji put kontrolisano i ostavljeno na snazi rešenjem istog suda Poi –Po1 br.10/11 od 15.05.2020. godine, te da prilikom tog preispitivanja, sud nije ovlašćen da ispituje osnovanost i zakonitost pravnosnažne odluke kojom je ta imovina prethodno pravnosnažno privremeno oduzeta, već samo odlučuje o tome da li i dalje postoje okolnosti utvrđene tom pravnosnažnom odlukom koje opravdavaju njeno dalje trajanje, ili su se pojavile okolnosti koje ukazuju da dalja primena navedene mere nije opravdana i da je treba ukinuti (član 35. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela) ili da su se pojavile okolnosti koje ukazuju da se i blažom merom može obezbediti trajno oduzimanje imovine, u kom slučaju se mera privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela zamenjuje merom zabrane raspolaganja takvom imovinom (član 35. stav 2. navedenog zakona), to su neosnovani navodi zahteva da privremeno oduzimanje imovine u konkretnom slučaju može trajati najduže od 29.03.2018. godine i da sva kasnija produženja ove mere nisu bila moguća, kao ni navodi kojima se ukazuje da su pravnosnažna rešenja doneta uz bitnu povredu postupka „jer je stvar već pravnosnažno presuđena“.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Dubravke Štrbac - advokata Ilije Popovića, u delu u kojem ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i tačka 10) ZKP, odbijen je kao neosnovan.

Nesnovani su i navodi istog zahteva kojima se ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a koja se prema navodima zahteva ogleda u tome što „formirano predubeđenje sudije koji je u više navrata odlučivao o privremenom oduzimanju imovine i produžavanju te mere ... predstavlja okolnost koja narušava pretpostavku nepristrasnosti sudije“, iz kojih razloga su bile ispunjene pretpostavke da isti sudija ne može odlučivati i u krivičnom postupku, u pogledu postojanja dokazanosti izvršenja krivičnog dela, i u pogledu oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, i pre podizanja optužnice, a i u daljem toku postupka.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela propisano je da, kada postoji verovatnoća da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela bilo otežano ili onemogućeno – javni tužilac podnosi zahtev za privremeno oduzimanje imovine, a stavom 4. istog člana propisano je da o zahtevu iz stava 1, u zavisnosti od faze postupka, odlučuje sudija za prethodni postupak, odnosno predsednik veća pred kojim se održava glavni pretres.

Kako je citiranom zakonskom odredbom jasno navedeno da o zahtevu za privremeno oduzimanje imovine, zavisno od faze postupka, odlučuje sudija za prethodni postupak, odnosno predsednik veća pred kojim se održava glavni pretres, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da isti sudija ne može odlučivati i u krivičnom postupku i u postupku oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, i da ova okolnost dovodi u sumnju nepristranost postupajućeg sudije, te da su pobijana rešenja doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

U obrazloženju zahteva, branilac okrivljene Dubravke Štrbac ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. stav 2. KZ, međutim kako ne navodi na koji način je pobijanim rešenjima učinjena povreda krivičnog zakona po pitanju da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, imajući u vidu da Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje u okviru razloga (član 485. stav 1), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to po oceni ovoga suda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koji propisuje da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Stoga je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Dubravke Štrbac - advokata Ilije Popovića u ovom delu odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić