Na osnovu člana 246. stav 7. u vezi člana 87. KZ, od okrivljenih Aleksandra Mandića i Nenada Stankovića oduzeta je opojna droga bliže navedena u izreci prvostepene presude.

Na osnovu člana 87. KZ, prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela – mobilnih telefona, bliže navedenih u izreci prvostepene presude.

Na osnovu člana 91. i 92. KZ u vezi člana 538. i 541. ZKP, od okrivljenih Nenada Stankovića, Aleksandra Mandića i Tijane Stanković je na ime pribavljene imovinske koristi oduzet novac u iznosu od 1.600 evra, pribavljen krivičnim delom, a koji je od okrivljene Tijane Stanković oduzet po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od 28.05.2017. godine.

Okrivljeni su obavezani da sudu nadoknade troškove krivičnog postupka o čijoj će visini biti odlučeno naknadno, posebnim rešenjem, te da sudu na ime sudskog paušala plate iznose od po 40.000,00 dinara svaki, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebnog odeljenja Kž1Po1 br.10/23 od 01.02.2024. godine, pored ostalog, delimičnim usvajanjem žalbi branioca okrivljenih Nenada Stankovića i Tijane Stanković - advokata Saše Milovanovića i branioca okrivljenog Aleksandra Mandića – advokata Aleksandre Zlatić, presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal KPo1 broj 1/22 od 08.11.2022. godine, preinačena je u stavu I i II izreke, i to u pogledu činjeničnog opisa dela i pravne kvalifikacije dela u odnosu na okrivljene Nenada Stankovića, Tijanu Stanković i Aleksandra Mandića, te u delu odluke o kazni, tako što su okrivljeni Nenad Stanković, Tijana Stanković i Aleksandar Mandić oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje delo je okrivljeni Nenad Stanković osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam godina, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 28.05.2017. godine do 08.02.2021. godine i vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana od 08.02.2021. godine pa nadalje, okrivljeni Aleksandar Mandić na kaznu zatvora u trajanju od šest godina i šest meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 28.05.2017. godine do 29.10.2018. godine i vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana od 29.10.2018. godine do 20.10.2020. godine, a okrivljena Tijana Stanković na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koju joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 28.05.2017. godine do 12.04.2018. godine i vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana od 12.04.2018. godine do 08.02.2021. godine, dok su žalbe javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal u celosti, kao i žalbe branioca okrivljenih Nenada Stanković i Tijane Stanković - advokata Saše Milovanovića i branioca okrivljenog Aleksandra Mandića – advokata Aleksandre Zlatić u preostalom delu odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Istom presudom, povodom žalbe branioca okrivljenog Nenada Stankovića - advokata Saše Milovanovića, a po službenoj dužnosti, presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal KPo1 broj 1/22 od 08.11.2022. godine preinačena je u stavu III izreke, tako što je na osnovu odredbe člana 422. tačka 3) ZKP prema okrivljenom Nenadu Stankoviću odbijena optužba da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, te određeno da troškovi postupka u tom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenih Nenada Stankovića i Tijane Stanković - advokat Saša Milovanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi stava 2, sve u vezi 112. tačka 2. KZ, s tim što iz obrazloženja proizilazi da branilac ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude u pogledu pravne kvalifikacije dela tako što će okrivljene Nenada Stankovića, Tijanu Stanković i Aleksandra Mandića oglasiti krivim za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ i osuditi ih na kazne zatvora u kraćem vremenskom trajanju, uz istovremeni predlog da se odloži izvršenje pravnosnažne presude;

- branilac okrivljenog Aleksandra Mandića – advokat Aleksandra Zlatić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu odredaba člana 460. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog Aleksandra Mandića osloboditi od optužbe, uz istovremeni zahtev da u smislu člana 488. stav 2. ZKP branilac okrivljenog bude obavešten o sednici veća Vrhovnog suda.

Vrhovni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i, u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branilaca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmotranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda, protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, našao:

Zahtev branioca Aleksandre Zlatić u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, kao i zahtev branioca Saše Milovanovića u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP su neosnovani, dok su isti zahtevi u ostalom delu nedozvoljeni.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog Aleksandra Mandića –advokat Aleksandra Zlatić u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je „drugostepeni sud na nedozvoljen način izmenio izreku prvostepene presude na štetu okrivljenog i time prekoračio optužbu“, obzirom da je prvostepenom presudom okrivljeni osuđen da je delovao u okviru plana organizovane kriminalne grupe, a koji je podrazumevao neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojne droge, MDMA-ekstazi, njenu distribuciju i prodaju u Beogradu i na široj teritoriji Republike Srbije (dakle, da se organizovao radi vršenja krivičnih dela iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ, ali ne i da je vršio ova krivična dela), dok je drugostepenom presudom osuđen da je, zajedno sa ostalim članovima grupe, neovlašćeno proizvodio i stavljao u promet opojne droge (neovlašćeno proizvodili i stavljali u promet opojne droge MDMA-ekstazi, iste distribuirali i prodavali u Beogradu i na široj teritoriji Republike Srbije), na koji način je, prema stavu branioca, drugostepeni sud izmenio činjenični opis presude, dodajući radnju krivičnog dela na štetu okrivljenog.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca Aleksandre Zlatić ocenjeni su neosnovanim, iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, dok zakon ne zahteva i identitet u pogledu pravne ocene dela.

Dakle, prekoračenje optužbe bi podrazumevalo izmenu činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela okrivljenog koje su opisane u optužnom aktu, i to dodavanjem veće kriminalne aktivnosti i volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Drugostepena presuda – presuda Posebnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu Kž1Po1 br.10/23 od 01.02.2024. godine doneta je nakon održanog pretresa pred tim sudom, te s tim u vezi, Vrhovni sud nalazi da povrede objektivnog identiteta između optužbe i presude nema, ukoliko sud zasniva presudu na činjeničnom stanju utvrđenom na pretresu, koje se kreće u granicama činjeničnog stanja opisanog u optužnici, pod uslovom da se radi o istom događaju. U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je prilagodio izreku presude činjeničnom stanju, koje proizilazi iz dokaza izvedenih na pretresu pred drugostepenim sudom, pri čemu nije izmenjena suština činjeničnog opisa radnje optuženja, tako da nije povređen objektivni identitet između optužbe i presude, pa imajući u vidu da se činjenično stanje kreće u granicama onog što je opisano u optužnom aktu i da okrivljeni Aleksandar Mandić nije oglašen krivim za veću kriminalnu aktivnost i izraženiju kriminalnu volju, odnosno veću kriminalnu količinu od one koja mu je stavljena na teret, te da je oglašen krivim zbog izvršenja samo jednog krivičnog dela – iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ, dok mu je optužnim aktom stavljeno na teret izvršenje dva krivična dela – krivičnog dela iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ i iz člana 246. stav 1. KZ, to je očigledno da pobijanom drugostepenom presudom nije prekoračena optužba na štetu okrivljenog, odnosno da u konkretnom slučaju nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 439. stav 1. tačka 9) ZKP, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu.

Stoga je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Mandića – advokata Aleksandre Zlatić u ovom delu ocenjen neosnovanim.

Neosnovani su i navodi zahteva istog branioca, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac Aleksandra Zlatić ističe da u izreci drugostepene presude „nedostaje konkretna protivpravna radnja okrivljenog Aleksandra Mandića, koja čini bitno obležje krivičnog dela zbog kog je osuđen“.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci drugostepene presude, proizilazi da je okrivljeni Aleksandar Mandić kao pripadnik grupe, zajedno sa okrivljenima Nenadom Stankovićem i Tijanom Stanković, sposoban da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, te svestan protivpravnosti svojih radnji kao i da su zakonom zabranjene, ali je njihovo izvršenje hteo, neovlašćeno proizvodio i stavljao u promet opojne droge MDMA-ekstazi, te su iste distribuirali i prodavali u Beogradu i na široj teritoriji Republike Srbije ... pa je tako ... okrivljeni Aleksandar Mandić obezbezdio potreban prostor u pomoćnom objektu u dvorištu svoje kuće u ... u kojoj je instalirana laboratorija u kojoj neposredno učestvovao zajedno sa okrivljenim Nenadom Stankovićem u proizvodnji opojne droge ekstazi, a i u kasnijoj distribuciji ... pa su tako u laboratoriji posebno instaliranoj za tu svrhu, u pomoćnoj kući u dvorištu porodične kuće okrivljenog Aleksandra Mandića ... proizvodili i tabletirali, a potom prodavali opojnu drogu „ekstazi“ na način bliže opisan u izreci drugostepene presude, pri čemu je opisano, pored ostalog, da je sama distribucija bila zadatak okrivljenih Tijane Stanković i Aleksandra Mandića, te da je prilikom pretresa stana i drugih prostorija koje koristi okrivljeni Aleksandar Mandić pronađeno ukupno 94.342 tablete opojne droge ekstazi, ukupno neto mase 39.290,03 grama, dok je pretresom pomoćnog objekta u dvorištu kuće u kojoj je bila smeštena laboratorija pronađen, pored mašine za tabletiranje, veliki broj tableta i smeša za tabletiranje koje su u sebi sadržale MDMA koji se nalazi na spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik RS“, broj 100/2016 od 13.12.2016. godine i broj 59/2017 od 16.06.2017. godine), dok je u Beogradu – ..., u pomoćnoj zgradi koja se nalazi u dvorištu kuće u kojoj stanuje okrivljeni Aleksandar Mandić, pronađena i opojna droga marihuana bliže opisana u izreci drugostepene presude, a koju je okrivljeni neovlašćeno držao radi dalje prodaje.

Imajući u vidu navedeno, to Vrhovni sud nalazi da se u radnjama okrivljenog Aleksandra Mandića, opisanim u izreci drugostepene presude, stiču svi bitni, kako subjektivni tako i objektivni, elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, zbog kog je okrivljeni pravnosnažnom presudom i oglašen krivim, te da su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Aleksandre Zlatić, u delu u kojem se ističe da u izreci drugostepene presude nije opisana konkretna protivpravna radnja okrivljenog koja čini bitno obeležje predmetnog krivičnog dela, neosnovani.

Po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti oba branioca, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i s tim u vezi ističe da je u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen krivični zakon jer su okrivljeni Nenad Stanković, Tijana Stanković i Aleksandar Mandić oglašeni krivim da su krivično delo koje je predmet optužbe izvršili „u sastavu grupe“. U zahtevu branioca Aleksandre Zlatić, s tim u vezi navodi se da iz izreke drugostepene presude nedostaju navodi o tome da li su ova lica bila povezana radi vršenja (trajnog ili povremenog) krivičnih dela, da li su (ili nisu) članovi imali definisane uloge, da li je postojao kontinuitet članstva ili razvijena struktura, te da se u konkretnom slučaju pre može raditi o saizvršilaštvu u smislu člana 33. KZ, nego o grupi u smislu člana 112. tačka 22. KZ, dok se u zahtevu branioca Saše Milovanovića navodi da se u konkretnom slučaju ne radi o licima koja su se povezala radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela, već o licima koja su od ranije povezana u porodičnom i rodbinskom smislu – otac, ćerka i zet, a zbog čega se njihova povezanost i podela uloga treba smatrati saizvršilaštvom, odnosno zajedničkim izvršenjem konkretnog krivičnog dela, a ne izvršenjem krivičnog dela „u sastavu grupe“.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, Vrhovni sud nije prihvatio kao osnovane, iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 112. tačka 22. KZ, grupa je najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnog dela, koja ne mora da ima definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu.

Krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika čini lice koje neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju, ili ko radi prodaje kupuje, drži, prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, a krivično delo iz stava 3. istog člana postoji ukoliko je delo izvršeno od strane grupe ili je učinilac tog dela organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika.

Imajući u vidu citirane odredbe Krivičnog zakonika, to Vrhovni sud, suprotno izloženim navodima u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, nalazi da radnje okrivljenih, bliže opisane u izreci drugostepene presude, sadrže sve bitne elemente krivičnog dela iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ, obzirom da je u izreci drugostepene presude jasno navedeno da su okrivljeni Nenad Stanković, Tijana Stanković i Aleksandar Mandić delovali zajedno, kao grupa, svesni protivpravnosti svojih radnji i da su zakonom zabranjene, te sposobni da shvate značaj svojih dela i upravljaju svojim postupcima, a čije su izvršenje hteli, sve u cilju neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga. Pri tome je bez uticaja činjenica na kojoj branilac Saša Milovanović insistira – da se u konkretnom slučaju radi o licima koja su povezana u rodbinskom smislu, obzirom da iz izreke pobijane presude jasno proizilazi i njihova povezanost u cilju izvršenja predmetnog krivičnog dela.

Iz navedenih razloga, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u delu u kojem se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni su neosnovanim.

Vrhovni sud ukazuje da navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Mandića – advokata Aleksandre Zlatić, kojima se citiraju odluke Vrhovnog kasacionog suda Kzz br.311/22 od 31.03.2022. godine i Kzz br.332/16 od 06.04.2016. godine, u vezi sa povredom krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovom postupku, jer se ne radi o istom činjeničnom pitanju, niti o istoj krivično-pravnoj situaciji.

U ostalom delu, isti zahtevi odbačeni su kao nedozvoljeni, obzirom da u preostalom delu zahteva branilac Saša Milovanović u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno povredu člana 440. ZKP, isticanjem da je okrivljena Tijana Stanković izvršila samo „jednu konkretnu radnju kupovine i jednom učestvovala u primopredaji predmeta izvršenja krivičnog dela, a ne u njihovoj kontinuiranoj primopredaji“ uz sopstveni zaključak da se „taj izolovani pojedinačni neplanirani postupak ne može smatrati njenim zaduženjem da vrši distribuciju opojne droge“, dok branilac Aleksandra Zlatić ukazuje na povredu odredaba člana 460. ZKP isticanjem da se „drugostepeni sud nije osvrnuo na žalbene navode kojima se ukazuje da je izreka prvostepene presude nerazumljiva u pogledu odluke o krivičnom delu iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ“.

Kako navedene povrede zakona ne predstavljaju razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to su podneti zahtevi u ovom delu odbačeni kao nedozvoljeni.

Sa svega izloženog, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem su zahtevi odbijeni kao neosnovani, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković