Protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž2 Po1 385/14 od 03.10.2014. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac Ktz br. 1140/14 od 05.09.2016. godine zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 234. KZ i člana 346. KZ u vezi člana 338. stav 1. tačka 1) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 385/14 od 03.10.2014. godine povređen zakon u korist okrivljenog Janka Belopavloviča.

Vrhovni kascioni sud je, u smislu člana 486. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz br. 1140/14 od 05.09.2016. godine, braniocu okrivljenog Janka Belopavloviča, adv. Jovani Đorđević, a zatim održao sednicu veća, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjem protiv kojeg je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz br. 1140/14 od 05.09.2016. godine, je osnovan.

Optužnicom Tužilaštva za organizovani kriminal br. Kto. 23/14 od 20.06.2014. godine optužen je Janko Belopavlovič zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ br. 107 od 2.12.2005. godine) na način da je zajedno sa optuženima Kiždobranski Željkom, Lambić Nikolom i Abdulahi Emirom, protiv kojih se vodi krivični postupak pred Višim sudom u Beogradu, Posebno odeljenje, u predmetu K.Poi. 1. br. 75/13, „... u toku 2006. godine u Inđiji..., organizovao kriminalnu grupu sa ciljem da radi sticanja dobiti na duže vreme, po unapred određenim zadacima i ulogama, primenom određenih pravila i postupaka interne kontrole, korišćenjem poslovne strukture vrše krivična dela zloupotreba službenog položaja odgovornih lica iz člana 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ za koje je propisana kazna zatvora od dve do deset godina na taj način što su, međusobno se dogovorivši, stvorili plan delovanja da koristeći svoj položaj suvlasnika i direktora-odgovornih lica u preduzeću „AA“ DOO ..., organizuju mrežu posrednika uz čiju pomoć su pronalazili veći broj fizičkih lica koja inače ne ispunjavaju uslove za dobijanje dugoročnih nenamenskih gotovinskih kredita a koja lica su formalno podnosila zahteve za dobijanje ovih kredita kod „BB ...banke“ AD ... ekspozitura u ..., koristeći pri tom isprave sa neistinitom sadržinom o zaposlenju u preduzeću „AA“ iz ... kao i o visini zarade ostvarenoj po osnovu navodnog radnog odnosa u ovom preduzeću da bi ove zahteve za dobijanje kredita po dogovoru sa organizatorima kriminalne grupe, sada osuđeni Grozdanović Goran protiv koga je postupak pravnosnažno okončan... odobrio, iskoristivši svoj položaj odgovornog lica kao vođe ekspoziture „BB banke“ AD ... u ... i čime je i on postao pripadnik organizovane kriminalne grupe i prihvatio aktivnosti kriminalne grupe izvršavajući na napred navedeni način aktivnosti kriminalne grupe ... pri čemu je znao da lica podnosioci zahteva – korisnici kredita uopšte ne ispunjavaju uslove za dobijanje kredita, nakon čega su preuzimali gotov novac i to na način što je u banku sa korisnicima kredita dolazio neko od zaposlenih u preduzeću „AA“, preuzimao novac i potom ga predavao okr. Kiždobranski Željku, okr. Lambić Nikoli, okr. Abdulahi Emiru i okr. Belopavlović Janku koji su oni zatim po svom nahođenju rasporedili ...“ (tačka I optužnice).

Istom optužnicom, pod tačkom II stav prvi, ovom okrivljenom stavljeno je na teret da je „... u vremenskom periodu od 21.03.2006. godine do 28.01.2007. godine u Inđiji, kao zamenik direktora, zajedno sa okr. Kiždobranski Željkom kao generalnim direktorom, okr. Lambić Nikolom kao izvršnim direktorom i okr. Abdulahi Emirom kao komercijalnim direktorom, i kao suvlasnici preduzeća „AA“ doo ... i odgovorna lica u ovom preduzeću, iskorišćavanjem položaja odgovornih lica u ovom preduzeću, pribavili sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 3.497.000,00 EUR u dinarskoj protivvrednosti i iznosa od 963.480,00 CHF u dinarskoj protivvrednosti, a na štetu „BB banke“ AD ..., na taj način što je okr. Belopavlovič osmislio način podizanja kredita kod „BB banke“ sa čime su se saglasili ostali suvlasnici okr. Kiždobranski, okr. Abdulahi i okr. Lambić a što im je omogućio osuđeni Grozdanović Goran protiv koga je postupak pravnosnažno okončan presudom Okružnog suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.P. br. 49/09 od 20.11.2009. godine, donetim na osnovu sporazuma o priznanju krivice, iskorišćavanjem svog službenog položaja odgovornog lica – vođe Ekspoziture „BB banke“ AD ..., a sve u nameri da im pribavi protivpravnu imovinsku korist...“.

Nadalje, u opisu radnje izvršenja ovog krivičnog dela u stavu drugom optužnice, navodi se da su Belopavlović i ostali navedeni okrivljeni, „... u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za sebe, angažovali posrednike, i to okr. Kiždobranski Željko i okr. Lambić Nikola, koji su pronalazili i dovodili u preduzeće „AA“ u ... i u „BB banku“ AD Ekspozitura u ..., fizička lica sa područja opštine Inđija, Ruma, Stara Pazova, Pećinci i Zemun, prethodno im sačinili overili i potpisali potvrde o radnom odnosu sa neistinitom sadržinom kao da su ova lica u stalnom radnom odnosu u preduzeću „AA“, kao i sa neistinitim iznosom i visinom primljene zarade po osnovu radnog odnosa u poslednja tri meseca i istovremeno pozivali i nalagali već zaposlenim licima u preduzeću „AA“, nakon čega su sva ova fizička lica podnosila zahteve za odobrenje i dobijanje dugoročnih nenamenskih gotovinskih kredita kod „BB banke“ AD Ekspoziture u ..., pa su nakon odobravanja i puštanja kredita u korišćenje, umesto korisnika kredita preuzeli novčana sredstva i to nakon realizovanih ukupno 275 dugoročnih nenamenskih gotovinskih kredita u iznosu od 3.497.000,00 EUR i 963.480,00 CHF u dinarskoj protivrednosti od 334.346.652,84 dinara koji novac su međusobno podelili i koristili i tom prilikom svakom od posrednika isplatili određeni novčani iznos kao nadoknadu, nagradu za svako pronađeno fizičko lice, a u iznosima do visine od 300 eura a svakom dovedenom fizičkom licu - korisniku kredita dali novčane iznose u visini do 250 eura kao i obećanje da će ova lica biti zaposlena u preduzeću „AA“ ili već zaposlenim licima u njihovom preduzeću da će zadržati posao u sledećih sedam godina te im nakon toga predali i potvrde o preuzimanju obaveza otplaćivanja rata kredita od strane preduzeća „AA“, pri čemu su okr. Belopavlović i Lambić jedan deo tako pribavljenog novca u gotovini izneli iz Republike Srbije u Republiku Sloveniju...“ (nadalje se navode podaci o 275 fizičkih lica, ugovora o kreditu i po njima odobrenim iznosima u valutama EUR i CHF kao i elementi krivice kod okr. Belopavloviča).

Odredbom člana 234. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ br. 121/12), predviđeno je da će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, dok je stavom tri istog člana predviđen teži oblik ovog krivičnog dela za slučaj da je delom pribavljena imovinska korist u iznosu od preko jedan milion i petsto hiljada dinara. Dakle, radnja izvršenja krivičnog dela je predviđena u tri alternativna oblika i sastoji se u iskorišćavanju svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenju granica tog ovlašćenja ili pak u nevršenju svoje dužnosti.

Imajući u vidu gore navedeni opis radnje izvršenja krivičnog dela koje se optužnicom stavlja na teret okrivljenom Belopavloviču a pod tač. II optužnice, po stavu Vrhovnog kasacionog suda nesumnjivo proizilazi da je opisana upravo jedna od tri alternativne radnje tj. iskorišćavanje svog položaja ili ovlašćenja a na način da je (zajedno sa drugim navedenim okrivljenima) u opisanoj nameri iskoristio činjenicu da je kao odgovorno lice – suvlasnik i zamenik direktora preduzeća, nesporno ovlašćen da sačinjava i izdaje potvrde o tome da li je neko lice zaposleno ili nije u preduzeću te kolika mu je zarada pa je to svoje ovlašćenje zloupotrebio tj. iskoristio da te potvrde sačini i izda i licima koja uopšte nisu zaposlena u preduzeću i ne ostvaruju nikakvu zaradu a sve u skladu sa unapred osmišljenim i dogovorenim (a gore opisanim) delovanjem drugih pripadnika organizovane kriminalne grupe i u navedenoj nameri.

Iz navedenog opisa radnje krivičnog dela, jasno je i na više mesta u optužnici, opisana i radnja izvršenja i svojstvo odgovornog lica u preduzeću te način i visina pribavljanja protivpravne imovinske koristi a kako se to osnovano ističe u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti RJT. Pri tom se neosnovano u osporenom rešenju Apelacionog suda u Beogradu kao radnja izvršenja obrazlaže „osmišljavanje načina podizanja kredita“ koje zaista i ne predstavlja radnju izvršenja ovog krivičnog dela ali predstavlja opis odnosa ovog okrivljenog prema delu koji je, prema stavu optužbe, inicirao i isplanirao buduće kriminalne aktivnosti organizovane kriminalne grupe koje su rezultirale izvršenjem navedenih krivičnoih dela.

Nadalje, iz opisa radnje ovog krivičnog dela jasno proizilazi da su u potpunosti opisane radnje zloupotrebe položaja odgovornog lica u preduzeću „AA“ iz ... i ovog i ostalih okrivljenih te i radnje zloupotrebe položaja odgovornog lica - ranije osuđenog Grozdanović Gorana - kod „BB banke“ AD Ekspoziture u ... u obliku nevršenja svoje dužnosti a što sve predstavlja celinu ovog krivičnog dela čije izvršioce i njihove radnje u konkretnom slučaju dodatno povezuje pripadništvo jednoj organizovanoj kriminalnoj grupi koju je, prema opisu dela pod tač. I optužnice, organizovao okrivljeni Belopavlovič, a koja prema odredbi člana 346. stav 1. KZ, „ima za cilj vršenje krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna, ako zakonom za takvo organizovanje nije predviđena teža kazna“ te su tako na gore navedeni način jasno opisane i radnje izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346. stav 1. KZ, za čije postojanje inače, kako se to osnovano ističe u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti RJT, nije neophodno da je i izvršeno neko od krivičnih dela zbog čijeg vršenja je i organizovana kriminalna grupa, jer je delo svršeno samom činjenicom organizovanja zločinačkog udruženja.

Stoga se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti RJT navodi da je, donošenjem napadnutog rešenja kojim je preinačeno prvostepeno rešenje Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje, o potvrđivanju navedene optužnice i utvrđeno da nema mesta optužbi u delu koji se odnosi na okr. Janka Belopavloviča i prema ovom okrivljenom, na osnovu odredbi člana 338. stav 1. tač.1) ZKP, obustavljen krivični postupak zbog krivičnih dela zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ br. 107/2005) i zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ („Službeni glasnik RS“ br.121/2012), povređen zakon – odredbe člana 439. tač.1) ZKP u vezi sa članom 346. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ br. 107/2005) i članom 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ („Službeni glasnik RS“ br.121/2012) te u vezi sa odredbom člana 338. stav 1. ZKP, u korist okrivljenog.

Kako je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti RJT koji je podnet na štetu okrivljenog to je u smislu odredbe člana 493. ZKP, presudom samo utvrdio da postoji povreda zakona ne dirajući u pravnosnažnost napadnute odluke i odlučio kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                       Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić