Zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog Milorada Ulemeka, adv. Aleksandar Kovačević protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Beogradu, posebno odeljenje Kž2 Po1 149/18 od 04.07.2018. godine, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijano rešenje i predmet vrati na ponovno odlučivanje i po službenoj dužnosti preinači presudu Okružnog suda u Beogradu Kp 6/03 od 18.07.2005. godine u pogledu odluke o kazni;

-branilac okrivljenog Branka Berčeka, adv. Zora Dobričanin Nikodinović protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu posebno odeljenje K Po1 12/10; Kv Po1 66/18 od 26.04.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu, posebno odeljenje Kž2 Po1 149/18 od 04.07.2018. godine, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijana rešenja i predmet vrati na ponovno odlučivanje, ili pak ista preinači, te uvaži zahtev za ponavljanje postupka branioca okrivljenog;

-okrivljeni Branko Berček, protiv rešenja Višeg suda u Beogradu posebno odeljenje K Po1 12/10; Kv Po1 66/18 od 26.04.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu, posebno odeljenje Kž2 Po1 149/18 od 04.07.2018. godine iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pobijana rešenja ukine.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milorada Ulemeka, adv. Aleksandra Kovačevića, okrivljenog Branka Berčeka adv. Zore Dobričanin Nikodinović i okrivljenog Branka Berčeka, su nedozvoljeni.

Branilac okrivljenog Milorada Ulemeka, adv. Aleksandar Kovačević, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. i 3. ZKP i u zahtevu ističe da je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja pogrešno primenjen materijalni zakon, odnosno primenjen zakon koji se nije mogao primeniti, da je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, odnosno, sud nije primenio zakon koji je „po službenoj dužnosti bio dužan da primeni kao najblaži po učinioca po članu 5. stav 2. KZ“. Pri tom u zahtevu se ukazuje da je presudom Vrhovnog suda Srbije Kž1 OK 2/06 od 26.05.2006. godine, preinačena prvostepena presuda u pogledu pravne ocene dela, a koja presuda je potvrđena presudom Vrhovnog suda u Srbije Kž3 OK 1/06 od 05. do 09.03.2007. godine, a da je izmena pravne kvalifikacije krivičnog dela izvršena na štetu okrivljenog „jer bi zadržavanjem prvobitne pravne kvalifikacije koja je adekvatna vremenu izvršenja krivičnog dela i primenom blažeg zakona, mogla biti izrečena maksimalna kazna zatvora okrivljenom u trajanju od 15 godina, na koji način je povređena odredba člana 5. stav 2. KZ“.

Po nalaženju Vrhovnog kasacinog suda iz izloženih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milorada Ulemeka, adv. Aleksandra Kovačevića proizilazi da se istim ne ukazuje na povrede zakona ( iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP) učinjene pobijanim pravnosnažnim rešenjima kojima je odbijen zahtev branioca okrivljenog za ponavljanje krivičnog postupka, već se ukazuje na povrede zakona u pravnosnažno okončanom redovnom krivičnom postupku protiv okrivljenog i pravnosnažnim presudama donetim u tom postupku, a protiv kojih zahtev za zaštitu zakonitosti nije ni podnet.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Aleksandra Berčeka, adv. Zora Dobričanin Nikodinović, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP, jer prilikom donošenja presude Vrhovnog suda Srbije Kž3 OK 1/06 od 09.03.2007. godine, taj sud nije bio propisno sastavljen, s obzirom da zapisnik o većanju i glasanju koji sadrži odluku veća nije potpisan od svih članova veća, na koju okolnost je predloženo i saslušanje u svojstvu svedoka AA, te da se radi o „dokazu“ koji nije izveden na način propisan ZKP-om, na kojem se odluka ne može zasnivati. Takođe navedenim zahtevom se ukazuje i da od izvršenja krivičnog dela 2000. godine, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, krivični zakon je više puta menjan, a da pri tome nije primenjen najblaži krivični zakon po okrivljenog, kao i da je predložena radnja izviđanja nalaza Opšte bolnice Požarevac – Odeljenje za transfuziju krvi od 21.11.2014. godine u čiju ocenu se sud upustio, a da se pritom ne radi o dokazu u krivično pravnom smislu, čime su prema navodima zahteva učinjene povrede Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u odnosu na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zahtevom se ne opredeljuje o kom se dokazu radi i zbog čega ga podnosilac zahteva smatra nedozvoljenim, a na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati sudska odluka, već se osporava sadržina zapisnika o većanju i glasanju, koji je poseban zapisnik i ne predstavlja sastavni deo zapisnika o glavnom pretresu, ni kada se odluka donosi u toku glavnog pretresa, pa isti i ne predstavlja dokaz u smislu člana 16. ZKP na kome se presuda zasniva, dakle polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u odnosu na pravnosnažne presude i postupak koji je njima prethodio, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Navodi zahteva koji se odnose na primenu blažeg zakona, kako je već navedeno, odnose se na povredu zakona u pravnosnažno okončanom redovnom krivičnom postupku protiv okrivljenog i pravnosnažnim presudama donetim u tom postupku, protiv kojih ovaj zahtev za zaštitu zakonitosti nije podnet.

Ostalim navodima u zahtevu koji se odnose na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno ne konkretizuje se u čemu se ova povreda zakona sastoji, već u suštini branilac okrivljenog iznosi svoj lični stav o podobnosti dokaza tj. iznosi činjenični zaključak da je prvostepeni i drugostepeni sud ocenjivao „pravilnost“ i „verodostojnost“ novih dokaza na osnovu kojih se traži ponavljanje postupka, a koji nisu izvedeni na glavnom pretresu, dakle polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama što sve ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Okrivljeni Branko Berček, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je lično, a kako je odredbom člana 483. stav 3. ZKP propisano da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti isključivo preko branioca, to je u smislu navedene zakonske odredbe isti nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                                             Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić