Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 - Po1 5/21 od 31.05.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog AA i okrivljene BB, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA i okrivljene BB, advokat Sead Spahović i advokat Ahmed Delimeđac, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pobijane presude preinači, tako što će okrivljene osloboditi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da se na osnovu člana 488. stav 3. ZKP, izvršenje pravnosnažne presude odloži do konačne odluke Vrhovnog kasacionog suda.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB, drugostepena presuda pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, navodima da su u donošenju te presude učestvovale sudije Zoran Savić, kao predsednik veća i Milena Rašić, kao član veća, koji su u istom svojstvu doneli odluku – rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 162/19 od 11.10.2019. godine, kojim je odlučeno o žalbi branioca okrivljene BB, izjavljenoj protiv rešenja o produženju mere zabrana napuštanja boravišta.

Iz spisa predmeta proizlazi da je presuda Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 – Po1 5/21 od 31.05.2021. godine, doneta u veću sastavljenom od sudija: Zorana Savića, kao predsednika veća i Milene Rašić, Mirjane Popović, Tatjane Vuković i Zdravke Đurđević, kao članova veća.

Pored toga, iz spisa predmeta proizlazi da je rešenje Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 162/19 od 11.10.2019. godine doneto u veću sastavljenom od sudija: Zorana Savića, kao predsednika veća i Vučka Mirčića i Milene Rašić, kao članova veća.

Iz obrazloženja rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž2 Po1 162/19 od 11.10.2019. godine proizlazi da je, po nalaženju tog suda, pravilan zaključak prvostepenog suda da i dalje postoje razlozi zbog kojih je mera zabrane napuštanja boravišta određena i produžavana prema okrivljenoj BB, jer je okrivljena, prema stanju u spisima, opravdano sumnjiva da je izvršila produženo krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 2. u vezi člana 33. i člana 61. KZ, odnosno da je zajedno sa svojim vanbračnim suprugom, okrivljenim AA, kao pripadnik organizovane kriminalne grupe preduzimala radnje krivičnog dela, koje joj se optužnim aktom stavlja na teret, u vremenskom periodu od maja 2018. godine do druge polovine avgusta 2018. godine, u okviru kojih, između ostalog, postoji opravdana sumnja da je u neposrednoj blizini državne granice Republike Srbije i Crne Gore, gde živi, zajedno sa vanbračnim suprugom, van mesta predviđenog za prelaz državne granice uz izbegavanje kontrole granične policije, u više navrata vršila prihvat ilegalnih migranata, njihov smeštaj na području Tutina, a potom tranzit prevoznim sredstvima ilegalnih migranata od Tutina preko Novog Pazara do Beograda, a radi pribavljanja imovinske koristi za vršenje ovih usluga migrantima koji novac je dobijen od organizatora krijumčarenja ilegalnih migranata, čije delovanje nije bilo vremenski ograničeno. Pored iznetog, u istom rešenju je navedeno i to da okolnosti da su okrivljenoj poznati putevi na kojima su ilegalni migranti prelazili državnu granicu, van mesta predviđenog za prelaz državne granice, zatim da se radi o nezaposlenom licu bez stalnih izvora prihoda, te visina propisane kazne za krivično delo koje joj se optužbom stavlja na teret (od 3 do 15 godina zatvora), po oceni Apelacionog suda u Beogradu, ukazuju da bi okrivljena mogla pobeći, sakriti se ili otići u nepoznato mesto ili inostranstvo, zbog čega je produženje mere zabrana napuštanja boravišta neophodno radi obezbeđenja prisustva okrivljene i nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je garantovano da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama, ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava RS, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 37. stav 1. ZKP, propisano je da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ukoliko je u tom predmetu u određenom odnosu sa okrivljenim (tačka 1) 2) i 3)) ili kada je imao određene procesne uloge u istom predmetu (tačka 4...) ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak – odnosno kada nisu ispunjene formalne pretpostavke nepristrasnosti sudije, dok je stavom 2. istog člana, propisana mogućnost izuzeća, ukoliko postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost. Dakle, ustanova izuzeća u krivičnom postupku uvedena je u cilju obezbeđenja pretpostavki nepristranosti sudije.

Odlučivanje o zabrani napuštanja boravišta, kao meri za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka, prema odredbi člana 190. ZKP, podrazumeva ocenu postojanja okolnosti koje ukazuju na to da bi okrivljeni mogao pobeći, sakriti se, otići u nepoznato mesto ili u inostranstvo, u okviru kojih razloga spada i ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo.

U slučaju da je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre učešća u donošenju presude u istom predmetu, uključujući i odluke vezane za meru zabrana napuštanja boravišta, postoji opravdana bojazan da taj sudija nije nepristrasan, a stepen njegove nepristrasnosti se ceni u skladu sa obimom i prirodom ranije donetih odluka.

U konkretnom slučaju, u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB, najvažnije pitanje je ono vezano za upuštanje veća drugostepenog suda u ocenu krivice okrivljenih.

Članom 2. tačka 18) ZKP, propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela, a tačkom 19) istog člana, propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

U obrazloženju navedenog rešenja Apelacionog suda u Beogradu, u čijem donošenju su učestvovale sudije Zoran Savić i Milena Rašić, detaljno je opisano postojanje opravdane sumnje da je okrivljena BB, zajedno sa svojim vanbračnim suprugom, okrivljenim AA, izvršila produženo krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 2. u vezi člana 33. i člana 61. Krivičnog zakonika, koji oblik sumnje je veći od osnovane sumnje čije je postojanje dovoljno prilikom odlučivanja o navedenoj meri.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, sudije Zoran Savić i Milena Rašić, su obrazlaganjem postojanja opravdane sumnje na napred citiran način u rešenju o produženju mere zabrane napuštanja boravišta, izrazile visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenih AA i BB u većoj meri nego što je to neophodno za donošenje odluke o navedenoj meri.

Sledstveno iznetom, sudije Zoran Savić i Milena Rašić su u konkretnom slučaju utvrđenjem postojanja opravdane sumnje o krivici okrivljenih izražavajući u tom pogledu visok stepen jasnoće, ocenile da postoji skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju, a opravdana sumnja predstavlja kvalitet sumnje, koja opravdava podizanje optužbe, pa se utvrđivanje postojanja takvog kvaliteta sumnje kod određenog sudije može upodobiti procesnoj ulozi sudije prilikom potvrđivanja optužnice, koja procesna uloga predstavlja osnov za obavezno izuzeće propisan odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iako je sudija po zakonu u skladu sa svojom funkcijom dužan da održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost, formirano predubeđenje tih sudija, u konkretnom slučaju jeste takvog kvaliteta da predstavlja okolnost koja dovodi u sumnju pretpostavku nepristrasnosti sudije, te su ispunjeni razlozi za obavezno izuzeće ovih sudija u postupku odlučivanja po žalbi na prvostepenu presudu.

Sudije Zoran Savić i Milena Rašić, u konkretnom slučaju nisu izuzete prilikom donošenja drugostepene presude, pa je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a imajući u vidu član 6. stav 1. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, stavove izražene u odlukama Evropskog suda za ljudska prava („Fey protiv Austrije, Sainte Marie protiv Francuske, Nortier protiv Holandije, Haushildt protiv Danske, Davidsons i Savins protiv Latvije, Dragojević protiv Hrvatske, Jasinski protiv Poljske i Romenskiy protiv Rusije“), kao i stavove izražene u odlukama Ustavnog suda Srbije Už 4461/10 od 30.01.2014. godine i Už 12021/17 od 04.01.2020. godine i Vrhovnog kasacionog suda Kzz RZ 2/2014 od 19.06.2014. godine, Kzz OK 33/2019 od 17.12.2019. godine, Kzz 236/2021 od 11.03.2021. godine, Kzz OK 6/2021 od 22.04.2021. godine, Kzz 880/2021 od 14.09.2021. godine, Kzz 851/2021 od 21.10.2021. godine, Kzz 1176/2021 od 16.11.2021. godine i Kzz 1298/2021 od 14.12.2021. godine, drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenh AA i BB.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, ukinuo drugostepenu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, da bi se u ponovnom postupku, a imajući u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, donela pravilna i na zakonu zasnovana odluka.

Imajući u vidu razloge ukidanja pobijane pravnosnažne presude, Vrhovni kasacioni sud se u ovoj presudi nije izjašnjavao o ostalim povredama zakona istaknutim u zahtevu branilaca okrivljenih.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Dragan Aćimović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić