Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Ilija Popović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) u vezi člana 4. stav 1. i 2. ZKP i člana 5. KZ, povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP u vezi sa članom 23. stav 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), povrede Ustava RS i Protokola 1. stav 1. tačka 1. i Protokola 7. član 4. i član 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane odluke preinači u smislu nepostojanja uslova za njihovo donošenje, a u skladu sa važećim Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS“, br. 94/16).

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi, da je rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Poi- Po1 16/10 od 19.05.2023. godine, ostavljena na snazi mera privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela određena prema okrivljenom AA rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Poi-Po1 16/10 od 15.03.2010. godine, uprkos tome što je rešenjem istog suda Poi-Po1 16/10 od 24.03.2017. godine pravnosnažno odlučeno da oduzimanje iste imovine može trajati do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine s tim da po tom rešenju može trajati do dalje odluke suda, a najduže do 24.03.2018. godine, usled čega su pobijane odluke donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP a u vezi sa članom 4. stav 2. ZKP koji propisuje da pravnosnažna odluka ne može biti izmenjena na štetu okrivljenog.

Po nalaženju Vrhovnog suda obaveza preispitivanja opravdanosti daljeg trajanja pravnosnažno izrečene mere privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, koja je prema okrivljenom AA izrečena pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Poi-Po1 16/10 od 15.03.2010. godine (koje je prethodno kontrolisano i ostavljeno na snazi rešenjem istog suda Poi-Po1 16/10 od 20.05.2022. godine) predviđena je odredbom člana 34. stav 3. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS“, br. 94/16) kojom je propisano da sud do podnošenja zahteva za trajno oduzimanje imovine najmanje jednom godišnje, po službenoj dužnosti, preispituje odluku o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Iz navedenog razloga, u konkretnom slučaju, sud je bio u obavezi da u roku od godinu dana od prethodnog preispitivanja opravdanosti daljeg trajanja pravnosnažno izrečene mere privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, po rešenju Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Poi-Po1 16/10 od 20.05.2022. godine, ponovo istu preispita, a što je i učinio dana 19.05.2023. godine pobijanim prvostepenim rešenjem.

Po nalaženju Vrhovnog suda, u postupku preispitivanja opravdanosti daljeg trajanja mere privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela sud ne odlučuje ponovo o pravnosnažno izrečenoj meri, već zavisno od pojave novih okolnosti, nakon pravnosnažno okončanog postupka privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, utvrđuje da li je dalje trajanje mere opravdano ili nije ili se blažom merom može obezbediti trajno oduzimanje takve imovine, usled čega su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA da privremeno oduzimanje imovine može trajati najduže do 24.03.2018. godine, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Predmet odlučivanja u pobijanim pravnosnažnim rešenjima bilo je preispitivanje po službenoj dužnosti opravdanosti daljeg trajanja prethodno pravnosnažno izrečene mere privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, tj. preispitivanje opravdanosti daljeg trajanja ove mere izrečene pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Poi-Po1 16/10 od 15.03.2010. godine, koje je prethodno kontrolisano i ostavljeno na snazi rešenjem istog suda Poi-Po1 16/10 od 20.05.2022. godine, a prilikom tog preispitivanja sud nije ovlašćen da ispituje osnovanost i zakonitost pravnosnažne odluke kojom je ta imovina prethodno pravnosnažno privremeno oduzeta, već samo odlučuje o tome da li i dalje postoje okolnosti utvrđene tom pravnosnažnom odlukom koje opravdavaju njeno dalje trajanje, ili su se pojavile okolnosti koje ukazuju da dalja primena navedene mere nije opravdana i da je treba ukinuti (član 35. stav 1. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela) ili da su se pojavile okolnosti koje ukazuju da se i blažom merom može obezbediti trajno oduzimanje imovine, u kom slučaju se mera privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela zamenjuje merom zabrane raspolaganja takvom imovinom (član 35. stav 2. navedenog zakona), pa su po nalaženju Vrhovnog suda, imajući u vidu sve napred navedeno, neosnovani navodi zahteva da privremeno oduzimanje imovine u konkretnom slučaju može trajati najduže do 24.03.2018. godine i da sva kasnija produženja ove mere nisu bila moguća, kao i navodi kojima se ukazuje da su pravnosnažna rešenja doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, jer se radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, pri čemu je odluka izmenjena na štetu okrivljenog.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u delu u kome se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 4. stav 1. i 2. ZKP ocenjen je kao neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da sud prilikom donošenja odluke o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, mora da utvrdi da li je za tu imovinu razumno pretpostaviti da je stečena nezakonitim aktivnostima, poreklo te imovine, način na koji su relevantni dokazi prikupljeni, pravičnost tog postupka, činjenicu da li je vlasnik ili treće lice bio na adekvatan način zastupan i informisan o aktivnostima suda i tužilaštva, kao i da li mu je data mogućnost da se izjasni na odgovarajući način o svim okolnostima vezanim za njegovu finansijsku situaciju, posebno imajući u vidu da bi primenom upisa zabrane raspolaganja privremeno oduzetom imovinom, država u dovoljnoj meri ostvarila cilj zbog koga se ta mera izriče, obzirom da je protekom preko 10 godina ta privremenost izgubila svoj značaj i postala obesmišljena, a upravljanje tom imovinom, raspolaganjem, izdavanjem ili na drugi način, prihoduje se i puni državni budžet.

Na napred navedeni način branilac okrivljenog AA ocenjuje ispunjenost uslova za donošenje rešenja o određivanju mere privremenog oduzimanja što nije predmet ovog postupka i opravdanost produženja mere privremenog oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, dakle, polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda, što, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev u tom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Članom 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Branilac okrivljenog AA, u skladu sa članom 484. ZKP, uz podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, pa zahtev, u delu u kome je podnet zbog povrede Ustava RS i Prokola 1. član 1. stav 1. i Protokola 7. član 4. i člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog AA u uvodu zahteva, kao razlog podnošenja ističe i povredu krivičnog zakona i člana 441. stav 3. u vezi sa članom 23. stav 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, međutim, kako branilac u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se navedena povreda zakona sastoji, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, budući da se u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, našao da podneti zahtev i u ovom delu odbacio jer nema zakonom propisan sadržaj.

Nadalje, povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA takođe ukazuje, ne odnosi se na rešenja u odnosu na koje je zahtev podnet, tj. u odnosu na pobijana rešenja nema obrazloženje, pa je Vrhovni sud ocenio da zahtev u tom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Iz napred navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić