Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je na osnovu člana 485. stav 1. tačka 2) ZKP, navodeći da je pobijanim rešenjem odbačen kao neblagovremen zahtev za naknadu troškova postupka od 16.12.2016. godine koji su nastali u krivičnom postupku vođenim pred Višim sudom u Beogradu, Posebno odeljenje u predmetu K.Po1 75/13, sa obrazloženjem da je odredbom člana 262. stav 2. ZKP propisano da se podaci o visini troškova i zahtev za njihovu naknadu mogu podneti u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. ovog člana, a da je zahtev za naknadu troškova podnet 16.12.2016. godine, dakle, nakon proteka tog roka. U zahtevu se navodi da je odlukom Ustavnog suda broj I Uz-134/2019 od 17.03.2021. godine koja je objavljena u „Službenom glasniku RS“ broj 27/21 od 24.03.2021. godine, utvrđeno da je odredba člana 262. stav 2. ZKP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 35/19) u delu koji glasi: „podaci o visini troškova i zahteva za njihovu naknadu mogu se podneti najkasnije u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. ovog člana“ nije u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim Međunarodnim ugovorom, a da na osnovu člana 168. stav 3. Ustava Republike Srbije, zakon koji nije saglasan Ustavu ili zakonu (u ovom slučaju odredba člana 262. stav 2. ZKP) prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“ dakle, dana 24.03.2021. godine. Iz navedenog razloga, prema navodima zahteva povređeno je pravo okrivljenog, jer je pobijano rešenje zasnovano na članu 262 stav 2. ZKP, za koji je odlukom Ustavnog suda I Uz-134/2019 od 17.03.2021. godine utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije i potvrđenim Međunarodnim ugovorom.

Ustavni sud, odlučujući o inicijativi za ocenu ustavnosti i člana 262. stav 2. ZKP, doneo je odluku I Uz-134/2019 koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 27 dana 24.03.2021. godine, kojom je utvrđeno da odredba člana 262. stav 2. ZKP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 35/19) u delu koji glasi: „podaci o visini troškova i zahteva za njihovu naknadu mogu se podneti najkasnije u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. ovog člana“ nije u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim Međunarodnim ugovorom, pa je odredba člana 262. stav 2. ZKP, prestala da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda I Uz-134/2019 u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 27/2021 dana 24.03.2021. godine.

Opšte načelo o postojanju pretpostavke ustavnosti nekog zakona podrazumeva usaglašenost zakona sa Ustavom, sve do trenutka donošenja odluke Ustavnog suda kojom bi bilo utvrđeno da zakon ili pojedine odredbe zakona nisu u saglasnosti sa Ustavom.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijano rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1 br 75/13 od 05.06.2017. godine, kao pojedinačni akt, doneto je u vreme kada odredba člana 262. stav 2. ZKP nije bila ustavno osporena, pa je samim tim pobijano rešenje o troškovima doneto u skladu sa tada važećim zakonom. U konkretnom slučaju, tek je nakon donošenja pobijanog rešenja, odlukom Ustavnog suda I Uz-134/2019 koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 27/2021 dana 24.03.2021. godine, utvrđeno da odredba člana 262. stav 2. ZKP nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije i potvrđenim Međunarodnim ugovorom. Citirana odluka Ustavnog suda u pravnom poretku Republike Srbije proizvodi pravna dejstva ubuduće od trenutka donošenja odluke Ustavnog suda, a ne retroaktivno za sve ranije donete odluke bez ikakvih ograničenja.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, za prethodno donete odluke, pa i za pobijanu odluku koja je predmet odlučivanja po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kao pojedinačni akt, primenjuje se odredba člana 61. Zakona o Ustavnom sudu. Dakle, o predlogu za izmenu konkretnog pojedinačnog akta – u konkretnom slučaju pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1 br 75/13 od 05.06.2017. godine, u smislu člana 61. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu odlučuje „nadležni organ“, što je u konkretnom slučaju nadležan sud koji je doneo pobijano rešenje o troškovima krivičnog postupka. Nadležni sud će odlučiti da li su ispunjeni uslovi za primenu ovih odredbi i izmenu pojedinačnog akta – (rešenje Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K-Po1 br 75/13 od 05.06.2017. godine), a posebno da li su ispunjeni uslovi u vezi propisanih rokova u smislu člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, koji će se u konkretnom slučaju računati od trenutka dostavljanja pojedinačnog akta (pravnosnažnog rešenja o troškovima krivičnog postupka), pa do podnošenja inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredbe člana 262. stav 2. ZKP.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić