U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA i dr, zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Apro Ljubomira, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 - 72/2013 od 05.07.2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 8/22 od 27.04.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 12.12.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Apro Ljubomira, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 - 72/2013 od 05.07.2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 8/22 od 27.04.2023. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

U stavu I presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 - 72/2013 od 05.07.2021. godine, okrivljena AA, pored ostalih, oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, za koje joj je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci i zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica pomaganjem iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. i 61. KZ, za koje joj je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, te je osuđena na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 3 meseca, u koju je uračunato vreme provedeno na zadržavanju od 24.12.2012. godine do 26.12.2012. godine, vreme provedeno u pritvoru od 28.05.2014. godine do 13.11.2014. godine i vreme provedeno na meri zabrana napuštanja stana sa elektrinskim nadzorom od 13.11.2014. godine do 27.05.2015. godine. Prema okrivljenoj je izrečena mera bezbednosti zabrana vršenja dužnosti odgovornog lica u privrednim društvima, na osnovu člana 85. KZ, u trajanju od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, kao i mera bezbednosti oduzimanje predmeta iz člana 87. KZ i odlučeno je o imovinskopravnom zahtevu oštećenog i troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u stavu prvom izreke presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 8/22 od 27.04.2023. godine, u stavu prvom izreke, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog BB i okrivljenog VV, a po službenoj dužnosti, pored ostalih i u odnosu na okrivljenu AA, u smislu odredbe člana 454. ZKP, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Poࢭ - 72/2013 od 05.07.2021. godine u stavu I tačka 1, 4 i 6 izreke prvostepene presude, tako što je Apelacioni sud u Beogradu shodno odredbi člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP prema okrivljenoj AA, pored ostalih, odbio optužbu u odnosu na krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ opisanih u stavu I tačka 1, 4 i 6 prvostepene presude. U stavu drugom izreke drugostepene presude, usvojene su žalbe branioca okrivljenog GG, okrivljenog DD, u delu u kome se prvostepena presuda pobija zbog odluke o krivičnoj sankciji, te povodom žalbi branilaca, pored ostalih i branioca okrivljene AA, a po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljenu ĐĐ, preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud okrivljenu AA, pored ostalih, zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica pomaganjem iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. i 61. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom u tačkama 2, 3, 5 i 7 izreke presude, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, u koju je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 24.12.2012. godine do 26.12.2012. godine, kao i od 28.05.2014. godine do 13.11.2014. godine i vreme provedeno na meri zabrana napuštanja stana sa elektronskim nadzorom od 13.11.2014. godine do 27.05.2015. godine. U stavu trećem izreke pobijane presude, usvojena je žalba okrivljenog EE i njegovog branioca, a prvostepena presuda u odnosu na ovog okrivljenog je ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U stavu četvrtom izreke drugostepene presude, odbijene su žalbe tužioca za organizovani kriminal, branioca okrivljene AA, pored ostalih i prvostepena presuda u preostalom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Apro Ljubomir, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe za produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica pomaganjem iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. i 61. KZ, odnosno da preinači pobijane presude u delu odluke o krivičnoj sankciji i okrivljenoj izrekne blažu snakciju ili pobijane presude ukine i predmet vrati nadležnom sudu na ponovni postupak. Branilac okrivljene je predložio da bude obavešten o sednici radi prisustvovanja, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, kao i da Vrhovni sud, u smislu člana 488. stav 3. ZKP, odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži odnosno prekine do okončanja postupka po zahtevu.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je u pitanju pravnosnažno presuđena stvar. Obrazlažući povredu načela „ne bis in idem“ branilac navodi da je presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž1 Po1 8/22 od 27.04.2023. godine usvajanjem žalbi branilaca okrivljenih i po službenoj dužnosti preinačena prvostepena presuda, tako što je taj sud odbio optužbu u stavu I tačka 1, 4 i 6 dispozitiva prvostepene presude, obzirom da je nastupila apsolutna zastarelost vođenja krivičnog postupka. Dalje se navodi da su radnje izvršenja, koje su okrivljenoj AA stavljene na teret, a koje su opisane u napred navedenim tačkama presude Apelacionog suda identične sa radnjama izvršenja za krivično delo za koje je oglašena krivom. Drugim rečima u stavu I tačka 1, 4 i 6 izreke prvostepene presude, okrivljenoj se stavlja na teret da je sačinjavala račune sa neistinitom sadržinom, koje je kasnije knjižila i dostavljala trećim licima, da bi se okrivljenoj iste te radnje stavljale na teret i tačkama 2, 3, 5 i 7 optužnice, a što dalje znači da je okrivljena AA za jednu radnju osuđena dva puta, kroz dva različita krivična dela. Odbrana dalje ukazuje da, ako opis radnje tačke 1 izreke pobijane presude sadrži i radnje koje su navedene u tački 2 izreke, onda su te radnje iz tačke 2 već konzumirane tačkom 1, pa se okrivljenoj ne može ponovo suditi za iste radnje u okviru druge tačke. U vezi sa iznetim, branilac navodi presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz OK 20/2014 od 24.03.2015. godine i stav izražen u istoj u kojoj je navedeno da biće krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica ne obuhvata krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela, te između tih krivičnih dela ne postoji prividni idealni sticaj po osnovu konsumpcije, zbog čega odbrana smatra da je, u konkretnom slučaju na štetu, okrivljene povređeno načelo „ne bis in idem“ i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog suda, ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je protiv okrivljene AA povodom istih događaja vođen samo jedan postupak i to pred Višim sudom u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal u predmetu K-Po1 - 72/2013.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP kojim je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Imajući u vidu navedeno, ne postoji druga odluka u pravnom saobraćaju, kojom je ovde okrivljena pravnosnažno oslobođena ili osuđena ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, u smislu citiranog člana 4. ZKP.

Naime, Vrhovni sud nalazi, a na šta se i sam branilac u podnetom zahtevu poziva (odluka Vrhovnog kasacionog suda Kzz OK 20/2014 od 24.03.2015. godine) da je protiv okrivljene vođen jedinstveni postupak za dva krivična dela pred Višim sudom u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal i to zbog dva krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ i produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica pomaganjem iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. i 61. KZ, koji je okončan donošenjem pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 8/22 od 27.04.2023. godine, a što je i predmet zahteva za zaštitu zakonitosti.

Ujedno, Vrhovni sud ukazuje da se radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, sastoji u samom pripadanju organizovanoj kriminalnoj grupi od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi posrednog ili neposrednog sticanja finansijske ili druge koristi. Sa druge strane, krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u pomaganju iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. i člana 61. KZ, čini onaj ko sa umišljajem pomogne odgovornom licu da iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist čija vrednost prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara. Što se tiče krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346. KZ, ono će postojati i u slučaju da je izvršeno krivično delo na koje se organizovanje grupe odnosi i postojaće sticaj tog krivičnog dela i krivičnih dela učinjenih od strane organizatora, pripadnika grupe ili organizovane kriminalne grupe, s obzirom na to da se organizovana kriminalna grupa organizuje radi vršenja neodređenog broja krivičnih dela i da ona ne prestaje da postoji izvršenjem pojedinog krivičnog dela, tako da se pripadnost organizovanoj kriminalnoj grupi ne smatra pripremnom radnjom u odnosu na izvršenje krivičnog dela koje proizlazi iz plana organizovane kriminalne grupe.

Shodno iznetom, biće krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ ne obuhvata krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346. KZ, pa sledstveno tome, između tih krivičnih dela ne postoji prividni idealni sticaj po osnovu konsumpcije.

Imajući u vidu sve napred navedeno, po stavu ovoga suda se, u konkretnom slučaju, ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, u smislu odredbe člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer nije ispunjen kriterijum da su protiv okrivljene vođena dva postupka povodom istog događaja, već jedan krivični postupak za dva krivična dela između kojih ne postoji prividni idealni sticaj po osnovu konsumpcije, a kako je to već obrazloženo u ovoj presudi u prethodnim stavovima.

Stoga su, po nalaženju Vrhovnog suda, neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene kojima se ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda na štetu okrivljene učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljene, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, koje obrazlaže u odnosu na svaku tačku izreke prvostepene presude, pa tako navodi:

-U odnosu na tačku 2 izreke navodi da je okrivljena oglašena krivom da je pomagala u izvršenju krivičnog dela za preduzimanje radnji u privrednom društvu u kojem okrivljeni, kojima pomaže (ŽŽ i ZZ), nisu delovali u svojstvu izvršioca krivičnog dela. U vezi sa iznetim, branilac navodi da se okrivljenoj na teret stavlja da je, po nalogu okrivljenog ŽŽ, sačinjene i izdate račune sa neistinitim podacima evidentirala u knjigovodstvu privrednog društva „PVM“, za koje je vodila poslovne knjige. Kako je ŽŽ i ZZ stavljeno na teret da su zloupotrebili položaj odgovornog lica u privrednim društvima „KOS TRADE“ i „NIGHT ELECTRIC“ okrivljena AA istima nije mogla da pomogne da ovaj položaj zloupotrebe u privrednom društvu „PVM“, obzirom da to privredno društvo nije ni navedeno u dispozitivu optužnice.

-U odnosu na tačku 3 izreke, branilac navodi da je okrivljenoj stavljeno na teret da je zajedno sa okrivljenim ŽŽ i okrivljenim II izvršila krivično delo, na taj način što je prema navodima optužnice i izreke pobijane presude sačinjavala račune sa neistinitom sadržinom, koje je kasnije upotrebila. Konkretno, okrivljenoj se stavlja na teret da je sačinjavala račune za privredno društvo „CUMS METAL“, koje račune je kasnije potpisivao okrivljeni II ili ih je faksimilom potpisivala okrivljena AA i overavala pečatom firme. Takođe, okrivljenoj se stavlja na teret da je u knjigovodstvu „CUMS METAL“ netačno prikazivala da sekundarne sirovine potiču od privrednog društva „EKOBRAS METAL“. Dalje se navodi da činjenice sud utvrđuje na osnovu iskaza okrivljene saradnika, a kankretnu činjenicu da je okrivljeni II navodno deponovao pečat i faksimil privrednog društva „CUMS METAL“ u Agenciji „Solvens Plus“, sud je utvrdio na osnovu iskaza ovog okrivljenog, kojem je bez drugih dokaza i poverovao, a pri tome ovi dokumenti nisu oduzeti od okrivljene AA, niti od Agencije „Solvens Plus“, što dalje, po stavu odbrane, znači da nisu bili u njenom pritežanju, kako to sud pogrešno utvrđuje. U vezi sa iznetim, branilac iznosi i sopstvenu ocenu dokaza – razgovora okrivljene AA i okrivljene saradnika ĐĐ, kao i odbranu same okrivljene.

Na opisani način, branilac okrivljene, iako formalno označava povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a koje su zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u suštini ukazuje na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i član 440. ZKP, odnosno na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i na osnovu svojih činjeničnih zaključaka zasniva svoj stav da u radnjama okrivljene u tačkama 2 i 3 izreke prvostepene presude nema elemenata krivičnog dela, odnosno da je došlo do pogrešne primene zakona, jer bi se u radnjama okrivljene po stavu odbrane eventualno moglo raditi o krivičnom delu iz člana 355. KZ ili 356. KZ.

U odnosu na tačku 5 i 7 izreke prvostepene presude, branilac povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, obrazlaže na sličan način, ponovo ukazujući na povrede zakona iz člana 440. i člana 438. stav 1. tačka 11), a vezano za dela koja su bliže opisana u tim tačkama. Naime, ukazuje na nerazumljivost izreke, kao i na to da ne postoji ni jedan dokaz o tome koliko je okrivljena AA sačinila računa za privredna društva koja su navedena u tačkama 5 i 7, da činjenično stanje nije utvrđeno zakonito, pravilno i potpuno, da nije dokazano da je okrivljena sačinila bilo kakvu nezakonitu finansijsku dokumentaciju, a da je znala da je sadržaj te dokumentacije nezakonit i u vezi sa tim prevashodno analizira iskaz svedoka saradnika ĐĐ, kao i odbranu same okrivljene.

Pored iznetog, branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koju obrazlaže navodima da je odluka o meri bezbednosti nezakonita, jer je prvostepenom presudom okrivljenoj izrečena mera bezbednosti iz člana 85. KZ i to zabrana vršenja delatnosti knjigovođe u roku od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude, a za šta po stavu odbrane nije bilo zakonskih uslova, jer je u ovom momentu izvršenje te mere obesmišljeno, obzirom da je ovaj krivični postupak trajao više od 10 godina, a da je od preduzetih radnji izvršenja prošlo i više od 10 godina.

Na opisani način, iako se branilac formalno poziva na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, po stavu ovoga suda, na opisani način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 2. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, taksativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 440. i člana 441. stav 2. ZKP, to je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednika veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić